Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin saopštio je da podnosi neopozivu ostavku na to mesto.
Vulin je u pisanoj izjavi naveo da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija "traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji".
"Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA", naglasio je Vulin u saopštenju objavljenom na sajtu te agencije.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan i zamenik pomoćnika državnog sekretara, Gabrijel Eskobar ,ocenio je u intervjuu za makedonski servis Glasa Amerike da "SAD ne odlučuju o personalnim rešenjima u ime srpske vlade".
"Ali, naša pozicija o gospodinu Vulinu je veoma jasna, on je bio veoma destabilizujuća figura u regionu već duže vreme i znate da su naše sankcije bile zasnovane na tome".
Sličan odgovor Glasu Amerike stigao je ranije iz ambasade SAD u Beogradu.
"Naš stav o gospodinu Vulinu je dobro poznat. On ostaje pod američkim sankcijama. Radujemo se nastavku produbljivanja partnerstva sa Srbijom na putu njene pune integracije u Evropu i evroatlantsku zajednicu", navodi se u pisanom odgovoru portparola ambasade SAD u Beogradu.
Sjedinjene Države su u julu uvele su sankcije Vulinu zbog navodne umešanosti u transnacionalni kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima, korupcije i širenja ruskog uticaja na Balkanu.
Prema Zakonu o bezbednosno–informativnoj agenciji direktora BIA postavlja i razrešava Vlada Srbije. Budući da su u Srbiji 1. novembra raspisani vanredni parlamentarni izbori i vlada je u tehničkom mandatu, pitanje je da li Vulinova ostavka biti usvojena. Izvesno je da tehnička vlada ne može da postavi novog direktora.
“Sankcionisanje Aleksandra Vulina pokazuje rešenost Sjedinjenih Država da pozovu na odgovornost osobe koje se bave koruptivnim poslovima čime unapređuju sopstvene političke agende i lične interese na štetu mira i stabilnosti u području Zapadnog Balkana. Ti koruptivni poslovi olakšavaju širenje ruskih zlonamenih aktivnosti u Srbiji i regionu”, navedeno je tada u saopštenju Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC).
U saopštenju je navedeno da je Vulin, visokopozicionirani zvaničnik u nekoliko saziva Vlade Srbije (obavljao funkciju ministra odbrane i unutrašnjih poslova), umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.
Vulin je odbacio te optužbe, a ambasada SAD je saopštila da sankcije nisu usmerene protiv institucija Srbije.
Vulin je zvaničnik koji je u javnosti često promovisao proruske stavove. Od početka ruske agresije na Ukrajinu najmanje dva puta je putovao u Moskvu gde se susretao sa ruskim zvaničnicima.
Vučić: Vulin je razumeo posledice
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da razume Vulinovu reakciju i dodao da je od prvog dana kada je došao na tu funkciju bilo pritisaka.
"Aleksandar Vulin mi je i drug i neko sa kim sam proveo mnogo vremena. Razumem njegovu reakciju. Nije otišla njegova glava, ili niti šta slično. Postojali su pritisci od početka, od kada je on došao na dužnost. Od prvog dana je to postojalo, ali mi to nismo menjali, ali on odlično zna kako se to kreće, kakve su posledice bile i kakve bi posledice mogle da budu", rekao je Vučić, a prenosi Fonet.
On je izrazio zahvalnost Vulinu na doprinosu u očuvanju bezbednosti Srbije i tome što je Srbija samostalna i nezavisna.
Kako je rekao, raduje se saradnji sa njim i u budućnosti. Vučić je dodao i da Aleksandar Vulin nije ničiji agent, te da nije ni agent Ruske Federacije.
Zahtevi za dodatnim informacijama i Tužilaštvo za organizovani kriminal
Letos, u prvoj reakciji povodom uvođenja sankcija Vulinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je optužio Ameriku da odluka nije doneta zbog navodne korupcije.
"Protiv Aleksandra Vulina nisu uvedene sankcije zbog bilo kakvog kriminala, korupcije ili bilo čega, sankcije protiv njega su uvedene zbog njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji", kazao je Vučić.
Predsednik Srbije je tada najavio da će od Amerike tražiti dodatne informacije o navodima zbog kojih je Vulin stavljen pod sankcije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je 14. jula saopštilo da će tražiti dodatne informacije od pravosudnih institucije u SAD i drugih međunarodnih partnera, kao i dostavljanje konkretnih dokaza. Međutim, nije poznato da li je to i učinjeno. Glas Amerike nije dobio odgovor na ranije upite o tome ni od TOK, niti od Ministarstva pravde Srbije.
Ko je Aleksandar Vulin?
Vulin je tokom 90-tih bio jedan od osnivača Jugoslovenske levice (JUL), u kojoj je bio portparol, kao i zamenik predsednice Direkcije JUL-a Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije.
Godine 2008, osnovao je Pokret socijalista, na čijem čelu je i danas. Sa svojim pokretom je 2010. ušao u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom.
Za direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju imenovan je 2012. Posle rekonstrukcije vlade postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju.
Godine 2014, postavljen je na funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Posle izbora održanih u aprilu 2016. ostao je na funkciji ministra za rad, da bi u junu 2017, kada je umesto Aleksandra Vučića na čelo Vlade došla Ana Brnabić, postao ministar odbrane.
U drugoj vladi Ane Brnabić, u oktobru 2020, postao je ministar unutrašnjih poslova. U Vladi Srbije formiranoj u oktobru 2022. nije dobio funkciju, ali je nekoliko meseci kasnije imenovan za direktora BIA.
