U vreme kada su Amerikanci duboko podeljeni po stranačkim linijama, nova anketa pokazuje da postoji značajna saglasnost bar po jednom pitanju: dve decenije dugi rat koji su Sjedinjene Države vodile u Avganistanu nije bio vredan borbe.
Anketa koju su sproveli Pirson institut za proučavanje i razrešenje globalnih konflikta, i Asošijejted pres i NORC Centar za istraživanje javnog mnjenja sprovedena je dve godine pošto su se SAD povukle iz Avganistana u avgustu 2021. godine, a Talibani vratili na vlast.
Rat je počeo pošto je Amerika želela da uhvati organizatore terorističkih napada 11. septembra i kazni Talibane koji su im dozvolili da koriste avganistansku teritoriju. Okončan je grozničavim prizorima Avganistanaca i Amerikanaca kako očajnički pokušavaju da se ukrcaju na poslednje letove iz Kabula.
Ankete pokazuje da je povlačenje, koje mnogi vide kao haotično i loše planirano, možda bilo prekretnica u rejtingu popularnosti predsednika Džoa Bajdena, koji je u to vreme počeo da opada i nikada se nije oporavio.
Dve trećine Amerikanaca smatra da rat u Avganistanu nije vredan borbe; 65% demokrata i 63% republikanaca se slažu u toj proceni. Mnogi izražavaju sumnje u to koliko su uspešne Sjedinjene Države bile u ostvarivanju specifičnih ciljeva kao što su eliminisanje pretnje ekstremizma i poboljšanje životnih uslova i prilika za žene.
“Taj rat je bilo nemoguće dobiti, od samog početka", smatra Martin Stefen, 78-godišnji republikanac koji živi u Karson sitiju u Nevadi. Kaže da je Amerika trebalo da obrati veću pažnju na to šta se dogodilo Sovjetskom Savezu, koji je deset godina vodio rat u Avganistanu 1980-ih samo da bi se povukao poražen 1989.
Takođe, trebalo je da SAD postave konkretan krajnji cilj o tome kako žele da se odvija rat u Avganistanu, i da bolje razumeju plemensku politiku te zemlje.
Slično razmišlja Džastin Kempbel, 28-godišnji demokrata iz Brukhejvena u Misisipiju. Kaže da je, nakon što su SAD postale duboko ukopane u Avganistanu, bilo jasno da nemaju ozbiljnu podršku. Kempbel kaže da mu nije drago što Taliban ponovo kontroliše tu zemlju. "Ali ne mislim da je vredelo da ostanemo tamo."
Maliha Čišti, predavačica i deo istraživačkog tima sa Instituta Pirson kaže da je na nju snažan utisak ostavila činjenica da, posle 20 godina rata, toliko izgubljenih američkih i avganistanskih života i potrošenih milijardi dolara, velika većina ispitanika smatra da Avganistan nije bio prijateljski nastrojen prema SAD, ili da je bio neprijatelj Amerike. Ona kaže da ti odgovori pokazuju frustraciju Amerikanaca i potrebu da postavljaju pitanja o tome šta je pošlo naopako u američkom pokušaju da intervenišu u Avganistanu.
“Investirali smo toliki novac da izgradimo državu od temelja i kada smo otišli, ta država se potpuno urušila", kaže ona.
Mnogi Amerikanci takođe kažu da SAD nisu postigle uspeh u mnogim od svojih ključnih ciljeva u Avganistanu.
Eliminisanje pretnje islamskog terorizma u Avganistanu tokom rata i dalje se vidi kao važan cilj od strane mnogih Amerikanaca iz obe stranke: 46% of demokrata i 44% republikanaca to naziva veoma važnim. Ali samo četvrtina u svakoj grupi kaže da je taj cilj uspešno realizovan tokom rata.
Nešto manje od polovine - 46% - smatra da su SAD i saveznici bili uspešni u ostvarenju cilja da uhvate ili ubiju pojedince u Avganistanu koji su bili odgovorni za terorističke napade 11. septembra, u poređenju sa 25% koji misle da Amerika nije uspešno ostvarila taj cilj.
