Katedra za slavistiku Univerziteta Kolumbija u Njujorku jedna je od retkih na istočnoj obali SAD koja nudi predmet “bosansko-hrvatsko-srpski” jezik, odnosno BHS. Jezik predaje profesor Aleksandar Bošković a studentima u savladavanju tri jezičke varijante sada pomaže i besplatni onlajn udžbenik "Naš jezik", koji je izradila doktorantkinja i predavač na Kolumbiji Milica Iličić.
U duhu dolazećeg raspusta, studenti početnog bosansko-hrvatsko-srpskog jezika na univerzitetu Kolumbija, zajedno sa studentima Jejla i Kornela koji nastavu prate putem "zuma", vežbaju upotrebu reči i fraza koje se koriste prilikom putovanja… Prema rečima profesora Boškovića, ovaj predmet prosečno sluša 12-15 studenata po semestru. Među njima su najbrojniji oni koji imaju porodične ili druge lične veze sa Balkanom.
Puniša Leković, student na Kolumbiji, kaže da želi da priča sa bakom u Crnoj Gori. Luka Taglić kaže da mu je mama iz Bosne i Hercegovine a tata iz Hrvatske i da voli da nauči različite varijante jezika. Maja Maršal, studentkinja univerziteta Kornel, svako leto putuje u Hrvatsku odakle joj potiče mama, i važno joj je da nauči jezik da bi pričala sa rođacima koji ne govore engleski. Selma Abueneame, studentkinja univerziteta Jejl, kaže da joj je majka iz Bosne i Hercegovine a tata Palestinac, i da je odrastala sa tetkama i tečama koji govore bosanski, dok je takođe u detinjstvu naučila arapski. Tifani Premand, takođe sa Jejla, uči BHL da bi mogla da razgovara sa porodicom svog momka, koji je Švajcarac srpskog porekla.
Druga grupa studenata su mladi Amerikanci koje zanima karijera u diplomatiji ili međunarodnim institucijama, kao što je Gabriela Neven, studentkinja Kornela.
"Treća grupa, koja je najtanja ali meni lično možda najdraža jesu studenti koji kreću iz obične znatiželje da se upišu na jezik i uče ga ispočetka. Oni su često najrevnosniji i zaista je divno videti ih kako napreduju", kaže za Glas Amerike profesor BHS-a Aleksandar Bošković.
Bosansko-hrvatsko-srpski spada u manje predavane jezike u Americi i zato su univerziteti počeli da kombinuju nastavu.
"Sprsko-hrvatski jezik, koji se predavao od kraja Prvog svetskog rata naovamo, koji se posle ratova u bivšoj Jugoslaviji počeo zvati bosansko-hrvatsko-srpskim, počeo je da se deli između kampusa. Kolumbija je jedina koja ga predaje na istočnoj obali među koledžima Ajvi lige, i zatim su u dogovoru sa Kornelom i Jejlom odlučili da ponude taj jezik studentima sa tih univerziteta a zauzvrat Kolumbija dobija jezike kao što su zulu i joruba", objašnjava profesor Bošković.
U okviru doktorskih studija iz slavistike, BHS je predavala i Milica Iličić, studentkinja profesora Boškovića. Takođe je predavala ruski i držala sopstveni kurs iz književnosti i filma, a ove godine je od univerziteta Kolumbija kao predavač-doktorant dobila nagradu za izvanrednost u nastavi.
Prilikom predavanja BHS-a, Bošković i Iličić su se oslanjali na jedini postojeći udžbenik – gramatiku lingvistkinje Ronel Aleksander, i kombinovali su razlicite materijale iz nastave pojedinačnih jezika. Imali su potrebu za novim, objedinjenim udžbenikom kompatibilnim sa svojom nastavom, i zato je Iličić, pod nadzorom svog mentora, izradila onlajn udžbenik nazvan „Naš jezik“, koji sadrži praktične vežbe i uzima u obzir savremene i specifične potrebe studenata.
"To počinje, na primer, od ljudi koji ne vide dobro boje. U tom smislu smo odlučili da različite standarde obeležavamo ne samo različitim bojama nego i oblicima. Omogući smo veću pristupačnost resursa ljudima koji imaju različite potrebe. Osim toga, u većini udžbenika ćete primetiti primere kao što su “mama kuva ručak”, “tata ide na posao”, to su rodni stereotipi koji se ponavaljaju iako za tim nema potrebe. Tako da smo vodili računa da kod nas u tekstovima koje koristimo bude podjednaka šansa da mama kuva ručak i tata kuva ručak, i da mama bude advokat i tako dalje", priča Milica Iličić.
