Vlada Srbije donela je u četvrtak rešenje o postavljenju doskorašnjeg predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), a dan ranije saglasnost za to dao je i Savet za nacionalnu bezbednost.
On će na toj poziciji zameniti trenutnog vršioca dužnosti direktora BIA-e Tomislava Radovanovića, koga je Vlada Srbije imenovala u decembru 2023. godine, nakon ostavke koju je na tu funkciju podneo aktuelni potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, pošto se, zbog sumnji da je umešan u transnacionalni organizovani kriminal i koruptivne poslove kojima je olakšavao širenje ruskih zlonamernih aktivnosti u Srbiji i regionu - našao pod sankcijama Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Država.
Izbor Orlića našao se na meti brojnih kritika opozicije i analitičara, dok su predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke, poput poslanika Vladimira Đukanovića ocenili je da će pod Orlićem "služba (BIA) raditi u najboljem mogućem interesu za otadžbinu".
"Puna podrška za Vladu Orlića. Divan i čestit čovek. Iskreni rodoljub, porodična osoba, čovek koji ume da rukovodi, vrhunski obrazovan… Verujem da će služba pod njim raditi u najboljem mogućem interesu za otadžbinu", napisao je Đukanović na društvenoj mreži X.
Advokat Ivan Ninić kaže da uopšte nije iznenađen Orlićevim imenovanjem, nazivajući to logičnim sledom događaja i ističe da je, „prema kriterijumima i merilima predsednika države“, doskorašnji predsednik Skupštine Srbije „fotorobot“ za tu funkciju.
„Kada Vučić bira čoveka koga će staviti na naročito osetljive funkcije u bezbednosnom aparatu, on koristi nekoliko kriterijuma za taj izbor – prvi je lojalnost, drugi je odsustvo mogućnosti da ta osoba ugrozi njega i njegovu poziciju, treći je odnos te osobe prema njegovim političkim konkurentima i neprijateljima, a četvrti kriterijum je nedovoljna ekonomska ili finansijska stabilnost – da ta osoba nije za vreme svog života, radnog veka i profesionalne karijere ostvarila neku značajnu imovinu kojom može da konkuriše predsedniku države, odnosno da ima ekonomsku zavisnost od ovog sistema i od ove vlasti“, kaže.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) takođe nije iznenađen Orlićevim imenovanjem i kaže da se u pojedinim krugovima o tome već izvesno vreme govorilo, a zvaničnu potvrdu tih nagađanja vidi kao „kontinuitet odnosa Srpske napredne stranke, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića prema državnim institucijama.“
„Državne institucije su u potpunosti urušene i stavljene pod ličnu partijsku kontrolu Aleksandra Vučića. Od njegovog dolaska na vlast mi vidimo da se na ključne pozicije u bezbednosnim i drugim državnim institucijama postavljaju ljudi koji su pre svega lojalni i odani njemu lično, a ne ljudi koji bi trebalo da imaju profesionalne kvalifikacije za obavljanje tog posla“, dodaje.
Ko je Vladimir Orlić?
Vladimir Orlić jedan je od visokopozicioniranih naprednjaka. Bio je predsednik Skupštine Srbije nešto duže od godinu dana u prethodnom mandatu. Pre toga je u nekoliko saziva parlamenta bio narodni poslanik.
Ostaće upamćen, između ostalog, po načinu i maniru predsedavanja sednicama i čestim konfrontacijama sa predstavnicima opozicije. Pratile su ga optužbe zbog onemogućavanja predstavnika opozicije da se izbori za reč u televizijskim emisijama.
Član je SNS od 2008. godine, a popeo na partijskoj lestvici do člana Predsedništva i potpredsednika Glavnog odbora.
Orlić je doktor nauka elektrotehnike i računarstva, rezervni potporučnik Vojske Srbije, ali se u dosadašnjoj političkoj karijeri nije bavio službama bezbednosti.
Ninić kaže da se pozicija direktora Bezbednosno informativne agencije oduvek smatrala atraktivnom i vrlo poželjnom, ali se slaže da je ona postala „još jedna obesmišljena institucija“, koja je u međuvremenu instrumentalizovana za borbu protiv političkih neistomišljenika vlasti u Srbiji.
„Vučićeva pretenzija ka BIA-i dolazi 2012. godine kada shvata da jedino ako se pozicionira kao koordinator borbe protiv korupcije može da uništi sve političke konkurente bez obzira da li mu dolaze iz sfere ekonomije, biznisa, politike, medija, kulture, sporta ili bilo koje druge sfere društvenog života. Tada on formira prve radne grupe, sublimira svu moć i sve informacije iz sektora bezbednosti", tvrdi on i dodaje da se „kruna“ Vučićevog interesovanja za sektor bezbednosti dešava 2017.
