Stopa masovnih ubistava u SAD 2023. godine je na rekordnom nivou, a strašne scene se ponavljaju i ponavljaju, otprilike jednom nedeljno, od početka godine.
Tokom 111 dana godine u 17 masovnih ubistava izgubljeno je 88 života. Svaki put, ubice su imale vatreno oružje. Samo 2009. godinu je obeležilo toliko tragedija u istom vremenskom periodu.
U osnovnoj školi u Nešvilu, vatra je otvorena na decu jednog običnog ponedeljka. Radnici na farmi u Severnoj Kaliforniji izrešetani su zbog svađe na radnom mestu. Plesači u sali nadomak Los Anđelesa su masakrirani dok su slavili lunarnu novu godinu.
U roku od samo nedelju dana, četvoro mladih je ubijeno na proslavi 16. rođendana jedne devojčice, u Dejdvilu u Alabami, a muškarac tek pušten iz zatvora usmrtio je četvoro ljudi, među kojima su bili i njegovi roditelji, u Boudenu u Mejnu, pre nego što je otvorio vatru na vozače na prometnom autoputu.
“Niko ne treba da bude šokiran", primećuje Fred Gutenberg, čija je 14-godišnja ćerka Džejmi jedna od 17 osoba ubijenih u srednjoj školi u Parklendu, na Floridi 2018. godine. "Obilazim grob svoje ćerke. Reč gnev ne opisuje ni delić mojih osećanja".
Žrtve iz Parklenda su među 2.842 ljudi koji su nastradali u masovnim pucnjavama u SAD od 2006. godine, prema bazi podataka koju održavaju Asošijeted pres i USA Today, u partnerstvu sa Univerzitetom Nortistern. Kao masovno ubistvo tretira se napad u kome je bilo četvoro ili više poginulih, ne uključujući napadača, a isti standard koristi i FBI.
Ta krvoprolića su samo delić fatalnog nasilja koje se događa u Sjedinjenim Državama svake godine, ali masovna ubistva se ove godine događaju sa zapanjujućom učestalošću. U proseku jednom na svakih 6,53 dana, prema analizi podataka AP i USA Today.
Brojke iz 2023. dodatno odskaču kada se uporede sa bilansom ukupnih ubistava godišnje, od kada je počelo prikupljanje podataka. U SAD se dogodilo 30 ili manje masovnih ubistava godišnje, u više od polovine obrađenih godina. 17 masovnih ubistava pre nego što je prošla prva trećina godine je alarmantan podatak.
Od istočne do zapadne obale, nasilje je izbijalo iz različitih motiva. Ubistva, samoubistva i nasilje u porodici, obračuni bandi, pucnjave u školama i odmazde kolegama na radnom mestu - sve su to incidenti u kojima je - od 1. januara - ubijeno četvoro ili više ljudi istovremeno.
Pa ipak, nasilje se nastavlja, a prepreke promenama su i dalje tu. Verovatnoća da Kongres ponovo uvede zabranu prodaje poluautomatskog i automatskog oružja deluje mala, a Vrhovni sud je prošle godine uveo nove standarde za razmatranje zakona o oružju, dovodeći u pitanje restrikcije prodaje i posedovanja oružja koje su uvedene u nekim državama.
Dosadašnji tempo masovnih ubistava, međutim, ne znači da nužno sledi novi godišnji rekord. 2009. godine, krvoproliće se usporilo i godina je završena sa 32 masovna ubistva i 172 žrtve. Te brojke su malo više od proseka od 31,1 masovnog ubistva i 162 žrtve godišnje, prema analizi podataka koji se vode od 2006. godine.
Sumorni rekordi su postavljeni u poslednjih deset godina. Rekord je 45 masovnih ubistava 2019. godine i 230 ubijenih u takvim tragedijama 2017. Te godine, 60 ljudi je ubijeno kada je naoružani napadač otvorio vatru na učesnike muzičkog festivala na otvorenom, u centru Las Vegasa. Taj masakr je i dalje masovna pucnjava sa najviše žrtava u savremenoj istoriji Amerike.
“To je realnost: ako je neko rešen da počini masovno ubistvo, on će to uraditi", kaže Džeklin Šildkraut, izvršna direktorka Rokfeler instituta vladinog regionalnog konzorcijuma za istraživanje oružanog nasilja. "A naša uloga kao društva je da pokušavamo da postavimo prepreke i otežamo im da ostvare tu nameru".
Međutim, nema mnogo nagoveštaja bilo na državnom ili federalnom nivou - uz nekoliko izuzetaka - da su na horizontu ozbiljnije promene politike.
Neke države su pokušale da uvedu veću kontrolu oružja unutar svojih granica. Prošle nedelje, guvernerka Mičigena Grečen Vitmer potpisala je novi zakon kojim se nalaže obavezna provera ljudi koji žele da kupe puške, dok je takva provera ranije samo tražena za one koji kupuju pištolje. U sredu, zabrana prodaje nekoliko desetina vrsta poluautomatskih pušaka je usvojena u skupštini države Vašington i prosleđena guverneru na potpis.
Druge države su izložene novim pritiscima. U konzervativnom Tenesiju, demonstranti su se okupili oko državnog Kapitola zahtevajući veću regulaciju oružja nakon što je troje dece i troje odraslih ubijeno u pucnjavi u privatnoj osnovnoj školi u Nešvilu prošlog meseca.
Na federalnom nivou, predsednik Džo Bajden je prošle godine potpisao veliki zakon o oružanom nasilju, kojim su povećane provere biografije najmlađih kupaca oružja, uvedene restrikcije da oružje ne bi bilo dostupno ljudima osuđenim zbog nasiljaa u porodici, a državama pomaže da primenjuju takovane "zakone crvene zastavice", prema kojima policija može da se obrati sudovima i zatraži oduzimanje oružja ljudima koji pokazuju znake da bi mogli da izvrše nasilje.
Uprkos sumornim naslovima u vestima, masovna ubistva su statistički retka, i svake godine ih počini samo šačica ljudi u zemlji od skoro 335 miliona stanovnika. A nema načina da se predvidi da li će se ovogodišnja ubistva nastaviti ovim tempom.
Ponekad se masovna ubistva odigraju jedno za drugim, kao što je bio slučaj u januru, kada su se dve pucnjave odigrale u severnoj i južnoj Kaliforniji u razmaku od samo dva dana - dok drugi put meseci prođu bez krvoprolića.
“Ne bi trebalo da očekujemo da će se ova situacija - jedno masovno ubistvo na manje od sedam dana - nastaviti", kaže kriminolog Univerziteta Nortistern Džejms Alan Foks. "Nadajmo se da neće".
Pa opet, stručnjaci i aktivisti osuđuju proliferaciju oružja u SAD proteklih godina, uključujući rekordnu prodaju oružja na vrhuncu pandemije.
“Moramo da znamo da ovo nije život kakav treba da bude", ističe Džon Fajnblet, predsednik organizacije "Svi za bezbednost oružja" (Everytown for Gun Safety). Ne moramo da živimo ovako. I ne možemo da živimo u zemlji u kojoj je agenda oružja prisutna svuda, na svakom mestu, u svako vreme."
Nacionalno udruženje vlasnika oružja (NRA) nije odgovorilo na zahtev AP-a za komentar.
Džejmi Gutenberg bi danas imala 19 godina. Njen otac sada provodi vreme kao aktivista za kontrolu oružja.
“Ameriku ne bi trebalo da čudi gde se sada nalazimo", kaže Gutenberg. "Sve se vidi u brojkama. Brojevi ne lažu. Ali moramo da odmah uradimo nešto da rešimo problem".
