Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da Srbija želi da bude deo Zapada i da treba da shvati ko su joj prijatelji.
Upitan o sankcijama Rusiji Hil je za Televiziju N1 rekao da razume da Srbija ima dugu i tešku istoriju sa sankcijama, ali da uprkos emocijama misli da Srbija želi da bude deo Zapada i da je to proces koji treba ubrzati, prenela je agencija Fonet.
On je dodao da razume da su ljudi frustrirani jer to ne ide brzo, ali da su, kako se izrazio, pravac i destinacija isti. Hil je rekao da je svestan da se mnogi u Srbiji pitaju zašto uvesti sankcije Rusiji i zašto se ponašati kao članica Evropske unije kada to Srbija nije.
"Sjedinjene Države veruju veruju da Srbija treba da se ponaša kao članica EU i da snosi deo tereta, kao što to čine i druge male zemlje u EU", rekao je Hil.
"Srbija treba da shvati ko su joj prijatelji, a ko nisu. Rusija nije prijatelj, jer traži od Srbije da radi u njenom interesu", rekao je Hil.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Hil je rekao da se radi o velikoj tragediji i da je iznenađujuće da u Srbiji sreće ljude koji misle da je Rusija i dalje legitimni igrač na svetskoj sceni.
"Jer to više nije", ustvrdio je Hil.
Upitan o poseti ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da ne razume šta je on tamo radio, ali smatra da novinari to treba njega da pitaju.
"Predlažem da njega intervjuišete i da ga to pitate, jer ja ne razumem šta je hteo da postigne, a možda ni on ne razume", kazao je Hil.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ambasador Hil je rekao da smatra da svi shvataju da je dijalog jedini način da se reše problemi i da zato izaslanici SAD i EU za Zapadni Balakan Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak dolaze u region.
Ocenio je da je Srbija učinila veliku stvar time to je došla u Brisel i pokušala da bude fleksibilna i pronađe rešenje, ali da se proces nastavlja i, kako je ocenio, pregovori su na pola puta - pa se mora sačekati krajnji ishod.
Kao hitno pitanje istakao je nameru kosovske strane da počne sa zamenom registarskih tablica, a kao važno pitanje - Zajednicu srpskih opština na Kosovu.
Hil je dodao da ostaje optimista da će se, kako ih je označio, opasna hitna pitanja rešitiž.
Upitan šta se može očekivati od 1. septembra, istakao je da postoje pregovori, koji se nastavljaju, dodavši da se problemi neće rešiti sami od sebe.
"Želimo da vidimo mir i stabilnost na Kosovu i Zapadnom Balkanu", rekao je Hil.
Na pitanje ko će biti kriv ako situacija na Kosovu eskalira, Hil je rekao da diplomate nisu dobri sagovornici kada je reč o hipotetičkim pitanjima i da ne može da kaže ko će biti odgovoran.
"Sada to svi moraju da budu i da vide rešenje o kom se mogu dogovoriti, a da se on fokusira na to šta se može uraditi da se izbegnu tenzije", ustvrdio je Hil.
Kako je rekao, SAD ulažu napore da Srbija i Kosovo uspostave normalne odnose, da normalizuju i ekonomske odnose i da želi da se ljudi na severu Kosova, koji se sada plaše za svoju bezbednost i ne osećaju se prijatno, osećaju bezbedno, kao kod kuće.
"To nije lako pitanje, jer da jeste davno bi bilo rešeno", rekao je Hil.
Upitan o Zajednici opština sa srpskom većinom, rekao je da veruje da se budućnost srpske zajednice može osigurati stvaranjem nekih mehanizama kakvih ima u Evropi i da se ne traži da se o tome ponovo pregovara.
Američki ambasador u Beogradu ukazao je da je potrebno da se ždetaljno definiše ono o čemu se već pregovaralo jer, kako je ukazao, ljudi treba da znaju kako će njihovi životi izgledati.
Govoreći o medijima i slobodi govora, Hil je ukazao da je istorija na strani slobodnih i otvorenih medija i da misli da je to budućnost i u Srbiji.
"To ipak zavisi od njenih građana i odluke da li to žele", zaključio je intervjuu američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil.
