Ruski borbeni avioni, helikopteri i tenkovi koji su ciljali objekte na kopnu, kao i kineski dronovi – deo su vojne tehnike prikazane tokom vojne vežbe “Sadejstvo” održane na poligonu Pešter u zapadnoj Srbiji.
Na vežbi, kojoj je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi državni zvaničnici, ali i predsednica bosansko-hercegovačkog entiteta Republike Srpske Željka Cvijanović i član predsedništva BiH Milorad Dodik, podsećano je na blisku vojnu saradnju sa Rusijom i Kinom, izvestila je agencija Rojters.
"Jačamo našu vojsku da bismo odvratili bilo kog agresora. Ne nameravamo da vodimo bilo kakve sukobe", rekao je predsednik Srbije posle vežbe.
Na vežbi "Sadejstvo 2020" prvi put su prikazane borbene bespilotne letelice CH-92A koje je Srbija kupila od Kine. U junu je, za sumu nepoznatu javnosti, Srbiji isporučeno šest kineskih dronova.
Scenario vežbe "Sadejstvo"
Na vežbi, koja je trajala sat i petnaest minuta, učestvovalo je oko 2.800 pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade, više od 150 borbenih i neborbenih vozila i borbenih sistema i oko 40 vazduhoplova.
Pretpostavka vežbe je da su "neprijateljske oružane snage" napale jugozapadni deo Srbije i privremeno okupirale deo državne teritorije, na liniji Sjenica - Čajetina - Bajina Bašta, kao i da dovode nove snage.
Dejstvovano je skoro iz svih oruđa i letelica koje Vojska Srbije poseduje, posebno iz onih koji su novouvedeni ili se uvode u naoružanje, uglavnom modernizovanih ranijih sredstava.
Peking Srbiju vidi kao deo svoje inicijative "Pojas i put", čiji je svrha otvaranje novih spoljnotrgovinskih veza za kineske kompanije koje ulažu milijarde evra, uglavnom kroz kredite, za infrastrukturne i energetske projekte širom Zapadnog Balkana.
Poslednjih godina zvanični Beograd znatno je povećao izdvajanja za odbranu – u pokušaju da ostvari dominantan položaj na Balkanu. Izdvajanja za vojsku su u 2020 i 2019. povećana na oko 1,14 milijardi dolara – što je za oko 43 odsto više u odnosu na 2018.
Vojna potrošnja u 2020, izvestila je agencija Rojters, iznosila je 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.
Oružje i oruđe Vojske Srbije zasniva se delom na bivšoj sovjetskoj tehnologiji. Zvanični Beograd je poslednjih godina od Rusije nabavljao borbene avione MiG-29 i drugo naoružanje, uključujući helikoptere Mi-35 i sistem protivvazdušne odbrane Pancir.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, proglasila je vojnu neutralnost 2006. godine. Članica je NATO-a programa Partnerstvo za mir, iako deo njene zvanične politike nije članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.
