U strastvenom video govoru ranije ove nedelje, ukrajinski lider Volodimir Zelenski je govorio o ruskom granatiranju civila koji su bežali iz grada na periferiji Kijeva, rekavši da ne može biti oprosta za pucanje na nenaoružane ljude.
"Umesto oproštaja, biće sudnji dan", intonirao je.
Nemačka i Britanija su među evropskim zemljama koje žele da osiguraju da za takve slučajeve postoji presuda i u procesu su osnivanja jedinica za ratne zločine kako bi prikupile dokaze koji će se kasnije koristiti za krivično gonjenje ratnih zločina.
Liste incidenata se već sastavljaju usred sve većeg besa međunarodne zajednice zbog napada na civile i kritičnu infrastrukturu, kažu evropski zvaničnici. Od ponedeljka, Ujedinjene nacije su zabeležile 474 smrtna slučaja i 861 civil povređen kao direktan rezultat sukoba izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu 24. februara.
Ali zvaničnici UN i Ukrajine kažu da bi broj poginulih mogao biti mnogo veći.
Nemački ministar pravde Marko Bušman rekao je nemačkom listu u utorak da je savezni tužilac te zemlje počeo da prikuplja dokaze o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.
Napad Rusije na Ukrajinu je "ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje se ničim ne može opravdati", rekao je Bušman. "Moguća kršenja međunarodnog krivičnog prava moraju biti dosledno procesuirana", dodao je on.
Javno tužilaštvo Španije je takođe otvorilo istragu o mogućim "ozbiljnim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava od strane Rusije u Ukrajini". Cilj je "utvrđivanje zločinačke prirode" ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u saopštenju kancelarije.
Takođe, Britanija je u procesu sastavljanja jedinice za iztraživanje ratnih zločina sa sedištem u Poljskoj, kažu britanski zvaničnici. Sarađivaće se sa istražiteljima Metropoliten policije u Londonu koji prikupljaju dokaze o navodnim ratnim zločinima koji sežu do 2014. godine u okviru šire istrage Međunarodnog krivičnog suda (ICC).
Metropoliten policija je u saopštenju apelovala da im se jave svi koji su možda bili žrtva ratnog zločina u Ukrajini, ili su svedoci. Istraga Međunarodnog krivičnog suda mogla bi da obuhvati pokolj koji su izvršili snajperisti nad 53 demonstranta na kijevskom trgu Majdan 20. februara 2014. godine, tokom poslednjih dana pobune u kojoj je svrgnut tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Glavni tužilac MKS-a Karim Kan objavio je prošle nedelje da nastavlja sa istragom o navodnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenim u Ukrajini od invazije Moskve. Saopštenje je usledilo nakon što je 39 zemalja zatražilo istragu.
Odvojeno, Ukrajina je u ponedeljak pozvala Međunarodni sud pravde, ili ICJ, da naredi Rusiji da zaustavi svoju razornu invaziju, rekavši da Moskva već čini široko rasprostranjene ratne zločine i da "pribegava taktici koja podseća na srednjovekovne opsade gradova". ICJ je najviši sud UN-a i ima ovlašćenje da rešava sporove između država u skladu sa međunarodnim pravom. Može da daje savetodavna mišljenja o međunarodnim pravnim pitanjima.
Prema magazinu Der Špigel, odluka o pokretanju nemačke istrage podstaknuta je sve većim izveštajima o ruskoj upotrebi kasetnih bombi, bačenih iz vazduha ili sa zemlje koje nakon udara oslobađaju manje bombe koje sa sobom nose. Nemački istražitelji kažu da će upotreba kasetnih bombi biti istaknuta u početnim fazama istrage.
Oni takođe istražuju izveštaje da je Rusija sastavila spiskove ukrajinskih političara i aktivista koje su ruske snage označile za streljanje.
Oni će takođe ispitati da li su u ruskom granatiranju nuklearne elektrane u Zaporožju počinjeni ratni zločini.
Svetski lideri optužili su Rusiju da je granatiranjem ugrozila bezbednost celog kontinenta. Ukrajinski predsednik je to nazvao "nuklearnim terorom".
Nemačka istraga će početi kao strukturalna istraga koja će se fokusirati na konkretne navodne ratne zločine i nastojati da se identifikuje komandni lanac iza njih pre nego što se preciziraju pojedini osumnjičeni, kažu nemački tužioci.
Jedan nemački zvaničnik rekao je za Glas Amerike da će istraga skoro sigurno pokriti rusku upotrebu bombe od 500 kilograma na stambenoj oblasti u oblasti Sumi, u onome što je ukrajinski parlament nazvao „zločinom protiv čovečnosti“.
