VAŠINGTON - Ne postoji predsednik koji želi da se odrekne moći i privilegija posle jednog mandata i Džo Bajden po tom pitanju nije izuzetak. Kandidovao se za drugi mandat uprkos anketama koje pokazuju da većina Amerikanaca to ne želi.
Primarni izbori, međutim, mogu biti indikator kako stoji predsednik i to je dobra vest za Bajdena, jer do sada unutar Demokratske stranke nema ozbiljnog protivnika.
Evo kako su bivši američki predsednici stajali sa rejtingom, koje je merio Galup, kada su objavili kandidature i kako su na kraju završili.
Hari Truman
Truman je bio potpredsednik kada je predsednik Frenklin Delano Ruzvelt preminuo 1945. Odlučio je da se kandiduje za predsednika i objavio kandidaturu 1948. Njegov rejting je tada bio 53 odsto. Očekivalo se da izgubi od republikanca Tomasa Duija, ali je uspeo da pobedi sa tesnim rezultatom.
Ipak 1952, pošto je izgubio na primarnim izborima u Nju Hempširu, objavio je da se neće kandidovati za drugi mandat. Njegov rejting je pao na 22 odsto zbog teške ekonomske situacije i Korejskog rata.
Dvajt Ajzenhauer
Republikanac Ajzenhauer je imao rejting od 75 odsto pre nego što je objavio da će se kandidovati za reizbor 29. februara 1956. Nekoliko meseci ranije doživeo je srčani udar, što je dovelo u pitanje da li će se ponovo kandidovati.
Kao nekadašnji vrhovni komandant u Drugom svetskom ratu, Ajzenhauer je ubedio Amerikance da je on lider kakav im je potreban. Porazio je demokratskog kandidata Edleja Stivensona.
Džon Kenedi
Kenedi je ubijen 1963. pre nego što je dobio šansu da se kandiduje za drugi mandat.
Lindon Džonson
Džonson je bio potpredsednik kada je Kenedi ubijen. Ubrzo se kandidovao za predsednika 1964. i poobedio republikanca Berija Goldvotera. Ipak, popularnost demokrate je ozbiljno pala usled rata u Vijetnamu i unutrašnjih problema.
Džonson je bio u opasnosti da ne osvoji predsedničku nominaciju unutar Demokratske stranke 1968, kada je Judžin Mekarti ubedljivo dobio primarne izbore u Nju Hempširu. Nedugo posle toga, Džonson je objavio da se neće kandidovati za drugi mandat. Rejting mu je tada bio 36 odsto.
Ričard Nikson
Niksonov rejting je bio oko 50 odsto kada je najavio kandidaturu za reizbor u januaru 1972. Provala u prostorije Demokratskog nacionalnog komiteta u kompleksu Votergejt se dogodila prethodnog leta, ali nije dobila dovoljno pažnje u javnosti da bi srozala Niksonov rejting.
Pobedio je demokratu Džordža Mekgoverna, ali nije uspeo da završi drugi mandat. Podneo je ostavku 1974. kada su javnosti otkriveni detalji afere Votergejt.
Džerald Ford
Republikanac Ford postao je predsednik kada je Nikson podneo ostavku, a najavio je da će se kandidovati za svoj mandat u julu 1975. Mesec dana pred objavu kandidature, njegov rejting je bio 52 odsto.
Suočavao se sa nezadovoljstvom zbog inflacije i kontroverzne odluke da pomiluje Niksona. Izgubio je izbore od demokrate Džimija Kartera.
Džimi Karter
Karter je najavio kampanju za reizbor u decembru 1979, kada mu je rejting bio 51 odsto. Amerikanci su, međutim, bili zabrinuti zbog inflacije, energetske situacije i talačke krize u Iranu.
Karter je oslabljen na primarnim izborima u duelu sa senatorom Tedom Kenedijem, a izbore je izgubio od republikanca Ronalda Regana.
Ronald Regan
Regan je objavio kandidaturu za reizbor u januaru 1984. Njegov rejting je tada bio 52 odsto.
Bez obzira na zabrinutost birača zbog njegovih godina - a tada je imao 73 i bio najstariji predsednik u istoriji - Regan je uspeo da pobedi demokratu Voltera Mondejla.
Džordž Buš stariji
Bušova popularnost je naglo skočila posle Zalivskog rata, kada su američke snage potisnule Irak iz Kuvajta. Kada je objavio kandidaturu za reizbor u oktobru 1991. rejting mu je bio 65 odsto.
Glavni rival unutar Republikanske stranke mu je bio Pet Bjukenan.
Iako je Buš stariji uspeo da osvoji partijsku nominaciju, predsednčka funkcija mu je izmakla zbog pogoršanja ekonomske situacije i izgubio je izbore od demokrate Bila Klintona.
Bil Klinton
Klintonov rejting je bio 47 odsto kada je najavio kandidaturu za reizbor u aprilu 1995. Demokrate su pretrpele poraz na kongresnim izborima u jesen 1994, što je dovelo u pitanje Klintonovu ponovnu kandidaturu.
Ali, usled rastuće ekonomije, Klinton je uspeo da pobedi republikanca Boba Dola na predsedničkim izborima.
Džordž Buš mlađi
Napadi 11. septembra 2001. godine naveli su republikanca Buša da naredi invaziju na Avganistan, pa da uđe u još jedan rat u Iraku. Mesec dana pošto su američke trupe ušle u Bagdad, Buš mlađi je najavio da će se kandidovati za rezibor u maju 2003.
Njegov rejting je tog meseca bio 69 odsto. Na izborima je pobedio demokratu Džona Kerija.
Barak Obama
Obama je imao rejting od 48 odsto kada je najavio kandidaturu za reizbor 2011. godine.
Nije mu bilo lako da ubedi Amerikance da se ekonomska situacija poboljšava posle finansijske krize i recesije, ali je na kraju uspeo da pobedi republikanca Mita Romnija.
Donald Tramp
Tramp je najavio da će se kandidovati za reizbor još u junu 2019. godine. Tog meseca, njegov rejting je bio oko 41 odsto. Prošao je kroz prvi opoziv u Kongresu krajem 2019, a onda je usledila i pandemija kovida.
Džo Bajden je pobedio Trampa u novembru 2020, što je Tramp pokušavo da ospori i onemogući mirnu primopredaju vlasti.
Džo Bajden
Bajden je najavio kandidaturu za reizbor 25. aprila 2023, a njegov rejting je bio oko 40 odsto. On će imati 86 godina ako bude izabran za drugi mandat, što pojačava strahovanja da je prestar za tako zahtevan posao.
Bajden nema ozbiljnije rivale unutar stranke za sada. U trku za predsednika su ušli Marijana Vilijamson i Robert F. Kenedi.
Sa druge strane, Tramp vodi u Republikanskoj stranci, pa je moguće da će se ponovo suočiti sa Bajdenom 2024.
