SAD cene partnerstvo Srbije u borbi protiv ruske agresije u Evropi i to što daje humanitarnu pomoć ukrajinskom narodu, navodi se u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike za komentar o najavljenom susretu potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Kremlj je ranije potvrdio da će se Vulin i Putin sastati na marginama ekomomskog foruma u Vladivostoku 4. septembra, a iz EU je stigla kritika na račun najavljenog susreta.
U odgovoru portparola Stejt departmenta navodi se da je "stav o Aleksandru Vulinu dobro poznat" i da on ostaje pod američkim sankcijama.
"Naš fokus ostaje na tome da sa liderima u Srbiji radimo na jačanju strateškog partnerstva između naših zemalja, dok Srbija nastavlja da gradi bezbednu i sigurnu budućnost u Evropi otpornoj na političke i ekonomske ucene iz Rusije", kažu u Stejt departmentu.
Iz EU je ranije za Glas Amerike rečeno da "održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja".
"Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", navela je služba za štampu, spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU u odgovoru za Glas Amerike.
Iz Brisela poručuju i da Evropska unija želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere za zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin sastaće se u Vladivostoku u sredu 4. septembra sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, objavilo je rusko predsedništvo.
U saopštenju Kremlja je navedeno da će Putin u Vladivostoku prisustvovati Istočnom ekonomskom forumu.
"Predsednik će razgovorati sa premijerom Malezije Anvarom Ibrahimom, potpredsednikom Narodne Republike Kine Hanom Džanom i potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom", navedeno je u saopštenju Predsedništva Rusije.
Forum se održava od 3. do 6. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta u Vladivostoku.
Vlada Srbije još nije odgovorila na upit Glasa Amerike u vezi sa najavljenim susretom Putina i Vulina.
"Ništa strašno"
Premijer Srbije Miloš Vučević je rekao da Vulinova poseta Rusiji ne predstavlja "ništa epohalno i tako strašno".
"Mi nismo prekinuli diplomatske odnose sa Ruskom Federacijom, nije zabranjeno da se neko sretne sa predstavnicima Ruske Federacije", rekao je on na pitanje Radija slobodne Evrope prilikom posete Novom Pazaru.
Vučević je naglasio i da Srbija ne ohrabruje rat u Ukrajini i da ne podržava narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
"Glasali smo za sve rezolucije koje potvrđuju ukrajinski integritet, ali mi se ne odričemo prijateljstva sa Ruskom Federacijom, nismo uveli sankcije, nismo proterali ambasadora. Naprotiv, imamo normalnu komunikaciju", istakao je.
On je podsetio i da je mađarski premijer Viktor Orban, kao premijer države članice Evropske unije i NATO, nedavno bio u Moskvi i sastao sa Putinom.
"Ako je Orbanu dozvoljeno, naravno da može i Vulin da se sastane. Ne vidim šta je tu drugačije, ili drugačiji pristup", ocenio je premijer Srbije.
Aleksandar Vulin je poslednji put boravio u Moskvi pre tri sedmice kada je u ruskoj prestonici razgovarao sa Jurijem Ušakovim, savetnikom predsednika Ruske Federacije za spoljnopolitička pitanja,
Prethodno se Vulin u junu u Moskvi sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim, sekretarom ruskog Saveta bezbednosti Sergejom Šojguom i zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandrom Gruškom.
To je bila prva Vulinova zvanična poseta Rusiji od kako je izabran na mesto potpredsednika Vlade Srbije.
Aleksandar Vulin, koalicioni partner vladajuće SNS i aktuelni potpredsednik Vlade, bio je direktor BIA od decembra 2022. do novembra 2023, a ministar unutrašnjih poslova je bio od 2020. do 2022. godine.
Poznat po bliskim vezama sa Rusijom, Vulin se od 11. jula prošle godine nalazi na listi sankcija Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Država zbog „koruptivnih i destabilizujućih dela“, zarad unapređivanja sopstvenih političkih agendi i ličnih interesa, a na štetu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
U tadašnjem saopštenju Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) je navedeno da je on umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.
