Posle dve smrtonosne masovne pucnjave u Kaliforniji razmaku od samo nekoliko dana, predsednik SAD Džo Bajden daje podršku merama kontrole oružja, uključujući i obnavljanje zabrane poluatomatskog i automatskog oružja iz 1994. za koju se zalagao kao senator.
"Čak i dok čekamo dalje detalje o ovim pucnjavama, znamo da pošast nasilja uz upotrebu vatrenog oružja širom Amerike zahteva snažniju akciju. Još jednom pozivam oba doma Kongresa da deluju brzo i dostave ovu zabranu poluautomatskog i automatskog oružja na moj sto i preduzmu mere da očuvaju bezbednost američke zajednice, škola, radnih mesta i domova", naveo je predsednik Bajden u izjavi posle pucnjave u ponedeljak u Half Mun Beju u Kaliforniji, u kojoj je poginulo najmanje sedam ljudi.
Pucnjava se dogodila samo dva dana pošto je naoružani napadač ubio najmanje 11 ljudi u plesnom studiju u Monterej Parku u Kaliforniji, dok je azijsko-američka zajednica u tom gradu proslavljala novogodišnji vikend.
U ponedeljak, američka senatorka Dajan Fajnstin, demokratkinja iz Kalifornije, zajedno sa senatorima Ričardom Blumentalom i Krisom Marfijem, demokratama iz Konektikata, predstavila je zakon o ponovnom uspostavljanju federalne zabrane automatskog oružja, kao i zakon o podizanju minimalne starosne granice za kupovinu te vrste oružja na 21 godinu. Ta zabrana je istekla 2004. godine.
"Stalni tok masovnih pucnjava ima jednu zajedničku nit: skoro sva uključuju poluatomatsko i automatsko oružje. To je zato što je ovo oružje dizajnirano da ubije što više ljudi što je brže moguće", rekla je Fajnstin. "Vreme je da se suprotstavimo lobiju za oružje i uklonimo ovo ratno oružje sa naših ulica ili, u najmanju ruku, da ga držimo van domašaja mladih ljudi".
Predložena zabrana oružja od strane Senata, kojoj se protive republikanci i aktivisti za prava oružja, blokirala bi redom: prodaju, proizvodnju, transfer i uvoz 205 specifičnih vrsta oružja, koja imaju karakteristike oružja koje koristi vojska - i proglasila nezakonitim okvire municije koji mogu da sadrže više od 10 metaka.
Demokratski kongresmen Dejvid Sisilin predstaviće prateću verziju zakona u Predstavničkom domu. Obe komore će morati da usvoje zakon da bi stigao do Bajdenovog stola, da bi ga on zatim potpisao.
Sa republikancima koji kontrolišu Predstavnički dom, male su šanse da zakon prođe. Predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, republikanac iz Kalifornije, rekao je novinarima u utorak da neće uzimati u razmatranje nove zakone o oružju dok ne sazna više o obe pucnjave. Ankete pokazuju da se većina republikanskih glasača protivi ograničenju prava na nošenje oružja, zaštićenom Drugim amandmanom na Ustav SAD.
A pošto je Vrhovni sud koji naginje konzervativcima poništio njujorški zakon o bezbednosti oružja u junu, restrikcije u pogledu oružja mogle bi da budu ugrožene i u drugim saveznim državama, rekao je Džonatan Mecl, sociolog sa Univerziteta Vanderbilt, koji je fousiran na politiku oružja.
"Ništa se zaista neće dogoditi dok se ne pozabavimo ne samo svakodnevnim zakonodavstvom o oružju, što je važno", rekao je Metzl za Glas Amerike. "Ali zaista, Vrhovni sud trenutno podriva pokret za bezbednost oružja i to na zaista katastrofalan način".
Sekretarka za medije Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je da administracija razmatra više izvršnih akcija kako bi se pozabavila smanjenjem oružanog nasilja.
"Ali ono što verujemo je da Kongres treba da reaguje", rekla je ona novinarima u utorak.
U SAD je do sada ove godine bilo više smrtonosnih incidenata sa oružjem nego u istom periodu bilo koje godine. Bilo je oko 40 masovnih pucnjava, definisanih kao incidenti sa najmanje četiri ubijene žrtve, širom zemlje u prve tri nedelje 2023.
Prošlog juna, tek nešto više od mesec dana pošto je u masovnoj pucnjavi u osnovnoj školi u Teksasu ubijeno 19 dece i dvoje odraslih i pošto je u masovnoj pucnjavi u supermarketu u Bafalu, u Njujorku, ubijeno 10 crnaca, Bajden je potpisao dvopartijski zakon o bezbednosti oružja.
Zakon, prvi veliki propis o bezbednosti oružja koji je Kongres usvojio u skoro 30 godina, uključuje jačanje bezbednosne provere za kupce oružja između 18 i 21 godine i pruža podsticaj državama da donesu takozvane zakone o crvenoj zastavi koji dozvoljavaju grupama da podnose peticije pred sudovima, kako bi se uklonilo oružje od ljudi za koje se smatra da predstavljaju pretnju za sebe ili druge, između ostalih odredbi.