Ako je suditi po izjavi koju je u četvrtak uveče posle razgovora sa liderima Beograda i Prištine dao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost – dijalog Srbije i Kosova je i dalje u svojevrsnom ćorsokaku uprkos svih nastojanja Brisela i Vašingtona.
U želji da pomogne obema stranama, EU je po rečima Žozepa Borelja ponudila predlog za formiranje Zajednice srpskih opština, ali su obe strane to praktično odbile:
“Nažalost, dogovor nije bio moguć zbog preduslova koje svaka strana postavljala, a koji su bili neprihvatljivi za drugu stranu”, rekao je Borelj i ponovio da će Brisel nastaviti da insistira na nastavku dijaloga o normalizaciji, koji je, po njegovim rečima jedini put kako bi obe strane mogle da napreduju na svom evropskom putu.
Ipak, dan kasnije od predsednika Franuske Emanuela Makrona i kancelara Nemačke Olafa Šolca stižu potpuno drugačije ocene.
Šolc je naveo da pregovori u Briselu nisu propali jer su, kako je naglasio, obojica lidera iskazala spremnost za sprovođenje postignutih dogovora i formiranje Zajednice srpskih opština.
"Sada imamo izjavu Kurtija i Vučića da će sprovesti mere iz dokumenata koje smo izradili, Osnovni sporazum, Ohridski sporazum i sada i koncept konkretnog nacrta za uspostavljanje ZSO. To je jasno rečeno i to je važan korak", rekao je Šolc, što je potvrdio i francuski predsednik Makron.
EU završava mandat (ne)uspešno?
“Moje glavno očekivanje je bilo da se deblokira dijalog. I ako gledamo formalno-politički, nekog dijalog je bilo. Mada se on sveo na bilateralu. Odvojeno se razgovaralo sa dve strane zato što su i tematske celine bile odvojene za jednu ili drugu stranu, i nije došlo do proboja. Ali se to nastavlja iz prostog razloga - pokazale su se dve stvari. Prvo, da nema napretka jer su obe strane izričite šta ne prihvataju”, kaže u razgovoru za Glas Amerike bivši diplomata Zoran Milovojević.
Druga je, kako ističe, interes EU da ipak ne zatvara vrata nastavku dijaloga jer postoji ozbiljna opasnost da i ova briselska garnitura završi mandat bez uspeha kao i ona prethodna.
“Sve smo bliži takvom epilogu, jer prema onome što smo juče čuli male su šanse da se napravi prodor bilo na jednu, bilo na drugu stranu. Kurti, to je definitivno jasno, zbog svojih unutrašnjih razloga i političke budućnosti i vlasti, ne može da prihvati ZSO. Kad je reč o srpskoj strani mislim da je predsednik Vučić bio vrlo jasan i to je nesporno - ne može da prihvati Ohridski sporazum vezano za tačke 2 i 4, gde se govori o elementima koji definitivno upućuju na de facto priznanje”, objašnjava Milivojević.
Von der Lajen dolazi na Zapadni Balkan
U tom kontekstu, kako smatra sagovornik Glasa Amerike, treba posmatrati i za sledeću nedelju najavljenu posetu evropske komesarke Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu (ZB):
“Dolazak Ursule von der Lajen je želja nje kao predsednice Komisije da posetom Zapadnom Balkanu na neki način zaokruži angažman Komisije i da da neku pozitivnu konotaciju tom angažmanu. Izneće poznati stav o evropskoj perspektivi i o budućnosti Zapadnog Balkana u EU, uz stav da je i Uniji prioritet proširenje na ZB”, kaže Milivojević i dodaje:
“To treba posmatrati u kontekstu da Komisija u nekom afirmativnom, pozitivnom smislu ostane na ZB, imajući u vidu slab rezultat vezano za dijalog, s obzirom na direktno učešće Komisije na Zapadnom Balkanu kroz rad Đozepa Borelja. Nastojaće da uverava Beograd i Prištinu o potrebi da se prihvati evropski plan, a da se dijalog vrati u žižu aktivnosti”.
Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je malo veći optimista i kaže da želi da veruje da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Vlade u Prištini Aljbin Kurti i šef evropske diplomatije Žozep Borelj na briselskom sastanku u četvrtak ipak „uradili neke poslove“.
Svesno javnosti ne govore istinu jer bi, kako kaže za Glas Amerike - scenario drugačiji od tog značio propast kredibiliteta zemalja Kvinte i pregovarača, čime bi bio označen kraj bilo kakvih ozbiljnih napora da se dođe do pomaka u dijalogu.
Janjić: Prvo bezbednost, onda ZSO
Janjić smatra da jedino relevantno pitanje o kom bi trebalo da se razgovara u Briselu trenutno nije Zajednica srpskih opština, već kako uspostaviti kontrolu nad bezbednosnom situacijom na severu Kosova kako ona ne bi ponovo eskalirala u oružane sukobe.
„Hoću da verujem da grupa Kvinte, pogotovo SAD ne dele tu nebrigu Evropske Unije za teritoriju i bezbednost u Evropi jer je u ovom trenutku apsolutno irelevantno šta će ko reći o Zajednici srpskih opština i šta će neko reći o izborima. Oni moraju da shvate da postoji institucionalni i bezbednosni vakuum na severu Kosova koji je već doveo dotle da mi imamo militarizaciju krize”, ističe Janjić i podseća da je i pre napada u Banjskoj 90 pripadnika NATO-a povređeno u sukobu sa naoružanim delom demonstranata:
“Posle se pojavila i paravojska u Banjskoj gde se dogodio bezbednosni incident sa terorističkim elementom, jer ubistvo policajca je terorizam. Dokle god se taj razgovor ne smesti tamo gde pripada – između Srbije i NATO-a, odnosno njegovog posrednika KFOR-a i dok se tu Evropska Unija ne uključi preko stvarne misije EULEX-a neće bit napretka“, kaže on.
Janjić podseća da su američke diplomate 2022. godine iznele plan koji je podrazumevao da će se prvo uspostaviti bezbednost i deeskalirati kriza na severu Kosova, a da će se potom preći na politički deo ali je, dodaje, Evropska Unija „pokvarila taj dogovor“ jer su se „odjedanput pojavili sa nekim predlogom o budućnosti“.
„Ovo je sada pitanje kredibiliteta NATO-a i SAD. Zašto ja kao osnivač evropskog pokreta u Srbiji ne govorim o kredibilitetu Evropske Unije? Zato što ona dokazano nema kredibilitet“, smatra sagovornik Glasa Amerike i upozorava da kriza na severu Kosova može da ima širi efekat unutar jugoistoka Evrope. Oružani napad u Banjskoj vidi kao događaj koji je mogao da preraste u veću terorističku akciju, ali je saradnjom „mnogih, pa i KFOR-a“ to sprečeno:
“Treba uspostaviti mehanizam za suđenje učesnicima u napadu u Banjskoj. Treba prvo da razrešimo ko je nadležan… To što je reko Borelj je neodgovorno – staviti rok za završetak postupka do kraja godine znači da nema objektivne istrage i utvrđivanja svih elemenata“, ističe Janjić i napominje da će Beograd i Priština postići dogovor samo ako posrednik i zemlje Kvinte uvedu i neka sredstva poput "štapa i šargarepe".
Rok za dogovor do sredine februara?
Kako smatra Zoran Milivojević, EU ima priliku do sredine februara da vrati malo izgubljenog kredibiliteta i natera dve strane da postignu kakav-takav dogovor. Posle toga počinju predizborne radnje za novi sastav Evropskog parlamenta i novu Evropsku komisiju:
“I zbog toga razumem zašto juče nije dominirala tema Banjske, sa jedne strane, osim načelno, i sa druge strane što se ne govori ništa o sankcijama. Jer bi sankcije, ako bi se o njima govorilo na jedan jasan način, i ako bi to bilo u izgledu - mislim da bi onda došao u pitanje i pregovarački proces, ali i mogućnost da se mandat ipak završi koliko-toliko uspešno”, zaključuje Milivojević.
