Sjedinjene Države pozvale su regionalne političke lidere da susrete iskoriste za promovisanje regionalne stabilnosti i pomirenja, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike, povodom manifestacije Svesrpski sabor i deklaracije koja je usvojena proteklog vikenda u Beogradu.
“Sjedinjene Države veruju da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji u kojoj regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi vode ka miru, bezbednosti i napretku za sve. Kao što smo dosledno jasno naglašavali, čvrsto podržavamo suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter Bosne i Hercegovine, čiji je deo Republika Srpska”, ukazano je u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
Prethodno su, u vezi sa istom temom, mišljenja razmenjivali ambasada Sjedinjenih Država u Sarajevu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Američko diplomatsko predstavništvo u Bosni i Hercegovini saopštilo da Deklaracija Svesrpskog sabora predstavlja, kako je naznačeno, opasan napad na Dejtonski sporazum, kao i da Republika Srpska postoji isključivo unutar unutar BiH.
Nakon toga se na društvenoj mreži Instagram oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je ambasadu SAD-a u Sarajevu optužio za izazivanje krize u BiH.
"Kako, gde i od kada negde piše da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima" poručio je Vučić u video objavi koja se odnosi na stav SAD-a iznet 2023. da se pitanje imovine u BiH može rešiti državnim – a ne entitetskim zakonom.
Upitao je i kako su Sjedinjene Države došle do zaključka da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima kao što je, kako tvrdi, zabeleženo u Dejtonskom sporazumu.
Bh. entitet Republika Srpska nastoji da primeni Zakon o imovini, čija je svrha da državnu imovinu BiH koja se nalazi na teritoriji RS, prebaci u vlasništvo tog entiteta.
Međutim takvi pokušaji su neustavni usled zabrane uvedene 2005, odlukom tadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice.
Tada je nametnut Zakon o privremenoj zabrani raspolaganjem imovinom. Validan je sve dok nacionalni parlament BiH ne usvoji drugačije rešenje, o čemu poslednjih skoro dvadeset godina nije moguće postići saglasje.
EU: Dobrosusedski odnosi i reforme
Okupljanje pod nazivom “Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska” u Beogradu su, proteklog vikenda, održali Srbija i bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska.
Njegova svrha, kako su isticali zvaničnici dve strane koje su predvodili Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, bilo je iskazivanje jedinstva srpskog naroda sa obe strane reke Drine - koja većim delom protiče duž granice Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije.
U pisanom komentaru za Glas Amerike, uoči održavanja skupa, Peter Stano portparol Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, poručio je da EU od političkih lidera u regionu očekuje da neguju dobrosusedske odnose.
“I usredsrede se na primenu neophodnih reformi za napredak na putu ka Evropskoj uniji - u skladu sa težnjama većine građana”, naveo je Stano.
Prema prvobitnim planovima, okupljanje je trebalo da bude organizovano tokom obeležavanja pravoslavnog Uskrsa 5. i 6. maja. Međutim, manifestacija je održanaposle glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o rezoluciji o genocidu u Srebrenici - čijem usvajanju su se oštro protivile Srbija i Republika Srpska - uz diplomatsku podršku Rusije.
Šta piše u Deklaraciji Srbije i RS?
Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, usvojena na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske (RS) potvrđuje neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije, kao i privrženost Dejtonskom mirovnom sporazumu. Takođe se ističe neslaganje sa Rezolucijom o Srebrenici izglasanom u Ujedinjenim nacijama, dok se integracija u EU definiše kao zajednički strateški cilj.
Deklaracija sadrži 49 zaključaka, stavova i ciljeva, a u prvih nekoliko tačaka navode se detalji o tome ko čini Svesrpski sabor, koji će se ubuduće sastajati na svake dve godine.
Njome je, između ostalog, konstatovano da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, te da sabor očekuje punu realizaciju procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda.
Izražava se pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i svim žrtvama stradalim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Svesrpski sabor, kako piše, ne podržava rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN. Ocenjuje se da je tada izvršen "pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda koji je neprihvatljiv".
Svesrpski sabor, kako je navedeno, konstatuje i da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i insistira na korišćenju punog naziva južne srpske pokrajine - Kosovo i Metohija. Deklaracijom se insistira na sprovođenju Rezolucije 1244, primeni Briselskog sporazuma i formiranju ZSO.
Dokumentom se takođe "osuđuje svako nepoštovanje i kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i demokratskih procedura u BiH, nametanje zakona, preglasavanje konstitutivnih naroda, prenos nadležnosti sa entitetskog nivoa na centralni nivo, kršenje ljudskih prava i sloboda, te garantovanih prava srpskog konstitutivnog naroda na slobodno i samostalno odlučivanje i delovanje unutar dejtonske BiH".
U deklaraciji se ističe i podrška politici vojne neutralnosti Srbije u odnosu na sve postojeće vojne saveze, sa čim je saglasna i RS, koja će se boriti za očuvanje vojne neutralnosti u BiH.
Takođe se navodi da Republika Srbija i Republika Srpska, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, uzimajući u obzir geopolitički položaj, ekonomske odnose i političke procese, integraciju prema Evropskoj uniji posmatraju kao strateški cilj, koji treba da se realizuje kroz partnerski, politički i ekonomski okvir uz puno uvažavanje nacionalnih interesa.
Čarls Kapčan, penzionsani američki diplomata, skup je ocenio kao loš politički teatar.
“Rukovodstvo Srbije trebalo bi da se usredsredi na dalje političke i ekonomske reforme potrebne za poboljšanje života svojih građana, kao i na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Dodik i njegove kolege bi trebalo da rade na tome da Bosna i Hercegovina bude efikasnija država, a ne da podstiču razgovore o secesiji - što bi samo povećalo regionalne napetosti i nestabilnost”, zaključio je nekadašnji diplomata Stejt departmenta i zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.
Republika Srpska entitet je međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine osnovane na temelju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, kojim je okončan rat u BiH.
Kao deo BiH gaji odnose sa susednom Republikom Srbijom. Dve strane imaju sklopljen Sporazum o specijalnim paralelnim vezama.
Republika Srpska ima svoje predstavništvo u Beogradu, a Srbija konzulat u Banja Luci.
