NJUJORK — Kao da nije dovoljno zabrinjavajuće to što nivo okeana raste, pojavila se još jedna briga: Njujork polako tone pod teretom sopstvenih solitera, domova, asfalta ali i ljudi.
Novo istraživanje pokazuje da grad tone prosečnom brzinom 1 do 2 milimetara godišnje. Ovo se normalno dešava svuda gde je tlo pod pritiskom, ali istraživanje koje je ovog meseca izašlo u žurnalu "Budućnost Zemlje" pokušava da proceni koliko velika težina samog grada ubrzava taj proces.
Više od jednog miliona zgrada nalazi se u pet gradskih oblasti Njujorka. Tim koji je radio istraživanje izračunao je da te građevine imaju 1, 5 hiljadu milijardi tona, što je 4.700 Empajer stejt bildinga, koji tom težinom pritiskaju Zemlju. Količina pritiska se razlikuje u zavisnosti od kraja grada. U samom centru Menhetna, soliteri su napravljeni na steni, i to čini pritisak manjim, ali u ostalim delovima Menhetna, Bruklina, Kvinsa je tlo razređenije i potonuće je brže, pokazuje studija.
Iako je sam proces spor, glavni istraživač Tom Parsons uz Američkih geoloških ispitivanja, navodi da će se neki delovi grada sigurno naći pod vodom.
ARHIVA - Talasi blizu Bateri parka u Njujorku (Foto: AP Photo/Craig Ruttle)
"To je neizbežno, površina tone, a voda nadolazi. U nekom momentu, to će se poklopiti", naveo je Parsons, čiji je posao da predvidi katastrofe, od zemljotresa i cunamija do promene tla ispod nas.
Studija je takođe pokazala da same zgrade postepeno utiču na promenu tla, naveo je on. Parsons i njegov tim došli su do zaključaka korišćenjem satelitskih snimaka, pravljenjem modela i uz dosta matematičkih pretpostavki. Treba da prođe stotine godina, nije jasno tačno koliko, pre nego što Njujork postane američka verzija Venecije, koja tone u Jadransko more. Ipak neki delovi grada su pod većim rizikom.
"Ima mnogo težine, ima mnogo ljudi", naveo je Parsons, posebno ističući Menhetn. "Prosečna nadmorska visina južnih delova osrtva je samo metar do dva, što je jako blizu vode, tako da je to razlog za veliku zabrinutost".
Budući da nivo okeana raste istom brzinom kojom površine tonu, klimatske promene mogu samo da ubrzaju vreme za koje će se delovi grada naći pod vodom.
"To ne znači da treba da prekinemo da gradimo zgrade, niti da su samo zgrade jedini uzrok, ima mnogo faktora. Cilj studije je da na to ukaže, pre nego što postane veći problem", naveo je glavni istraživač Parsons.
Njujork je već sada u riziku od poplave jer velike oluje mogu da dignu nivo okeana ili da donesu ogromne kiše. Posledice poplave mogu biti jako razarajuće i smrtonosne, kao što se videlo posle oluje Sendi pre 10 godina i uragana Ajda, pre dve.
"Iz naučnog ugla, ovo je jako važna studija", rekao je Endrju Kruckievic, viši istraživač Škole za klimatologiju univerziteta Kolumbija koji nije učestovao u ovom istraživanju. Nalazi studije mogu da pomognu vlastima u pravljenju planova da se promenama suprotstave ili makar da ih predvide.
"Ne možemo da sedimo i čekamo da se nivo mora digne, jer čekanje znači da propuštamo vreme da se pripremimo", naveo je on
Stanovnici Njujorka, kao što je Trejsi Majls, ne mogu na prvu loptu da veruju u ove nalaze.
"Mislim da je to izmišljotina", rekao je Majls. Onda je pogledao ponovo na brodove koji plutaju u vodi pored Mehnetna. "Mada, mi imamo ogroman broj solitera, zgrada, poslovnih prostorija i prodavnica".
Njujork nije jedni grad koji tone, San Francisko takođe pritiska tlo ispod sebe, a ne pomaže što u regionu ima aktivnih zemljotresa. U Indoneziji, vlasti se pripremaju za moguće napuštanje Džakarte, koja tone u more, i odlazak u novu prestonicu koja se gradi na višoj nadmorskoj visini na drugom ostrvu.