„On od tada do danas ima potpunu kontrolu i monopol nad bezbednosnim sektorom. Čak i smenjeni direktor policije Milorad Veljović završava u njegovom kabinetu kao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, dok policija dve i po godine nema direktora. A svog čoveka od poverenja Đuru Jovanića postavlja za direktora Vojne službe (VBA). Tako da, ako gledamo to "Sveto trojstvo" – BIA, Vojna služba i policija – Vučić je tu apsolutno dominantan i suveren, bez obzira na to ko je ministar u ova dva resora i ko je direktor sve tri službe“, naglašava Ninić.
Čime se bavi srpska služba bezbednosti?
Predrag Petrović ističe da bi po zakonu BIA trebalo da se stara o zaštiti i unapređenju nacionalne bezbednosti, da se bori protiv ekstremizma i ugrožavanja ustavnog poretka, a da je u realnosti vidljivo da su prioriteti nešto potpuno drugo.
„Pre svega to je borba protiv tzv. unutrašnjih neprijatelja, očuvanje, učvršćivanje i širenje moći Aleksandra Vučića i njemu bliskih ljudi, a uz to ide i nekažnjivost za bogaćenje i preusmeravanje državnih resursa u privatne džepove. Međutim, službe bezbednosti i sam režim su naučili neke lekcije iz prošlosti i oni nastoje da presija i upotreba službe bezbednosti ne bude očigledna, već tačkasto raspršena i da svi ti represivni incidenti prema recimo opoziciji izgledaju kao da su ad hoc i neka vrsta anomalije, ali kad se sklopi mozaik i slika vidimo da je to deo neke šire strategije koja nastoji da ne pređe u neku preveliku represiju i otvoreno nasilje“, kaže.
Ivan Ninić je uveren da se dolaskom Orlića na mesto novog direktora ništa od navedenog neće promeniti.
„Fokus će i dalje biti na lovu unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, na targetiranju pojedinaca koji iskaču iz nekog šablona, gušenju slobode štampe, medija, širenje laži i dezinformacija kroz tabloide, sprovođenje surovih kampanja protiv opozicionih grupacija i pojedinaca koje zagovaraju neke promene u društvu i to će sve biti vršeno kroz ad hoc inicijative kako je svojevremeno definisao Marko Parezanović, nominalno drugi čovek BIA, a osoba od velikog Vučićevog poverenja“, navodi.
Ninić ipak smatra da Srbiji predstoji „turbulentan period“ jer je, kako kaže - Vučić potrošio energiju svojh glasača, koalicionih partnera i društva u celini i zato misli da se sada dešava „kreiranje strategije opstanka na vlasti po svaku cenu, permanentnog neutralisanja svih društvenih činilaca koji oponiraju režimu i organizacija i servisiranje sistemske korupcije.“
„Ovaj poredak koji je Vučić uspostavio je skup za održavanje i on funkcioniše tako što svako o svakom zna ponešto i svako svakoga drži u šaci. Vučić je vrlo svestan kakve probleme ima unutar stranke, koliko je klanova, struja i interesa koji se prepliću. U pozadini je naravno uvek ekonomski interes i pretenzija ka akumulaciji kapitala kroz koruptivne projekte. Simbol te korupcije je EXPO 2027, ali ne samo taj megalomanski projekat kao takav, nego i kontrola tokova novca u sferi urbanizma, telekomunikacija, energetike i svih onih projekata koje su od značaja za jedno društvo i koji po jednom piramidalnom sistemu završava u džepovima funkcionera, a uloga BIA-e je da sve to na nekin način izservisira“, kaže.
I zbog toga misli da će i u budućnosti predsednik Srbije biti brže, efikasnije i ekspeditivnije informisan o svim dešavanjima, nego recimo novi direktor BIA-e Vladimir Orlić.
„Kod njega će se slivati sve informacije iz BIA-e, on će ih analizirati, vršiti prvu trijažu i delegirati zadatke, a potom će ocenjivati učinke ljudi dok će Orlić tu biti nemi posmatrač. A kada se on bude oglašavao javno kao direktor BIA-e, saopštavaće samo poruke koje mu Vučić naredi da saopšti“, zaključuje Ivan Ninić.
Predrag Petrović na kraju kaže da je jedino na šta društvo u Srbiji još uvek može da računa jeste postojanje „nekih džepova otpora i profesionalaca koji su ostali u tim službama i koji se trenutno nalaze u zapećku, kao i na pritisak javnosti i profesionalan rad dela medija i novinara.“