Samo jedan od pet Amerikanaca veruje da su SAD uspešno popravile prilike za žene i devojčice u Avganistanu, dok 43% kaže da takvi napori nisu bili uspešni. Ali mnogi kažu da je unapređenje položaja žena i devojčica u Avganistanu njima bilo važno. Oko tri četvrtine ispitanika reklo je da je taj cilj za njih bio izuzetno, veoma ili donekle važan. To su slične brojke kao i nivo podrške cilju eliminisanja pretnje islamističkih ekstremista koji su se krili u Avganistanu.
A dok demokrate i republikanci imaju slična gledišta o političkim ciljevima u Avganistanu, imaju različite stavove o tome da li bi SAD trebalo da preuzmu aktivniju ulogu u rešavanju svetskih problema. 55% republikanaca kaže da bi SAD trebalo da preuzme manje aktivnu ulogu, u poređenju sa 15% demokrata. Ti odgovori takođe pokazuju trenutni zaokret i promene unutar Republikanske partije, koja je tradicionalno bila više naklonjena većim vojnim angažmanima u inostranstvu i intervencionizmu.
Nola Sejn, 59-godišnja republikanka iz Loganvila u Džordžiji, kaže da je "umorna od toga što su SAD svetski policajac". Do nedavno, podržavala je političke predloge koji ograničavaju američku umešanost u konflikte u stranim zemljama - kao što je rat u Ukrajini - da bi se, umesto toga američka pažnja i novac usredsredili na domaća pitannja. Međutim, napad Hamasa na Izrael, koji se dogodio nakon što je anketa sprovedena, naveo ju je da preispita tu poziciju.
“Oni su naši prijatelji, naši saveznici. Ne možemo da dozvolimo da taj gnusni čin prođe bez odgovora", izjavila je.
Kada je reč o opštoj upoznatosti sa pitanjima koja se odnose na rat u Avganistanu, anketa pokazuje da je 68% odraslih Amerikanaca čula bar nešto o američkom povlačenju, 59% je znala da su Talibani povratili kontrolu nad zemljom 2021, a 64% zna za ograničenja koje Talibani nameću ženama.
Međutim, manje njih je čulo kako Talibani tretiraju avganistanske građane koji su radili sa Amerikancima tokom rata; 52% je čulo dosta ili neke informacije, a 47% kaže da je čulo malo podataka ili ništa ne zna o tome.
Sjedinjene Države su evakuisale desetine hiljada Avganistanaca u avgustu 2021. sa aerodroma u Kabulu. Međutim, stotine hiljada Avganistanaca - od kojih su mnogi tesno sarađivali sa američkom vladom - i dalje pokušava da pobegne iz Avganistana. Grupe koje im pomažu upozoravaju da su Avganistanci koji su tesno sarađivali sa američkom vojskom suočeni sa osvetom Talibana i kažu da SAD imaju moralnu odgovornost da im pomognu, te da je to u interesu nacionalne bezbednosti.
Majk Mičel je direktor organizacije No One Left Behind, koja pomaže Avganistancima koji su sarađivali sa SAD da se presele. Kaže da rezultati ankete odražavaju ono što zaposleni u njegovoj organizaciji znaju na primerima iz svoje okoline: mnogi Amerikanci su iznenađeni kada čuju da je tako mnogo Avganistanaca koji su sarađivali sa američkim trupama bilo ostavljeno u zemlji. Kaže da su Amerikanci preplavljeni informacijama o brojnim krizama širom sveta. Takođe kaže da - kada ljudi saznaju za probleme avganistanskih saveznika - žele da pomognu.
Nedavno je govorio na skupu povodom druge godišnjice američkog povlačenja.
“Na kraju mog izlaganja, mnogo ljudi mi je prišlo i reklo - nisam imao pojma... šta možemo da uradimo?", kaže Mičel.
