INDIJANAPOLIS — Prošle godine dogodilo se u Juvaldeu. Ove u Nešvilu i Luivilu. Dve godine zaredom, Nacionalno udruženje vlasnika vatrenog oružja (NRA) drži godišnju konvenciju samo par dana nakon masovnih pucnjava koje su šokirale javnost.
Trodnevni skup, koji je počeo u petak, okuplja hiljade najaktivnijih članova organizacije u konferencijskom centru u Indijanapolisu, ali će privući i veliki broj republikanskih predsedničkih kandidata, dovoljno da može da pruži sliku samog početka trke za kandidata za predsednika 2024. u stranci.
Događaj pokazuje okrutnu realnost kako su takve pucnjave postale normalan deo američkog života da NRA ne može da izbegne zakazivanje događaja u danima posle pucnjava, a niti to zaista želi.
Konvencija pada na drugu godišnjicu masovne pucnjave u Fedeksu u Indijanapolisu, u kojoj je ubijeno devetoro ljudi. NRA naziva konvenciju "jednim od politički najvažnijih događaja u zemlji sa najvećim državnim liderima koji se zalažu za Drugi amandman" (pravo na nošenje oružja). Republikanski poslanik Indijane Ben Smolc naveo je da ceni što organizacija treći put za 10 godina zaseda u Indijanapolisu i da misli da će jaka podrška pravu na oružje biti od ključne važnosti za svakog republikanca koji želi da osvoji kandidaturu za predsednika u partiji.
"Za republikance, Drugi amandman je jako važan. Za mene lično, važno je za istoriju ove zemlje, da pričamo o tome", navodi Smolc koji je bio glavni zagovarač da se u Indijani dozvoli nošenje ručnog oružja u javnosti.
Bivši predsednik Donald Tramp jedan je od govornika na skupu, što je njegovo prvo pojavljivanje u javnosti od kada je uhapšen u Njujorku prošle nedelje pod optužbom za davanje novca porno glumici da bi ćutala, tokom njegove kampanje 2016. Mere njegovog obezbeđenja iz Tajne službe podrazumevaju da niko od učesnika ne sme da ima oružje na konvenciji.
Trampov bivši potpredsednik Majk Pens takođe je jedan od govornika, dok razmatra i sopstvenu kampanju za Belu kuću. To je prvi put da se njih dvojica obraćaju istom skupu, istog dana od kada su se udaljili nakon upada u američki Kapitol, 6. januara 2021.
Dvojica kritičara Trampa, bivši guverner Arkanzasa Ejsa Hačinson koji je najavio da ulazi u kampanju nakon što je objavljena vest da je bivši predsednik optužen, i guverner Nju Hempšira Kris Sununu, koji bi mogao da se kandiduje, takođe su na listi govornika.
Snimljenim porukama obraćaju se bivša ambasadorka u UN Niki Hejli, koja je počela kampanju u februaru, senator iz Južne Karoline Tim Skot koji je ozvaničio svoje napore za predsedničku kampanju i guverner Floride Ron DeSantis koji se smatra glavnim rivalom Trampu, iako još nije ušao u trku.
Konvencija se dešava nakon pucnjave u banci u Luivilu u kojoj je ubijeno petoro ljudi i u Hrišćanskoj školi u Nešvilu 27. marta kada je ubijeno troje dece i troje zaposlenih.
Tragedija nakon pucnjave prešla je stranačke podele. Guverner Kentakija, demokrata Endi Bešir rekao da je mu je prijatelj ubijen u pucnjavi u Luivilu, dok je guverner Tenesija, republikanac Bil Li rekao da su mu prijatelji stradali u napadu na školu u Nešvilu.
Ton konvencije NRA najverovatnije će ostati otporan u odnosu na ove događaje, isto kao prošle godine kada je održana konvencija u Hjustonu samo tri dana nakon masakra 19 đaka i dva nastavnika u osnovnoj školi u teksaškom gradu Juvaldeu. U daljem preklapanju sa skorom tragedijom, Pens i neki od ostalih govornika planiraju da posle putuju u Nešvil da se susretnu sa glavnim donatorima stranke tamo.
"Svaki važan republikanac u državi, svako ko je započeo kampanju za predsedničku nominaciju će se pojaviti ovog vikenda da pokaže besmrtnu lojalnost NRA i lobiju koji promoviše oružje", naveo je senator iz Konektikata, demokrata Kris Marfi koji je zaslužan za zakone koje su obe stranke usaglasile prošle godine nakon pucnjave u Juvaldeu, a koji su uveli nove federalne restrikcije.
"Naša deca su plen, a biznis model NRA je da pomogne onima koji ih love", naveo je Marfi.
Predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta Džejmi Harison je dodao da su "republikanci vrlo odani odlasku na hodočašće na konvencije NRA. Srama nemaju".
Podrška pravima na oružje među glasačima republikanaca i dalje je jača nego među glasačima uopšteno. Oko 56 odsto glasača na izborima prošle jeseni reklo je da želi oštrije zakone o oružju, što je podržalo samo 28 odsto republikanaca, prema AP VoteCast, opsežnom istraživanju glasačkog tela. Polovina republikanaca smatra da zakoni o oružju treba da ostanu onakvi kakvi su.
Takođe će na konvenciji biti pitanje povratka na scenu NRA i ključne uloge koju želi da igra u kampanji za predsednika 2024, što je zaokret od 2020. Tada je organizacija pokušavala da se pregrupiše i suočavala se sa opadanjem članstva i političke finansijske podrške, sve praćeno ozbiljnim pravnim i finasijskim teškoćama. Pokušali su da proglase bankrot, suočavali se sa tužbama i istragama o proneveri.
Tramp za to vreme, ima kontradiktornu istoriju u vezi sa oružjem. NRA je bila ključna podrška u njegovoj kampanji 2016, trošeći oko 30 miliona dolara da podrži kandidata koji bi ponekad pominjao kako nosi svoj pištolj i zastupao eliminisanje zone bez oružja u školama i vojnim bazama.
Tramp se takođe zavetovao da će ustanoviti nacionalno pravo na nošenje oružja. Međutim, kako je zemlju zadesila serija masovnih pucnjava, Trampova administracija zabranila je korišćenje naprave koja povećava kapacitet šaržera, koji je korišćen 2017. godine u napadu u Las Vegasu na koncertu kantri muzike kada je pobijeno 60 ljudi. Nakon pucnjave u školi u Parklendu na Floridi naredne godine, Tramp je tražio od republikanaca u Kongresu da se pooštre bezbednosne provere i predložio oduzimanje oružja mentalno obolelim osobama.
Takođe je preporučio da se minimalno starosno doba za kupovinu oružja poveća sa 18 na 21 godinu, te istakao i da je otvoren za raspravu o tome da se ponovo zabrani automatsko i poluautomatsko oružje. Odustao je od toga, nakon što se sastao sa NRA, ali se fokusirao na to da nastavnici budu naoružani, a škole sigurnije.
Zastupnici prava na oružje i dalje slave odluku Vrhovnog suda prošlog juna o tome da Amerikanci imaju pravo da nose oružje u javnosti za samoodbranu. To je otvorilo vrata preispitivanju zabrana širom zemlje.
U pokušaju da se usprotive zastupnicima prava na oružje raste pokret onih koji se zalažu za bezbednost i koji daju desetine miliona dolara u političke kampanje. Među njima su i "Mame traže akciju", samo jedna od članica koalicije grupa koje su ocenile da su govornici na konvenciji na audiciji za krajnje desničarskog predsedničkog kandidata.
