Ljudi koji su preživeli razorni zemljotres u Maroku mučili su se da provedu četvrtu noć zaredom u improvizovanim skloništima na otvorenom, dok su stanovnici sela u planinskim oblastima javno izrazili nezadovoljstvo jer nisu dobili pomoć od vlasti.
Prema najnovijim zvaničnim podacima, u zemljotresu jačine 6,8 stepeni Rihtera u području u Atlaskih planina, poginula je 2.901 osoba, a povređeno je 5.530.
To je bio najsmrtonosniji zemljotres u Maroku od 1960. i najjači za više od jednog veka.
Spasioci iz Španije, Britanije i Katara su pomagali marokanskim kolegama, dok su ekipe iz Italije, Belgije, Francuske i Nemačke navele da tek treba da im budu odobrene operacije.
Situacija je bila najteža za ljude u udaljenim oblastima koje su odsekla klizišta uzrokovana zemljotresom, čiji su pristupni putevi tako blokirani. Na dostupnijim lokacijama pojačani su napori za pružanje pomoći u šatorskim kampovima i za distribuciju hrane i vode.
Mehdi Ait Bujali (24) kaže da je zajedno sa nekoliko preživelih bio prinuđen da kampuje pored puta Tizi n’Test, koji povezuje udaljene doline sa gradom Marakešom. Naveo je da su dobili hranu i ćebad od ljudi koji su vozili putem, ali ništa od države.
„Sela u dolini su zaboravljena. Potrebna nam je bilo kakva pomoć, potrebni su nam šatori“, kazao je on, kritikujući način na koji su vlasti reagovale posle zemljotresa.
U prvom televizijskom pojavljivanju posle zemljotresa, marokanski kralj Muhamed Četvrti je posetio Marakeš, udaljen 72 kilometra od epicentra udara. On se u lokalnoj bolnici sreo sa povređenima, a državni mediji preneli su da je dao krv.
On je u subotu predsedavao sastankom na kojem su određena i raspoređena novčana sredstva za pomoć, ali se nije obratio javnosti povodom katastrofe.
Sve je manje nade da će spasioci naći preživele
Hamid Ait Bujali (40), takođe je kampovao pored puta.
“Vlasti su se usredsredile na veće zajednice, a ne na udaljena sela koja su najteže pogođena”, naveo je on. “U nekim selima su mrtvi još uvek pod ruševinama”.
Nade u pronalazak preživelih sve su manje, pogotovo zbog činjenice da je veliki broj tradicionalnih kuća napravljen od blata i da su se one urušile tako da nisu ostali “džepovi” vazduha koji mogu da pomognu zarobljenima.
Mnogi meštani sela nisu imali struju niti telefonsku vezu od zemljotresa i morali su sami da spasavaju preživele i da izvlače tela nastradalih ispod ruševina.
Brahim Daldali, 36-godišnjak iz Marakeša, na vlastitom motoru je raznosio hranu, vodu, odeći i ćebad ugroženim prijateljima, ali i strancima.
“Nemaju ništa i gladni su”, kazao je on za agenciju Rojters.
Stanovnici srušenog sela Ketu su srećom preživeli zahvaljući svadbenom veselju tokom kojeg su napustili njihove kuće od blata i otišli u dvorište da uživaju u tradicionalnoj muzici.
Ponuđena pomoć nije prihvaćena
Amizmiz, veliko selo u podnožju planina, pretvoreno je u centar u koji se doprema pomoć. Nekima koji su ostali bez domova, vlasti su obezbedile žute šatore, ali su drugi morali da se sakrivaju ispod ćebeta.
“Tako sam uplašen. Šta ćemo da radimo ako počne kiša”, rekao je drvoseča Nuredin Bo Ikeruan koji je došao sa ženom, taštom i dvojicom sinova od koji je jedan autističan. Oni su bili prinuđeni da naprave improvizovani šator od ćebadi.
U starom delu Marakeša su oštećene neke istorijske zgrade, koje su na listi svetske baštine Uneska i glavna turistička destinacija.
Moderniji okruzi Marakeša ostali su uglavnom neoštećeni, uključujući deo u blizini aerodroma predviđen za sastanke MMF-a i Svetske banke koji će se održati sledećeg meseca.
Očekivalo se više od 10.000 posetilaca na ovim sastancima za koje vlada i dalje želi da se održe, rekli su izvori.
Maroko je prihvatio ponude za pomoć Španije, Britanije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, ali ne iz Italije, Belgije, Francuske i Nemačke.
Nemačka je u ponedeljak saopštila da ne misli da je ta odluka politička, ali je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Taji rekao za radio stanicu RTL da je Maroko izabrao da prima pomoć samo od zemalja sa kojima ima bliske odnose.
Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se marokanskoj javnosti u video poruci u utorak, rekavši da je Pariz spreman da pruži direktnu humanitarnu pomoć ako kralj Muhamed prihvati ponudu njegove zemlje.
„Želeo sam da se obratim direktno Marokancima da vam kažem da je Francuska razorena... ovim strašnim zemljotresom“, rekao je Makron. "Bićemo na vašoj strani."
Pariz i Rabat su poslednjih godina imali zategnute odnose - posebno oko sporne teritorije Zapadne Sahare. Iz Rabata traže da Francuska ovu teritoriju prizna kao deo Maroka. Od januara ove godine, Maroko nije imao ambasadora u Parizu.
Drugi su izrazili ljutnju što im nije dozvoljeno da pomognu.
Arno Fres iz francuska nevladine ogranizacije Spasioci bez granica (“Secouristes Sans Frontieres”), rekli su da su ponudili marokanskoj ambasadi u Parizu tim od devetorice spasilaca koji su bili spremni da odu, ali iz Rabata nije stigao nikakav odgovor.
“Sada četiri dana posle zemljotresa, kasno je da idemo jer je naš zadatak da hitno radimo, da spasavamo ljude pod ruševinama, a ne da otkrivamo leševe“, rekao je on. "Ovo nam slama srca."
