Velika područja Mediterana u utorak su zagrejana pod intenzivnim letnjim talasom vrućine, a vatrogasci se bore da ugase požare širom regiona.
U Alžiru su poginule najmanje 34 osobe. U Hrvatskoj je u utorak kasno plamen došao na 12 kilometara do srednjovekovnog grada Dubrovnika.
Grčka je posebno teško pogođena, a vlasti su poslednjih dana evakuisale više od 20.000 ljudi iz domova i odmarališta na jugu ostrva Rodos.
Prema podacima grčkog Ministarstva saobraćaja, blizu 3.000 turista vratilo se kući avionom od utorka, a turoperatori otkazuju predstojeća putovanja.
Dva pilota vatrogasaca poginula su kada se njihov vatrogasni avion, koji je ispuštao vodu, srušio na padinu u blizini grada Karistosa na ostrvu Evija, istočno od Atine.
Italija je pretrpela dvostruki udar od stihije kada su jake oluje pogodile sever, ubivši jednu ženu i 16-godišnju izviđačicu, dok su požari buknuli i u južnim regionima.
Na jugu, 98-godišnji muškarac koji nije bio pokretan je poginuo kada je vatra zahvatila njegovu kuću.
Požari su zahvatili i Portugal i špansku Gran Kanariju.
U Sjedinjenim Državama, vode okeana oko Južne Floride ove nedelje su porasle na tipične nivoe vode u hidromasažnoj kadi, prema vladinim podacima.
Meteorološka plutača u vodama zaliva Manatee zabeležila je visoku temperaturu od 38,44 stepena Celzijusa kasno popodne, prema podacima Nacionalne administracije za okeane i atmosferu. Na kopnu su izdata upozorenja zbog vrućine za delove pustinje na jugozapadu, u centralnom Teksasu i na severu do srednjeg zapada.
Ekstremno vreme tokom jula izazvalo je pustošenja širom planete, sa rekordnim temperaturama u Kini, SAD i južnoj Evropi koje su izazvale šumske požare, nestašicu vode i porast broja prijema u bolnice zbog toplote.
Bez klimatskih promena izazvanih ljudima, događaji ovog meseca bi bili "izuzetno retki", prema studiji Vorld veder atribjušen, globalnog tima naučnika koji istražuje ulogu klimatskih promena u ekstremnim vremenskim uslovima.
Vrućina, sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa, znatno je veća od onoga što obično privlači turiste koji hrle na južnoevropske plaže.
Visoke temperature i isušeno tlo izazvali su požare u zemljama sa obe strane Sredozemnog mora.
Nekoliko desetina vatrogasaca koristilo je avione za borbu protiv šumskog požara koji je izbio u blizini međunarodnog aerodroma u Nici u južnoj Francuskoj.
U severnoj Africi, Alžir se borio da obuzda razorne šumske požare duž svoje mediteranske obale, u požaru koji je već ubio najmanje 34 osobe. Podstaknuti jakim vetrovima, požari su takođe prinudili vlasti da zatvore dva granična prelaza sa susednim Tunisom.
Šumski požari su takođe izbili u okolini sirijskog lučkog grada Latakije na Mediteranu, a vlasti su koristile vojne helikoptere da ih ugase.
Spasavanje hotela
Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da je njegova zemlja jedna od onih na prvoj liniji borbe protiv klimatskih promena, bez lakog rešenja.
"Reći ću očigledno: pred onim sa čime se suočava cela planeta, posebno Mediteran, koji je žarište klimatskih promena, ne postoji magični odbrambeni mehanizam. Da postoji, mi bismo ga primenili", rekao je Micotakis.
Požari će zadati udarac turističkoj industriji koja je oslonac grčke privrede. Na njega otpada 18 odsto bruto domaćeg proizvoda i jedno od pet radnih mesta, sa još većim doprinosom na ostrvima kao što je Rodos.
Lefteris Laudikos, čija porodica poseduje mali hotel u primorskom letovalištu Kiotari na Rodosu, jednom od epicentra požara tokom vikenda, rekao je da je njegovih 200 gostiju — uglavnom iz Nemačke, Britanije i Poljske — evakuisano automobilima za iznajmljivanje.
Rekao je da su njegov otac, rođak i još dvoje pokušavali da ugase vatru koristeći obližnji rezervoar za vodu.
"Moj otac je spasao hotel. Zvao sam ga, a on nije hteo da ode. Rekao mi je 'Ako odem, neće biti hotela'."
"Tihi ubica"
Naučnici su opisali ekstremnu vrućinu kao "tihog ubicu" koja uzima težak danak od siromašnih, starijih i onih sa postojećim zdravstvenim problemima.
Istraživanje objavljeno ovog meseca pokazalo je da je čak 61.000 ljudi možda umrlo u velikim toplotnim talasima u Evropi prošlog leta, što navodi na zaključak da su napori da bi se ljudi pripremili bili fatalno slabi.
Vrućina je takođe izazvala veliku štetu na usevima i gubitka stoke, rekli su naučnici Svetske meteorološke atribucije, pri čemu su ozbiljno pogođeni usevi kukuruza i soje u SAD, meksička goveda, južnoevropske masline, kao i kineski pamuk.
Stanovnici Milana pregledali su posledice dramatične oluje koja se dogodila tokom noći i vetra koji je duvao brzinama većim od 100 kilometara na sat.
"Sve se dogodilo oko 4 ili 5 ujutro (02:00-03:00 GMT). Bilo je vrlo kratko, ali veoma intenzivno. Srušilo je nekoliko stabala... uz udare vetra koje su kidali i razbijali", rekao je Rojtersu Roberto Solfriza, 66.
