Usvajanjem novog Zakona o komunalnoj miliciji data su neka nova ovlašćenja zaposlenima u ovoj službi, a cela rasprava i usvajanje je nekako prošla ispod radara građanima Srbije. Analitičari koji prate temu bezbednosti su doduše upoznati sa promenama, ali obični građani su samo ponegde mogli da vide vest, koja je stidljivo objavljena samo u pojedinim medijima.
Ovlašćenja koja su data miliciji uopšte nisu mala, a kada se pogleda da će ova služba imati skoro ista ovlašćenja kao policija, nameće se s pravom strah da Srbija sve više postaje ono što je ne tako davno opisano u filmu “Balkanski špijun”.
Prema mišljenju rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, koja je režirala za Narodno pozorište upravo ovaj komad, stvara se atmosfera zebnje. Ona podseća i da je bilo dosta pritužbi građana upravo na rad komunalne policije proteklih godina, a da je i Zaštitnik građana reagovao u par navrata.
“Sporno mi je i to što će neko posle samo dva meseca obuke imati mogućnost i da radi u civilu, što me podseća na onaj čuveni lik Branislava Nušića - sreski špijun Aleksa Žunić. To stvara prostor za jedno veliko nepoverenje, tim pre što će komunalna moći da upotrebljava sredstva prinude, tipa lisice, pendrek. Drugo, da bi neko radio tajno, to rade ljudi koji se bave raskrinkavanjem nekih kriminalnih radnji. Ne znam kako je u mom interesu kao građanina da sedim u kafiću i da imam osećaj da neko sedi pored i da može da snima, fotografiše, prisluškuje. To je meni van pameti,” navodi rediteljka.
Ne znam kako je u mom interesu kao građanina da sedim u kafiću i da imam osećaj da neko sedi pored i da može da snima, fotografiše, prisluškuje. To je meni van pameti,” navodi rediteljka.
Šta je komunalna policija uradila do sad?
Saša Đorđević Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da su oni još 2016. godine, kada su na dnevnom redu bile izmene i dopune zakona o komunalnoj policiji, reagovali da bi prethodno trebala da se uradi jedna analiza šta je u stvari komunalna policija uradila do tada, s obzirom da je počela sa radom 2010. godine.
“Prvo problematično rešenje je u članu u kome se kaže da posao komunalne policije mogu da obavljaju i komunalni milicionari bez uniforme sa oznakama. Jednostavno, mogu da rade tajno ako tako naredi načelnik, što nije u skladu sa opisom posla koji komunalna treba da obavlja, jer oni se ne bave kriminalističkim istragama, nego pre svega komunalnim redom, kao što je buka, otpadne vode, regulisane komunalnih poslova,” kaže Đorđević.
Iskustva iz Evrope
A kakva je situacija u zemljama Evropske unije u ovom segmentu objašnjava Una Sabljaković, dopisnica Dojče vele, koja živi i radi na potezu Beograd-Pariz.
“Iako deluje da gotovo nemaju značajnih ovlašćenja, broj pripadnika opštinske policije je od 1984. godine u Francuskoj povećan oko 4 puta - pre vise od 30 godina bilo ih 5.500, a danas ih ima 22.000. Za razliku od buduće komunalne policije u Beogradu, koja će prema pisanjima srpskih medija, moći da deluje i u civilu, pariška opštinska policija takvu slobodu neće imati,” kaže novinarka Dojče vele.
Kako navodi Sabljaković, Pariz, za razliku od drugih gradova u Francuskoj, nema opštinsku policiju, ali je aktuelna gradonačelnica Anne Hidalgo najavila da će je osnovati 2020. godine. U medijima se može naći podatak da pariska opštinska policija neće nositi vatreno oružje, ali da će biti opremljena pendrecima i suzavcem.
Đorđević ističe da mi ni dan danas ne znamo koji su to problemi zbog kojih je uvedena komunalna policija, koji profil ljudi treba, na osnovu čega su oni baš zaključili da treba 1.000 milicajaca, a ne 2.000 ili 500.
“Još 2009. godine kada je usvajan Zakon o komunalnoj policiji bilo je pitanje da li su komunalnim policajcima potrebna policijska ovlašćenja, pre svega upotreba sredstava prinude. Niti jednom nisu argumentovano rekli zbog čega su policijska ovlašćenja potrebna komunalnoj, jer upotrebom njih mogu da se krše ljudska prava građana, naročito u okruženju kada ne postoji dobra unutrašnja kontrola, a spoljna kontrola se u zakonu uopšte ni ne pominje,” objašnjava istraživč BCBP.
Kao još jedno od loših rešenja koja ostavljaju mesta za zloupotrebe, Đorđević navodi da je u potpunosti loše regulisana unutrašnja kontrola, jer praktično celokupnu kontrolu vrši u najvećoj meri načelnik komunalne, koga direktno postavlja gradonačelnik ili predsednik opštine, bez prethodnog javnog konkursa.
Zakon uvodi dva nova ovlašćenja za komunalne milicajce - zaustavljanje i pregledanje vozila kao i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca.
Zaustavljanje i pregled vozila
“Što se tiče zaustavljanja i pretresanja vozila – po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima to ovlašćenje je isključivo u nadležnosti saobraćajne policije i taj zakon taksativno navodi kada i u kojim situacijama se to sprovodi. U zakonu o komunalnoj miliciji je to jedan širok pojam postavljen kao “kada se krše propisi delokruga rada komunalne milicije”, navodi Đorđević.
Sabljaković prenosi da francuski mediji ističu da uvođenje opštinske policjie u Parizu ni na koji način neće promeniti ovlašćenja francuske nacionalne policije.
"Pripadnici opštinske policije neće biti zaduženi za obezbeđivanje javnih skupova, neće imati pravo da legitimišu građane - to će dakle ostati zadatak nacionalne policije", prenosi francuska iskustva dopisnica Dojče vele.
“Isto važi i za šverc droge u gradu - opštinska policija se time neće baviti, niti će njeni pripadnici moći da privode osobe koje se na ulici nađu u alkoholisanom stanju. Mediji navode da će ovlašćenja opštinske policije biti zapravo svedena na obezbeđivanje reda i mira na javnim mestima, na kontrolu parkiranja, i ne preciziraju koja će još konkretna ovlašćenja ta policija imati u glavnom gradu Francuske. Ipak, navode podatak da je model buduće pariške policije isti kao onaj u Bordou, Lilu, Grenoblu, pa i u Londonu,” kaže Sabljaković.
