Trideset do četrdeset miliona Amerikanaca, prema procenama, je opasnosti da bude prinudno iseljeno kao direktan rezultat ekonomskog usporavanja i velikog gubitka radnih mesta zbog pandemije koronavirusa. Do sada nezabeleženi brojevi radnika su izgubili posao ili su bili prinuđeni da rade za manje plate. Centri za kontrolu bolesti nedavno su privremeno zabranili izbacivanje iz kuća do kraja godine. Ali ta odluka stigla je previše kasno za neke Amerikance, koji su već postali beskućnici.
Krisi Ajland pakuje svoje preostale stvari jer se priprema za neizbežno. Mlada majka troje dece treba da bude izbačena iz svoje kuće u Kanzas Sitiju u saveznoj državi Mizuri.
“Bilo je veoma brzo, dogodilo se skoro trenutno.”
Bila je šokirana, kaže, kako je brzo njen život izmakao kontroli.
“Radila sam u maloj porodičnoj firmi koja je propala zbog pandemije i morala sam odmah da pronađem novi posao, koji me je primorao da prihvatim 4 I po dolara manju platu po satu, a to mi nije bilo dovoljno za stanarinu i dovelo je do toga da me sada izbacuju iz kuće.”
Njene dve mlađe ćerke borave kod rođaka dok se ona trudi da ustanovi svoje sledeće poteze.
“Nedostaje mi zvuk dece u kući. Zvuk porodice, To je neopisivo tužno. Veoma je tužno”, kaže.
Vilson Vens je iz organizacije za zaštitu porodice Kej Si Tenants u Kanzas Sitiju.
“Krisi je jedna od stotina hiljada stanara širom okruga Džekson u Mizuriju koji su izbačeni iz kuća od kako je moratorijum istekao 31. maja. Njena priča je primer brojnih drugih ljudi u Mizuriju, u Kanzas Sitiju, širom zemlje.”
Stručnjaci kažu da se Amerika kreće ka krizi izbacivanja stanara. Procenjuje se da bi oko 30 do 40 miliona ljudi moglo da se nađe u opasnosti od iseljenja ako ne bude značajne pomoći federalne vlade, sudeći prema podacima nedavne studije instituta Aspen. To bi moglo da bude ogromno povećanje sa 3,6 miliona izbacivanja u Sjedinjenim Državama svake godine, pre pandemije.
Ali nedavna naredba Centara za kontrolu bolesti privremeno je zaustavila iseljenje stanara radi sprečavanja širenja Kovida 19. Zaštita koja je stigla previše kasno za Ajland, koja je jedna od miliona čija je federalna pomoć potrošena, što ju je ostavilo bez mnogo izbora. Vilson Vens kaže da zakonodavci u Vašingtonu treba da učine mnogo više.
“Ideja da je stanovanje jedno od osnovnih ljudskih prava, postaje sve manje i manje radikalna i naš posao je, kao stanara koji su pogođeni i organizacija širom zemlje, da obezbedimo da se to zna i da naši lideri budu odgovorni.”
Sa zabranom Centara za kontrolu bolesti i bez federalne pomoći na vidiku, brojni vlasnici kuća takođe su na gubitku.
“Imamo vlasnike koji su nezadovoljni zahtevima Centara, posebno vlasnici koji zavise od prihoda rente. Mislim da, ako vlada ne pomogne vlasnicima, biće ogromna kriza stanovanja. Biće katastrofa jer stanari neće imati novac da plate svoje rente u januaru”, ističe Trejsi Benson, predsednica Nacionalnog udruženja nezavisnih vlasnika kuća.
Krisi Ajland je izbačena iz kuće ubrzo nakon razgovora sa Glasom Amerike. Trenutno živi u motelu i trudi se da ne izgubi nadu.
“Krenuće na bolje u jednom trenutku, prvo moram da odem toliko na dole, pre nego što krene na bolje, zar ne?”
