Lideri Evropske unije preneli su Ukrajini u četvrtak da nema brzog načina za tu zemlju da se pridruži EU, čime su ugasili nade Kijeva dok se suočava sa invazijom ruskim snaga, prenosi AFP.
"Brz pristupanje ne postoji", poručio je holandski premijer Mark Rute uoči samita EU u Versaju u Francuskoj, iznevši stav nekoliko članica.
"Želim da se usredsredim na ono što možemo da uradimo za ukrajinskog predsednika večeras, sutra, a pristupanje Ukrajine EU je nešto dugoročno, ako se uopšte dogodi", dodao je Rute, protivnik proširenja EU.
"Da li možemo da pokrenemo proces za učlanjenje sa zemljom u ratu? Mislim da ne. Da li možemo da zatvorimo vrata i kažemo: nikad? To bi bilo nepošteno. Trebalo bi da budemo oprezni", poručio je francuski predsednik Emanuel Makron.
Makron je uoči samita takođe osudio "sraman i nemoralan ratni čin" nakon ruskog vazdušnog napada na Marijupolj i poručio da "ništa ne opravdava" ono što se dogodilo u tom gradu.
"Veoma sam zabrinut i pesimista sam" u pogledu rata u Ukrajini, naveo je Makron i ocenio da primirje "nije realno narednih sati".
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi EU trebalo da produbi partnerstvo sa Ukrajinom, umesto da govori o članstvu za koje je potrebna saglasnost svih 27 članica.
Smanjenje zavisnosti od ruskih energenata
Lideri EU bi trebalo da na samitu postignu saglasnost o smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, mada su podeljeni u pogledu pitanja da li da ograniče cene gasa i sankcionišu uvoz ruske nafte, prenosi agencija Rojters.
Očekuje se da se lideri na dvodnevnom samitu u Versaju dogovore o faznom ukidanju upotrebe ruske nafte, gasa i uglja, ali se ne precizira do kada, navodi se u nacrtu saopštenju u koji je Rojters imao uvid.
Lideri će usaglasiti korake kao što su povećanje uvoza prirodnog tečnog gasa (LNG) i brže upotrebe obnovljivih izvora energije.
Članice EU su mnogo više zavisne od ruskih energenata - iz Rusije uvoze 40 odsto ukupnih zaliha gasa, 27 odsto nafte i 46 procenata uglja.
Za sada, sankcije EU usredsređene su na banke i ligarhe, zabranu ruskih aviona i obustavu izvoza tehnologije. Međutim, neke članice traže embargo na ruske energente.
"Ako zaustavimo kupovinu ruske energije, to će zaustaviti finansiranje ruske vojne mašinerije. Ako ne uvedemo oštrije sankcije sada, kada ćemo", zapitao se u četvrtak letonski premijer Krisjanis Karins.
Jedan poljski diplomata je poručio da "Ukrajinci svojom krvlju plaćaju" za evropsku kupovinu ruskih energenata.
Nemačka i Mađarska su među zemljama koje su protiv embarga na fosilna goriva, koji bi Rusiju koštao stotine miliona eura dnevnog profita, ali bi takođe naneo štetu evropskoj ekonomiji i doveo do još većeg rasta cena energije.
"Osuđujemo rusku oružanu ofanzivu i rat, ali nećemo dozvoliti da mađarske porodice plaćaju cenu", rekao je u utorak mađarski premijer Viktor Orban.
