Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za Glas Amerike Robert Kuper - bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije.
Sjedinjene Države od Kosova i Srbije očekuju primenu svih obaveza Ohridskog sporazuma i Aneksa
Sjedinjene Države pozvale su vlade Kosova i Srbije da ostvare konkretan napredak u ispunjavanju obaveza u okviru sporazuma o normalizaciji odnosa postignutog u dijalogu kojim posreduje Evropska unija.
“Očekujemo da obe države u potpunosti primene sve obaveze koje proističu iz Osnovnog (Ohridskog, prim.nov) sporazuma i aneksa”, ukazano je u odgovoru Glasu Amerike povodom mogućnosti da ta dva dokumenta budu uključena u pregovarački proces Srbije, odnosno poglavlje 35, kao i tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi to značilo da Evropska unija Srbiji zatvara vrata.
“Sjedinjene Države ostaju posvećene podršci Srbiji, Kosovu i drugim državama Zapadnog Balkana u ostvarenju njihovih težnji ka evropskim integracijama i članstvu u evroatlantskim institucijama”, zaključeno je u odgovoru Glasu Amerike.
Evropski savet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Guzija.
U nacrtu u koji je Glas Amerike imao uvid preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u pregovarački okvir, odnosno obaveze obe strane.
Tim stavom, penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023, značilo da Unija zatvara vrata Srbiji.
Inače, poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susedske odnose - odnosno regulisanje relacija sa Kosovom koje je od Srbije proglasilo nezavisnost 2008.
„Evropska unija ne želi da bude deo problema, već da ga reši. Njena misija je da sve članice unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susedima“, ukazao je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao između 2011. i 2012.
Razgovori dve strane otpočeli su pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije - 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Unija ne želi podele
„Ideja da uvedete Srbiju u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog suseda i prihvati ga kao zasebnu državu - nije u srži Unije. To bi učvrstilo podele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podele nestanu“, rekao je Kuper za Glas Amerike.
Evropski savet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Guzija.
U nacrtu u koji je Glas Amerike imao uvid preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u očekivanja i obaveze obe strane.
„Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dve strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima“, primećuje Kuper - podsećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.
Početak godine i postizanje Ohridskog sporazuma ulivali su dozu optimizma da bi u više od decenije dugom dijalogu Kosova i Srbije, sa krajnje promenjivim učinkom, moglo da bude rezultata.
Međutim, umesto toga održano je nekoliko neuspešnih susreta i razmenjivana je oštra retorika. Tamnu senku na sva nastojanja bacio je oružani napad Srba na kosovske policajce, u selu Banjska, na severu Kosova. Prema zvaničnim podacima ukupno je bilo četiri žrtve, tri na strani napadača i jedan pripadnik kosovske policije.
Normalizacija deo pristupnog procesa
“Evropska unija je uvek ukazivala da je pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum o normalizaciji - deo pristupnog puta dve zemlje Srbije i Kosova. To je manje relevantno u slučaju Kosova, jer trenutno nema izgleda za članstvo - pošto pet država članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost”, objašnjava za Glas Amerike Tobi Vogel - iz briselskog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije.
Vogel podvlači da je aktuelni trenutak mnogo važniji za Srbiju - koja je prešla izvesnu razdaljinu u pristupnom procesu.
“Još od postizanja Ohridskog sporazuma stav Evropske unije, iako je predsednik Vučić odbio da ga potpiše, je da se radi o pravno obavezujućem sporazumu. Reč je o dokumentu na čije poštovanje su se obe strane usmeno obavezale. Ovo je trenutak kada će to biti provereno”, ukazao je Vogel.
Briselski stručnjak podvlači da mu je nesaglasje predsednika Srbije razumljivo – s obzirom na to da je odbio da potpiše Ohridski sporazum i njegov aneks.
“Međutim, nije potrebna njegova saglasnost - Evropska unija u poglavlje 35 može da ga uvrsti samostalno. Deluje mi kao da Evropska unija, na neki način, pokušava da ga privoli da prihvati Ohridski sporazum – kao nešto opipljivo, jer toga do sada nije bilo. Nijedna strana nije delovala u skladu sa tim – bilo je to, do sada, mrtvo slovo na papiru”, kaže Vogel.
Predlog EU - Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije
Član 1
Dve strane će razviti normalne dobrosusedske odnose jedna sa drugom, na osnovu jednakih prava. Obe strane će uzajamno priznavati dokumenta i nacionalne simbole druge strane, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Član 2
Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.
Član 3
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve sporove između sebe rešavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati od pretnji ili primene sile.
Član 4
Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 5
Nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti navedene u članovima 2 i 21 Ugovora o osnivanju Evropske unije.
Član 6
Iako sadašnji sporazum predstavlja značajan korak u normalizaciji, obe strane će sa novim zamahom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.
Strane su saglasne da prodube buduću saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, pravosudnih i policijskih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih i raseljenih lica i drugih sličnih oblasti kroz zaključivanje konkretnih sporazuma.
Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima u dijalogu pod pokroviteljstrvom EU.
Član 7
Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim lokalitetima, koji su deo verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Član 8
Strane će razmeniti stalne misije. One će biti osnovane u sedištima vlada. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće odvojeno razmatrana.
