Američki predsednik Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se ograničavaju pojedina ulaganja u kinesku visoku tehnologiju.
Odluka se odnosi u investicije u razvoj kompjuterskih čipova, mikroelektroniku, kvantnu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI).
Cilj napora je, prema navodima zvaničnika administracije, očuvanje nacionalne bezbednosti, a ne američkih ekonomskih interesa.
Time američke vlasti nastoje da smanje ulaganja u Kinu, a u te napore spadaju i postojeće tarife na kinesku robu uvedene za dobra u vrednosti od 350 milijardi dolara.
Kao jedan od razloga za restrikcije u ulaganjima navodi se nastojanje Kine da ih koristi u razvijanju naoružanja i modernizovanje vojske.
Inače, predsednik Bajden izneo je procene da se kineska ekonomija suočava sa poteškoćama i da su, kako navodi, njene globalne ambicije umanjene – imajući u vidu da su Sjedinjene Države osnažile veze sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Evropskom unijom.
Odnose Sjedinjenih Država i Kine poslednjih godina karakterišu učestale trzavice.
Između ostalog, kineskog predsednika Ši Đin Pinga američki predsednik ranije je okarakterisao kao diktatora – pošto su Sjedinjene Države oborile balon za koji su tvrdili da je Kina koristila za špijuniranje.
Takođe, status Tajvana jedno je od pitanja koje narušava odnose dve ekonomske supersile.
Uz to, Kina nije zauzela kritički stav u vezi sa ruskom agresiju na Ukrajinu koja traje više od godinu i po – mada, kako primećuje Bajden, njihovo savezništvo nije prošireno na polje isporuke naoružanja.
Kina je ekonomski počela da slabi nakon pandemije kovida 19. U toj zemlji trenutno se beleži trend deflacije koji ukazuje na manjak potrošačke potražnje – što bi moglo uticati na privredni rast, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Osim toga, zabeležen je i pad direktnih stranih investicija od 89 procenata, odnosno 4,9 milijardi dolara, u odnosu na 2022.
Veruje se da su strane kompanije izgubile poverenje u Kinu nakon strožih bezbednosnih kontrola i nesprovođenja reformi koje su obećavali državni zvaničnici.
