BEOGRAD - Reporteri bez granica objavili su redovni godišnji Indeks slobode medija prema kojem je Srbija napredovala za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je 79. od 180 zemalja. Crna Gora je ove godine na 63. mestu, dok je 2021. bila na 104. Obe zemlje su, međutim, i dalje u grupaciji "problematičnih" država. Bosna i Hercegovina je ove godine na 67. mestu, Severna Makedonija na 57. mestu, Slovenija je 54, dok je Hrvatska jedina od balkanskih zemalja koja je u grupi "zadovoljavajućih država" i rangirana je na 48. mestu.
Zemlja sa najboljim indeksom slobode medija i ove godine je Norveška, najgora je Severna Koreja, a SAD su na 42. mestu, u grupi zemalja u kojima je situacija "zadovoljavajuća".
U delu koji se odnosi na Srbiju, Reporteri bez granica konstatuju da je medijsko tržište fragmentisano, a politička atmosfera polarizovana. Novinari su redovna meta u političkim napadima, a nadležne institucije ne rade ništa da to spreče. Konstatuje se da, uprkos naprednim zakonima, praksa pokazuje da novinari nisu zaštićeni i da se često autocenzurišu. Podseća se i da mnogi napadi na novinare nisu rešeni, kao ni ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999.
Kada je reč o Crnoj Gori, konstatuje se da je sloboda medija zagarantovana zakonom, ali u praksi ugrožena političkim i ekonomskim pritiscima i nekažnjivim napadima na novinare. Navodi se da su posle pada DPS-a sa vlasti 2020. pritisci na novinare malo popustili, ali i da trenutno postoji strahovanje da će "strani vlasnici pojedinih medija uticati na uređivačke politike u intersu drugih vlada i njihovih favorita". Crna Gora je, po oceni Reportera, politički, verski, etnički polarizovana, pa su novinari meta i vlasti i opozicije. U izveštaju se navodi i da su skoro svi napadi na novinare u 2021. rešeni, ali da su stari slučajevi - poput ubistva Duška Jovanovića i pokušaja ubistva Olivere Lakić ostali nerešeni, a da je novinar Jovo Martinović osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora uprkos manjku dokaza.
Reporteri bez granica konstatuju da unutar demokratskih društava rastu podele zbog sve većeg broja medija koji izražavaju svoj stav poput Foks njuza i šire dezinformacije, što se dodatno pojačava zbog društvenih mreža.
Invazija Rusije na Ukrajinu, navodi se u izveštaju, pokazala je da je ratu prethodio propagandni rat.
"Novinari su ubijani i povređivani na terenu, nivo cenzure je takav da nije viđen od sovjetskog perioda, šire se masovne dezinformacije... U istočnoj Evropi, pored ljudskih tragedija, rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine, stvara razorne posledice po slobodu medija u tom regionu. Čak pet novinara i medijskih radnika poginulo je od posledica pucnjave tokom prvog meseca ruske ofanzive, koja je počela 24. februara 2022", piše u izveštaju.
U novom Indeksu slobode medija, ove godine je najviše zemalja - njih 28 uvršteno u "veoma lošu" grupu.
Tu su Rusija na 155. mestu, Belorusija na 153, Kina na 174. mestu, Iran na 178.
