Bela kuća saopštila je kasno u nedelju da Sjedinjene Države odustaju od niza mera odmazde protiv Kolumbije, pošto su dve zemlje postigle sporazum o letovima američkih aviona koji prevoze kolumbijske migrante kući.
U saopštenju Bele kuće se navodi da su se dve zemlje složile da će Kolumbija prihvatiti svoje migrante bez ograničenja, uključujući i njihovo vraćanje američkim vojnim avionima.
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro prethodno je odbio dolazak dva američka vojna aviona i rekao da će prihvatiti migrante samo kada se SAD prema njima budu ponašale dostojanstveno, uključujući korišćenje civilnih aviona za deportacije.
Bela kuća je takođe saopštila da će nove tarife i sankcije protiv Kolumbije držati "u rezervi, a ne potpisane, osim ako Kolumbija ne ispoštuje ovaj sporazum".
Vizne sankcije Stejt departmenta protiv nekoliko kolumbijskih zvaničnika, kao i pojačane carinske inspekcije ostaće na snazi dok prvi avion sa kolumbijskim migrantima ne sleti u Kolumbiju, saopštila je Bela kuća.
Ministarstvo spoljnih poslova Kolumbije saopštilo je kasno u nedelju da je prevazišlo spor sa Sjedinjenim Državama i da ministar spoljnih poslova Luis Gilberto Muriljo i kolumbijski ambasador u SAD Danijel Garsija-Penja putuju u Vašington na sastanke na visokom nivou radi praćenja sprovođenja sporazuma.
Kolumbija je saopštila da će dočekati svoje ljude i da će im garantovati pristojne uslove kao građanima sa pravima.
Izjave su preokrenule seriju izjava lidera dve zemlje u eskalaciji koja se brzo razvijala, tokom koje je američki predsednik Donald Tramp najavio trenutno uvođenje tarifa od 25 odsto na kolumbijsku robu, koje će porasti na 50 odsto za nedelju dana, kao i suspenziju obrade viza u američkoj ambasadi u Bogoti.
Petro je zauzvrat najavio tarife od 25 odsto na američku robu, rekavši da Sjedinjene Države "nikada neće vladati nama".
"Migrant nije kriminalac i prema njemu se mora postupati sa dostojanstvom koje ljudsko biće zaslužuje", rekao je Petro. "Zato sam vratio američke vojne avione koji su prevozili kolumbijske migrante. ... U civilnim avionima, a da nas ne tretiraju kao zločince, primaćemo naše sugrađane".
Kolumbija je treći po veličini američki trgovinski partner u Latinskoj Americi.
Do sukoba je došlo nakon što su američke vlasti počele da hapse stotine migranata koji u SAD borave bez dokumenata i da ih šalju ih nazad u njihove matične zemlje, izvršavajući Trampovo obećanje u kampanji iz 2024. da će deportovati mase migranata koji su ilegalno ušli u Sjedinjene Države.
"Mi ćemo primeniti zakone o imigraciji", rekao je potpredsednik Džej Di Vens u nedelju za Si-bi-es njuz (CBS News).
Više od 1.000 migranata je uhapšeno, a stotine vraćeno u druge zemlje, uključujući Gvatemalu, prošle nedelje, tokom prvih dana nove Trampove administracije, prema podacima koje su sakupile američka agencija za imigraciju i carinu i Bela kuća.
Video Veronike Balderas Iglesias (engleski jezik):
Američka imigraciona i carinska služba (ICE) saopštila je da je u nedelju uhapsila 956 ljudi širom zemlje.
Nije precizirano koliko ih je bilo deo operacije fokusirane na oblast Čikaga kojoj je prisustvovalo nekoliko najviših zvaničnika Trampove administracije, uključujući "cara granice" Toma Homana.
ICE je u saopštenju naveo da je sarađivao sa drugim federalnim agencijama na sprovođenju "pojačanih ciljanih operacija danas u Čikagu, kako bi se sproveo američki zakon o imigraciji i očuvala javna bezbednost i nacionalna bezbednost tako što će potencijalno opasne kriminalne strance držati van naših zajednica".
Homan je u nedelju za Ej-bi-si (ABC) rekao: "Biće više hapšenja širom zemlje".
Tramp je odobrio slanje 1.500 vojnika na američko-meksičku granicu, a Homan je rekao: "Videćete da se broj povećava. Oni su tamo dole da stvore sigurnu granicu".
On je rekao da SAD hapsi i deportuje "koliko god možemo", sa fokusom prvo na one koji su osuđeni za krivična dela u SAD, a zatim prelaze na pritvranje i deportaciju onih čije su zahtevi za azil odbili američki zvaničnici.
"U početnoj smo fazi", rekao je Homan.
Veruje se da oko 11 miliona migranata bez dokumenata živi u SAD, što je zapanjujući broj. Većina zvaničnika veruje da će biti nemoguće deportovati toliki broj ljudi.
Republikanski senator Lindzi Grejem, čvrst Trampov saveznik, pozvao je svoje republikanske kolege u Kongresu da odobre više troškova za deportaciju.
"Nismo Trampovom timu dali resurse", rekao je Grejem za NBC. Rekao je da Homan "treba da unajmi više [imigracionih] agenata. On treba da završi [granični] zid [sa Meksikom] i tehnologiju. On mora da pređe sa 41.000 na 150.000 pritvorskih kreveta da bi ovo funkcionisalo".
"Dakle, mojim republikanskim kolegama, posebno u (Predstavničkom ) domu: Dok se mi zanimamo (problemom), naši planovi za imigraciju udaraju u zidove. Ne gradimo zidove, mi udaramo u zidove. Moramo da Tomu Homanu damo novac sada da izvrši plan koji je smislio. A bez finansiranja Kongresa ovo će udariti u zid", izjavio je Grejem.
Trampova administracija prestala je da organizuje sastanke za migrante koji čekaju u Meksiku u nameri da zatraže azil putem mobilne aplikacije, ali Trampovi antiimigracioni ukazi se suočavaju sa pravnim izazovima. Jedan sudija je već privremeno blokirao Trampovu uredbu da se više ne priznaje ustavom zagarantovano državljanstvo za decu migranata bez dokumenata koja su rođena u Sjedinjenim Državama.
