Humanitarni programi koje finansiraju Sjedinjene Države širom sveta počeli su da otpuštaju zaposlene ili da se pripremaju da obustave operacije nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa donela odluku bez presedana da zamrzne gotovo svu stranu pomoć.
Američki saveznici, među kojima je i Ukrajina, pokušavaju da spasu deo bezbednosne pomoći od tromesečnog zamrzavanja, koje je Tramp naložio prošle nedelje. Takođe je privremeno obustavio federalne grantove i zajmove u SAD.
Trampova administracija saopštila je da je naložila zamrzavanje strane pomoći da bi imala vremena da odluči koji će od hiljada humanitarnih, razvojnih i bezbednosnih programa nastaviti da dobijaju novac iz Amerike.
U međuvremenu, američki zvaničnici naložili su programima da hitno prestanu da troše sredstva. Izuzeti su programi za hitno snabdevanje hranom i vojna pomoć Izraelu i Egiptu.
Odluka o zamrzavanju američke pomoći znači da se škole u Liberiji pripremaju ove nedelje da otpuste kuvare koji pripremaju ručak za decu. Mogli bi da se obustave i napori da se pomogne američkim kompanijama u inostranstvu, kao i da se suzbije sve veći uticaj Kine. Veterani u Ukrajini koji zovu brojeve za hitnu pomoć uskoro će možda čuti samo snimljenu poruku, bez obećanja da će poziv biti uzvraćen.
Globalne posledice odluke o zamrzavanju pomoći
Sjedinjene Države su daleko najveći izvor strane pomoći u svijetu, mada druge zemlje izdvavaju veći dio svojih budžeta. Amerika izdvaja 4 od svakih 10 dolara koji se daju za humanitarnu pomoć.
Humanitarni radnici, lokalni zvaničnici i analitičari naglašavaju da je teško sagledati posledice zamrzavanja pomoći.
"Humanitarna zajednica pokušava da utvrdi koliko će ukidanje pomoći uticati na njen opstanak", kaže Ebi Meksmen, predsjednica organizacije "Oksfam Amerika" i jedna od samo nekoliko predstavnika humanitarnih organizacija koji su bili spremni javno da govore po posljedicama zamrzavanja pomoći, posle upozorenja Trampove administracije da se to ne radi.
Administracija je u ponedeljak poslala na odmor više od 50 visokih zvaničnika Agencije za međunarodni razvoj (USAID), dok su mnogi od njih pomagali organizacijama da izađu na kraj sa zamrzavanjem pomoći. Vršilac dužnosti USAID-a rekao je da istražuje da li su se zvaničnici suproistavili Trampovim uredbama.
Višedecenijska američka politika bila je da se pomoć koja se daje inostranstvu isplati jačanjem američke nacionalne bezbjednosti, kroz stabilizaciju regiona i ekonomija i poboljšanje odnosa sa partnerima.
Međutim, mnogi zvaničnici Trampove administracije i republikanski članovi Kongresa veruju da veći dio novca koji se troši u inostranstvu treba da se izdvaja za domaće prioritete ili štedi.
Za svaki program, "očekivaćemo da ga Stejt Department opravda, da od njega odustane ili u nekim slučajevima založi se za njegov nastavak", rekao je republikanski kongresmen Brajan Mest, predsjedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Bez posljedica za veći dio američke pomoći ukrajinskoj vojsci
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da američka odluka ne pogađa ključnu američku pomoć njegovoj vojsci dok se bori protiv ruskih snaga. To je uglavnom tačno.
Jedina vojna pomoć za koju je Stejt department odgovoran i na koju se odnosi odluka o zamrzavanju pomoći jeste finansiranje stranih vojski i edukacija i obuka međunarodne vojske. Za mirovne operacije Ujedinjeih nacija i programe za deminiranje postoje drugi izvori finansiranja.
Većića ukrajinske vojne pomoći dolazi iz Pentagona. To obuhvata program da se oružje i oprema uzimaju iz postojećih zaliha američke vojske, kao i novac koji se izdvaja preko Inicijative za bezbjednosnu pomoć Ukrajini, koji se koristi za plaćanje ugovora o naoružanju koje će tek biti isporučeno za godinu ili kasnije.
Ni jedan od programa Sekretarijata za odbranu nije direktno pogođen zamrzavanjem pomoći.
Međutim, civilni programi ključni za ukrajinske ratne napore potiču iz Stejt departmenta. Ne zna se da li su izuzeti iz Trampove uredbe. To obuhvata američku finansijsku pomoć za funkcionisanje vlade u Kijevu, uprkost ekonomskoj šteti pričinjenoj u ratu.
