Predsednik Tramp ne gleda unazad, već želi da vidi napredak u regionu, na Kosovu i u Srbiji, na polju ekonomije, poručio je specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel pre radne večere sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem u jednom prištinskom restoranu.
Iako je bilo najavljeno da će medijima na Kosovu biti dozvoljeno samo da snimaju kadrove ovog susreta, Grenel i Tači obratili su se kratko novinarima.
"Mladim ljudima je potreban posao, to je mantra Trampove administracije", rekao je Grenel navodeći da je u SAD u toku ekonomska eksplozija, zato što "smo u stanju da kazemo Vladi da se skloni sputa i da ljudima moć".
"Ono sto mi hoćemo da kažemo jeste da ovi dugi i neprekidni problemi zaista moraju u fokusu da imaju ljude, neophodno je da date posao ljudima, koji to zaslužuju. Ljudima na Kosovu treba posao i svetlija buducnost", istakao je Grenel.
On je naglasio da on pokušava da pogura pitanja koja imaju ekonomski uticaj i da SAD žele da kažu vladama i na Kosovu i u Beogradu da "gledaju u ljude i krenu sa zapošljavanjam".
"Biznis zajednica SAD i EU bi želela da bude prisutna u ovom regionu u većem obimu, ali to ne možete imati ako imate konflikt u političkom establišmentu. Ja pokušavam da proguram nekoliko projekata i ideja koje će stvoriti energiju i ekonomski uticaj, a posebno kada je reč o stvaranju novih radnih mesta. Dobro plaćenih poslova, zato sam i došao, zarad ekonomskog razvoja", rekao je Grenel i ponovio da je predsednik SAD Donald Tramp fokusiran na to.
"Kako kaže Tramp, ako imate vitalnu ekonomiju i imate ljude koji učestvuju u ekonomiji na novi način, da ekonomija cveta, onda se politički uticaj raspada. Onda se ljudi fokusiraju na dnevni zivot. To pokušavam da uradim i neću da se mešam u političku debatu.To je gledanje unazad. Hocu da sagledam probleme čije ce nas rešavanje voditi napred i stvoriti bolje uslove za ljude".
Tači je uoči radne večere sa Grenelom kazao da angažovanje Trampa u vezi sa postizanjem sporazuma za uvođenje avio-linije Priština-Beograd doprinosi miru i stabilizaciji na zapadnom Balkanu i da je to korak napred ka konačnom sporazumu sa Srbijom.
Govoreći o formiranju Vlade Kosova, Tači je rekao da je imenovao mandatara i dodao da Grenel nije došao u Prištinu da se meša u unutrašnje stvari, već da razgovaraju o dijalogu Kosova i Srbije.
Ričard Grenel je na Kosovo došao dva dana pošto je postignut dogovor o pokretanju aviolinije između Beograda i Prištine. Izaslanik američkog sekretara za dijalog Beograda i Prištine, koji obavlja i funkciju američkog ambasadora u Nemačkoj, imaće i sutra nekoliko sastanaka u Prištini sa kosovskim liderima, a popodne putuje za Beograd, što je Glasu Amerike potvrđeno u njegovom kabinetu u Berlinu.
O predstojećem susretu sa Grenelom, u sredu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučićem, koji je za Radioteleviziju Srbije izjavio da će se sa američkim zvaničnikom sastati u petak ujutru, u osam sati.
“Sjedinjene Države su spremne da čuju zahteve i probleme Beograda u vezi sa pitanjem Kosova”, rekao je Vučić u Davosu, gradu u Švajcarskoj, gde boravi na Svetskom ekonomskom forumu.
"Ne govorim da će sad SAD da pređu na našu stranu, kako bi neko pomislio, ali su spremne da čuju koji su naši zahtevi i problemi, šta Srbija po tom pitanju misli. U tom smislu mislim da smo otvorili neka vrata iza kojih možemo da razgovaramo otvorenije sa američkim partnerima nego ranije", rekao je Vučić.
Ričard Grenel na Kosovu i u Srbiji boravi dva dana pošto je u Berlinu, uz Ričarda O’Brajena, posredovao u potpsivanju pisma o namerama o uspostavljanju direktne avionske linije između Beograda i Prištine. Taj let, kada bude uspostavljen, obavljaće niskobudžetni „Jurovings“ koji posluje u sastavu nemačke „Lufthanze“.
Načelni dogovor o tome Donald Tramp, američki predsednik, označio je kao, kako se izrazio, još jednu pobedu ostvarenu zahvaljujući dvojici američkih zvaničnika Grenelu i O’Brajenu.
Dijalog Beograda i Prištine, kojim bi dve strane trebalo da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, u prekidu je od novembra 2018. godine. Razgovori, kojima formalno posreduje Evropska unija, prekinuti su nakon što je Kosovo uvelo takse od sto odsto na proizvode koje uvozi iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Taj potez, bivša kosovska vlada koju je predvodio Ramuš Haradinaj, povukla je kao protivmeru zbog kampanje Srbije za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti na međunarodnoj sceni.
Na Kosovu su, u međuvremenu održani vanredni parlamentarni izbori i nova vlada još nije formirana, što je na tom području izazvalo politički vakuum.
Dimitar Bećev, istraživač nevladinog Atlantskog saveta, kaže za Glas Amerike na bosanskom jeziku da bi najava o uspostavljanju direktne avio linije između Srbije i Kosova mogla biti važan prvi korak za dve strane. Ali, dodaje, ne mora biti i dovoljan.
“Da budemo iskreni, razgovori o normalizaciji su u ćorsokaku duže od godine i postoji nepoverenje kod obe strane. Najbolji scenario bi bio da novu vladu na Kosovu formira Samoopredeljenje i Aljbin Kurti”, smatra Bećev.
Međutim, taj stručnjak ukazuje da je skeptičan da će u prvom koraku, kako ga naziva, biti repiprociteta.
“Biće teškoća. Jasno je da srpskom rukovodstvu nije previše stalo da obnove pregovore jer imaju dobru poziciju već neko vreme. Uvek mogu da krive Prištinu zbog nesređenog stanja. Dokle god traje status quo Beograd je na dobitku”, kaže on.
Bećev smatra da bi Sjedinjene Države i Evropska unija trebalo ozbiljnije da poguraju proces između Srbije i Kosova – podećajući da je, kako kaže zbog političara, u poslednje dve godine izgubljeno previše vremena.
“Proces je u ćorksokaku. Rešenje bi bilo da se vrate na Brislelski sporazum iz 2013. i da probaju da ga primene i iskoriste kao temelj. To važi, kako za Beograd, tako i za Prištinu. Beograd treba da prestane kampanju protiv priznanja Kosova, Kosovo treba da ukine takse Srbiji. Evropska unija da odigra ulogu, jer jedva da su odali priznanje Kosovu za reforme. Treba da se obnovi proces vizne liberalitacije, toliko je toga i mnogo vremena je potrebno za nadoknadu”, zaključuje Dimitar Bećev.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni nakon rata koji su dve strane vodile u periodu 1998. – 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, juna 1999. Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra teritorijom u svom sastavu – što je navedeno u preambuli Ustava Srbije donetog 2006. godine.