Studenti takođe, između ostalog, uče načine govora o istopolnim zajednicama, ili terminologiju iz svakodnevnog zivota ljudi sa posebnim potrebama.
“Naš jezik” je realizovan tokom nekoliko godina zahvaljujući nekoliko grantova od kojih je poslednji, četvrti, omogućio da udžbenik postane besplatan i dostupan u javnom domenu na internetu, a autori se nadaju da će se koristiti i van učionica Kolumbije – među decom balkanskih iseljenika, strancima koji uče BHS, i kolegama koji ga predaju.
"To je ono sto smo u suštini hteli, to je nama bila velika želja i zato mi je drago da pricam o tome sa medijima i volela bih da što više ljudi zna da ovo postoji i da što više koriste na svaki mogući način koji im odgovara", ističe Milica.
Iličić, koja ove jeseni brani doktorat iz slavistike i komparativne književnosti, napominje da je na udžbeniku radio ceo tim ljudi pored nje i profesora Boškovića - od lektorke Sandre Zlotrg, preko grafičkih dizajnera do ljudi koji su učestvovali u snimanju audio vežbi i izradi grafičkih vežbi. "To je u velikoj meri projekat ljubavi i moram priznati da sam ponosnija na ovaj udžbenik nego na svoj doktorat, kojim sam zadovoljna ali mislim da ga neće pročitati mnogo ljudi van komiteta, a za udžbenik se nadam da će biti u upotrebi i koristan i zabavan, kako našim studentima tako i učenicima širom sveta".
Prema rečima profesora Boškovića na nastavi BHS-a ne zalazi se u detalje političkih i ideoloških pitanja u vezi sa nastankom četiri jezika od nekadašnjeg srpskohrvatskog, iako studenti donose svoja predznanja i postavljaju pitanja.
"Moji roditelji i ja mnogo pričamo o Srbiji i Jugoslaviji i istoriji Balkana. Posebno ako ste iz Srbije, i pričate o zajedničkom jeziku, tu ima mnogo političkih elemenata u osnovi, to je vruće političko pitanje i ima tu puno istorije. Ali mislim da u isto vreme, tu žive isti ljudi - Srbi žive u celom regionu, u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, isto kao i Bosanci i Hrvati i dobro je da naučimo sve te jezike zajedno", priča student Puniša Leković.
“Ono čime smo se prvenstveno rukovodili jeste ono što se u okviru lingvista ili ljudi koji se isključivo bave socio-linvistikom, da među njima postoji konsenzus da je ovo policentričan jezik kao što su engleski, nemački, španski, ili španjolski, da je to jedan ili jedan zajednički jezik koji ima tri ili više različita standarda, u ovom slučaju sa crnogorskim i četiri”, ističe profesor Bošković.
"Rukovodili smo se tim stručnim opisom našeg zajedničkog jezika ali isto mislim da se iza toga krije jedna realnost jer se ljudi sa tih prostora, kao što znamo, vrlo dobro razumeju iako govore trima različitim varijantama. Opet, može se govoriti o tome da to ima političku ili ideološku notu, možemo debatovati i dalje o tome. Dosta je već raspravljano, postoji deklaracija o zajedničkom jeziku iz 2017. potpisana od strane svih akademika u regionu. O tome se već govorilo i nažalost mora se govoriti i dalje i braniti ta pozicija" da je u pitanju zajednički jezik."
Udžbenik "Naš jezik" ne sadrži crnogorski standard zato što je prvobitno nastao kao pomagalo uz postojeći udžbenik BHS-a, objašnjava Iličić.
"Što je naravno šteta, mislim da bi bilo bolje da smo mogli da ukljucimo crnogorski i mislim da uopste ne bi bilo nemoguce, nije toliko ni nepregledno ni zahtevno."
Bošković ističe da svojim studentima daje slobodu da se orijentišu kojom varijantom žele da se služe i da li žele da koriste samo jednu ili dozvole sebi neku vrstu hibridne varijante. Dodaje da bi bosanska varijanta bila najbliža tom hibridu jer uzima neke od formi iz srpskog ili iz hrvatskog, dok su hrvatske i srpske varijante stritkne po svojim standardima.
"Odrastao sam čitajući Alana Forda, ne samo zato što je lep strip, nego zato što je imao izvrstan hrvatski prijevod, ne? Gledali smo Smogovce...i ja sam se lično osećao da to obogaćuje moj jezik, a ne da ga čini nečistim srpskim. Na kraju krajeva, jezik je živa stvar i ako gledate na te razlike kao na bogatstvo, a ne nešto što doprinosi prljanju nečijeg identiteta, to je stvar izbora i ja verujem da takav izbor treba dopustiti svakome", zaključuje profesor BHS-a Aleksandar Bošković.