Član 9
Obe strane uzimaju u obzir posvećenost Evropske unije i ostalih donatora uspostavljanju posebnog investicionog i finansijskog paketa podrške zajedničkim projektima strana u ekonomskom razvoju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.
Član 10
Strane će upostaviti zajednički komitet, kojim predsedava Evropska unija, za praćenje implementacije ovog sporazuma. Obe strane će potvrditi obavezu da primijene sve prethodne sporazume iz dijaloga, koji su i dalje važeći i obavezujući.
Član 11
Obe strane se obavezuju na poštovanje mape puta za implementaciju, priloženu uz ovaj sporazum.
Tonovi iz Beograda aktuelizovali su i nedoumicu da li je Aleksandar Vučić, prvi put javno, iskazao mogućnost ili pak spremnost Srbije, da prekine ili obustavi pregovore sa Evropskom unijom o članstvu – otpočele još u januaru 2014. godine?
“Potpuno je jasno da se stvari nikuda ne kreću. Ali ne bih mogao da govorim o mogućnostima potpunog prekida. Moguće je, međutim, dodatno usporavanje kao u slučaju Turske”, ukazuje penzionisani diplomata Robert Kuper, podsećajući na državu koja je pristupne pregovore sa unijom počela 1987. godine – bez gotovo ikakvih opipljivih rezultata.
Uniji dovoljan jedan Orban
“Potrebno je i da primetimo da Srbija trenutno ne deluje kao kredibilan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Dovoljan joj je jedan Viktor Orban. Srbija je po formi demokratija, ali da li je u stvarnosti… Da li su mediji slobodni i imaju li im svi podjednak pristup… Da li će u skoroj budućnosti neka druga partija naslediti vladajuću? Rekao bih da ne”, kaže Kuper.
Gotovo paraleleno sa procesom izjašnjava institucija Evropske unije o zaključcima o proširenju, Srbiju tokom predstojećeg vikenda iščekuju novi vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Da li se oštrijim stavom o Evropskoj uniji – predsednik Srbije obraćao biračima Srpske napredne stranke, koju podržava, i sa čijeg se čela nedavno povukao?
“Aleksandar Vučić se na veoma uspešan način održava na vlasti u odnosu na svoje konkurente. Predstojeće izbore koristi kao priliku da potvrdi naredne korake koje planira da preduzme, što je interesantno, jer mislim da se nije konačno opredelio u vezi sa svima njima. Želi da bude siguran da će ostati na vlasti. Ukoliko uspe da obezbedi dovoljno podrške da primeni teške odluke – ultranacionalistička struja će morati da se pomiri sa tim. U suprotnom, može se suočiti sa posledicama – što se već dešavalo drugim političkim liderima u Srbiji”, objašnjava za Glas Amerike Ričard Kremer - saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI).
Kinesko-ruska alternativa, balansiranje i fondovi
Američki stručnjak Vučićeve kritike na račun Evropske unije ocenjuje kao nefer – ukazujući na napore šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbiju, kako kaže, približi što je više moguće.
Alternativa evrointegracijama bi, kako podvlači, bio smer ka istoku i upućenost na države poput Kine i Rusije.
"Kada je reč o Sjedinjenim Državama - koje gaje bliske odnose sa Briselom to znači: Srbija će biti u odnosima sa protivnikom Kinom i direktnim protivnikom Rusijom kako je navedeno u Strategiji nacionalne bezbednosti aktuelne američke administracije. Alternativa je gomila kineskog novca i stvaranje proksi države. Srbija će morati da se nosi sa Rusijom i pitanjem sankcija u okolnostima negativne političke reakcije na međunarodnoj sceni. Jer Srbija nastavlja da gradi odnose sa Rusijom na način koji smatram nemprimerenim - imajući u vidu ono što čini u Ukrajini", ocenjuje Ričard Kremer.
Iskazana nastojanja za približavanjem Srbije evropskim vrednostima, ali i izdašni novčani fondovi – Tobiju Vogelu govore da se predsednik Srbije, samo u trenutku, služio nešto oštrijom retorikom govoreći o Evropskoj uniji.
"Pitam se zašto bi bilo kakvo zaoštravanje bilo u Vučićevom ili interesu Srbije… Sve dok uspeva da izbalansira svoje političko usaglašavanje sa Kinom i Rusijom i uglavnom, na rečima zasnovano, opredeljenje članstvu Srbije u Evropskoj uniji i novac”, ukazuje briselski analitičar.
“Ono što bi za mene imalo smisla je da bude težak na rečima, da se koristi oštrom retorikom u odnosu na EU – zarad lokalne medijske scene koja je nemilosrdna u njenom omalovažavanju. Pričama da se unija suočava sa ambisom i raspadom – u trenutku kada članstvo podržava 30 odsto građana, naspram 50 procenata u drugim državama Zapadnog balkana. Dakle, zašto bi se odrekao svega onoga što mu je omogućilo da učvrsti svoju vlast u Srbiji?”, zaključuje za Glas Amerike Tobi Vogel stručnjak nevladinog Saveta za politiku demokratizacije.
Zaključke o proširenju Evropske unije planirano je da 12. decembra usvoje ministri za evropska pitanja na sastanku Saveta opštih poslova. Potom bi trebalo da ih potvrdi Evropski savet na samitu evropskih lidera koji se održava 14. i 15. decembra.