U saopštenju parlamenta je navedeno: "Ruski avioni su bacili bombe na Sumi u Ukrajini. Ima civilnih žrtava. Bombe su pogodile stambena naselja u gradu. Kuće civila su porušene i oštećene. Ovo je ciljani napad na civile. Ruski okupatori su videli šta napadaju"
Najmanje 21 osoba, uključujući dvoje dece, poginula je u vazdušnom napadu na grad na severoistoku zemlje, saopštile su regionalne vlasti.
Tužioci iz Nemačke i drugih evropskih zemalja će se takođe verovatno usredsrediti na granatiranje i pucanje na civile u nedelju u Irpinu, gradu na periferiji Kijeva, kada su ruske trupe otvorile vatru na njih dok su se probijali do konvoja žutih autobusa koje su lokalne vlasti obezbedile za evakuaciju. Poginulo je ukupno osam ljudi, među kojima i porodica sa dvoje dece, koji su stradali od minobacačke vatre.
Scenu su snimile nezavisne novinske organizacije, uključujući izveštače Njujork tajmsa, čiji snimak pokazuje kako civili bacaju u stranu kofere i plastične kese i saginju se u potrazi za bilo kakvim zaklonom koji su mogli da nađu u trenutku udara mina.
Ukrajinski zvaničnici optužili su Ruse da namerno granatiraju civile. Kijev kaže da su ruski komandanti znali da su žrtve bili neborci koji su pokušavali da pobegnu, jer su ruski dronovi leteli iznad tog područja samo nekoliko trenutaka pre nego što su udarci i grčevi minobacača pretvorili put koji vodi od zakrivljenog mosta u zonu ubijanja.
"Granatiraju nas bez milosti", rekla je šokirana Marina Starodubceva novinarima na licu mesta dok je uvlačila svoju ćerku u autobus i dok su dobrovoljci ukrajinskih snaga teritorijalne odbrane pomagali starim i nemoćnim osobama preko obližnje zaštitne ograde.
Ministarstvo odbrane Rusije odbacuje optužbe da su civili u Irpinu namerno gađani.
Drugi mogući ratni zločini koji će vjerovatno biti obuhvaćeni istragama uključuju napade na zdravstvene ustanove, koji su doveli do smrti najmanje devet osoba, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Agencija je dokumentovala 16 napada na takve objekte od početka ruske invazije. Zabilježen je značajan porast napada na ove objekte, kao i na vozila hitne pomoći.
U subotu je agencija zabeležila šest takvih napada.
Ketrin Smallvud, menadžerka SZO za Evropu, rekla je tokom brifinga za novinare u utorak da je broj napada "prilično brzo rastao u poslednjih nekoliko dana".
Hans Henri Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, rekao je da agencija "snažno osuđuje" napade, dodajući da "zdravstveni radnici, bolnice i druge medicinske ustanove nikada ne smeju biti meta u bilo kom trenutku, uključujući i tokom krize i sukoba". Agencija je pozvala na bezbedan prolaz za transport medicinskih zaliha.
Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je ranije ove nedelje uspelo da presretne rusku krstareću raketu dok je napadala najvažniji dečiji medicinski centar u zemlji, bolnicu Okmatdit u Kijevu.
MKS će se verovatno suočiti sa zastrašujućim izazovima da podnese tužbe za navodne ruske ratne zločine počinjene u Ukrajini, kažu pravni analitičari. "Izuzetno je teško dokazati nameru da se počini ratni zločin. Toliko teško da je samo šest osoba osuđeno u MKS i izdržalo kaznu", kaže Ketrin Gegut, analitičarka Hanse Instituta za napredne studije u Bremenu, Nemačka.
Veća i neposrednija pravna pretnja može doći od nemačkih sudova, koji su manje skučeni birokratijom i procedurom.
Nemačka poštuje princip univerzalne jurisdikcije za krivično gonjenje zločina protiv međunarodnog prava koji se dešavaju van zemlje, bez obzira da li su žrtve ili izvršioci nemački državljani.
Nemačka je nedavno koristila princip univerzalne jurisdikcije za krivično gonjenje zločina koje su počinili pripadnici terorističke grupe Islamska država u Siriji i Iraku.
U januaru je nemački sud izrekao doživotnu zatvorsku kaznu bivšem sirijskom pukovniku zbog njegove uloge u nadgledanju ubistva 27 ljudi i mučenja 4.000 drugih pre 10 godina.