Ta podršja je važna, kaže Bredli Baumen iz Fondacije za odbranu demokratija.
"Međutim, mislim da ako naši evropski saveznici dobro razumiju politički trenutak u SAD, onda moraju brzo da pokušaju da preuzmi veći dio ili sav teret".
Nije izuzet novac za ukrajinske veterane i druge programe
Sjedinjene Države naložile su obustavu rada u civilnim programima koje podržava u Ukrajini. To obuhvata i neprofitnu organizaciju Veteran Hub preko koje ukrajinski vojnici mogu da traže socijalnu i psihološku pomoć.
Mjesečno, do 1.300 veterana zove brojeve za pomoć u krizi. Direktorka organizacije Ivona Kostina rekla je da bi uskoro mogla da izgubili polovonu od 31 radnika.
"Da smo imali upozorenje od 30 dana, ili čak dvije nedelje, bilo bi mnogo lakše. Mogli smo da se nekako obezbijedimo za ovo vrijeme. Međutim, nije bilo nikakvog upozorenja", ističke Kostina.
Nekoliko dana prije odluke o zamrzavanju pomoći, organizaciju je zvao neko ko je želeo da sebi naudi. Zaposleni koji se javio tokom noći je razmenjivao poruke sa tom osobom, priča Kostina.
"Sada imamo telefonsku liniju koja ne radi i na nju niko ne odgovara, što je užasno za nas".
“Smrtna presuda” za neke
Gumisaji Bonzo, direktorka nevladine organizacije iz Zimbabvea, zabrinuta je i za sebe i za svoju organizaciju koja se bavi zdravstvom.
Zimbabve je jedna od malobrojnih afričkih zemalja koja je napravila ozbiljan napredak u dijagnostikovanju, lečeju i prevenciji HIV-a. U velikoj meri, to je zahvaljujući programu koji je osnovao američki predsednik Džordž Buš mlađi, uz pomoću kojeg je spaseno više od 20 miliona života.
Program pod nazivom Hitan predsednički plan za lečenje AIDS-a ili skraćeno PEPFAR, bio je na meti kritika tvrdokornih republikanaca. Bonzo tek čeka da čuje kako će se ukidanje finansiranja odraziti na njenu organizaciju Trans Smart Trust, koja pruža zdravstvene usluge za biseksualne i transrodne osobe, u zemlji u kojoj se mnogi uzdržavaju da potraže negu zbog stigme.
“Sve je tako zbunjujuće u ovom trenutku”, kaže 54-godišnja Bonzo koja već 23 godine dobija tretman za HIV zahvaljujući PEPFAR programu, koji je lekove za to učinio priuštivim za sve.
“Više od dve decenije religiozno uzimam ove lekove, i ponovo živim normalan život. Sada će to odjednom da prestane. To je za mnoge ljude smrtna presuda”.
Neki kažu da je ukidanje “okrutno”
Gajdi Mur, nekadašnji član vlade u Liberiji koji je sada član američkog Centra za globalni razvoj, kaže da će ukidanje američke pomoći ugroziti mnoge živote u Africi.
SAD su pomagale zapadnoj Africi da se oporavi od okrutnih ratova. USAID je davao novac za obroke u školama, podsticanje obrazovanja devojčica, jačanje zdravstvenog sistema, pomoć malim poljoprivrednicima.
Mur, kao i mnoge njegove kolege, ukidanje pomoći ocenjuju kao “okrutno”.
“Nema manevarskog prostora”, kaže on.
Ukidanje pomoći naškodiće i Americi jer “neće biti razlike između saveznika, partnera i neprijatelja, dodaje Mur.
Kina, koja je američki rival, biće srećna da preuzme delove Afrike i tu izgradi svoj uticaj i razvije poslove u zemljama bogatim prirodnim resursima, kažu analitičari.
“Hranjenje gladne dece u Liberiji ili neuhranjene dece u Keniji, dostava lekova koji spasavaju živote u Ugandi – ništa od toga ne podriva američki interes”, ističe Mur.
Zabrinutost oko uticaja Kine
SAD su pokušale da ojačaju svoj uticaj u Južnom Pacifiku kako bi se borile protiv kineskog uticaja, tako što su davale sredstva iz USAID-a zemljama koje u velikoj meri zavise od razvojnog finansiranja.
Tokom posete paciifičkim zemljama 2024. godine, zvaničnici su obećali više od 15 miliona dolara novih sredstava za jačanje otpornosti na prirodne katastrofe, podršku ekonomskom rastu, pomoć zemljama da ublaže efete klimatskih promena i drugo.
