Zapad bi trebalo da se pripremi za eventualnu eskalaciju napetosti sa Moskvom, izjavio je Majkl Karpenter - američki izaslanik u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nakon razgovora sa ruskim predstavnicima u Beču.
“Ratni doboši se čuju glasno”, upozorio je Karpenter.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države neće biti deo sfera uticaja ili ograničavati prava nacija u odabiru saveza kojima će pripadati.
„Suočavamo se sa krizom evropske bezbednosti. Retorika postaje sve oštrija”, rekao je Karpenter.
Ukazao je i da raspoređivanje 100.000 ruskih vojnika, naprednog naoružanja, artiljerijskih sistema i municije u blizini granice sa Ukrajinom pokreće brojna pitanja o namerama Rusije.
„Potrebno je ovo shvatiti veoma ozbiljno i pripremiti se za eventualnu eskalaciju“, rekao je Majkl Karpenter – dodavši da se Vašington zalaže za dijalog i smirivanje tenzija.
Ruska strana saopštila je da se dijalog nastavlja, ali je pitanje hoće li doneti neki napredak, u situaciji u kojoj pokušava da ubedi Zapad da spreči mogućnost ukrajinskog pridruživanja NATO-u, kao i dalje širenje Alijanse u Evropi - što su ruski zahtevi za koje su SAD već precizirale da im se ne može udovoljiti.
"To je zaista razočaravajuće. Upozoravam na katastrofalne posledice ukoliko dve strane ne postignu dogovor o temama koje je Rusija označila bezbednosnim crvenim linijama", izjavio je nakon susreta sa predstavnicima OEBS - a Aleksandar Lukaševič, ruski ambasador pri toj međunaronoj organizaciji.
Naveo je, međutim, i da Moskva ne odustaje od diplomatije i da će je čak pospešiti.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO pozvali su Rusiju da deeskalira tenzije i da se situacija reši diplomatskim putem, a u sredu su ponudili ideje za recipročne akcije za smanjenje rizika, poboljšanje transparentnosti i komunikacije i kontrole naoružanja.
Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman, koja je predvodila američku delegaciju u Briselu, rekla je na konferenciji za štampu da je sastanak NATO i Rusije završen "trezvenim izazovom" za Moskvu da smanji tenzije i "odabere put diplomatije, da nastavi da se bavi poštenim i recipročnim dijalogom, kako bismo zajedno mogli da identifikujemo rešenja koja poboljšavaju bezbednost svih".
Posle skoro četvorosatnog sastanka u sredu, Šerman je rekla da "nije bilo opredeljenja za deeskalaciju, niti je bilo izjave da neće biti".
Ona je dodala da je Rusija glasno i jasno čula da je veoma teško imati diplomatiju kada je 100.000 njenih vojnika nagomilano duž ukrajinske granice i dok se izvode vežbe bojeve vatre.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je predložio ideju o nizu sastanaka sa Rusijom, koja je tražila vreme da se vrati sa odgovorom.
"Saveznici NATO su spremni da se angažuju u dijalogu sa Rusijom, ali nećemo praviti kompromise u vezi sa ključnim principima, nećemo praviti kompromise po pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake zemlje u Evropi", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu.
Rusija je tražila bezbednosne garancije kao što je povlačenje NATO trupa i vojne opreme iz zemalja koje se graniče sa Rusijom i ograničavanje širenja 30-članog severnoatlantskog saveza. Takođe je negirala da ima planove za invaziju na Ukrajinu.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško rekao je novinarima u sredu da su razgovori sa NATO bili duboki i sadržajni, ali je rekao da Rusija ne smatra ozbiljno NATO za odbrambeni savez koji ne predstavlja pretnju po Rusiju.
"Ako se NATO opredeli za politiku odvraćanja, mi ćemo odgovoriti politikom kontra-odvraćanja", rekao je Gruško. "Ako se to pretvori u zastrašivanje, mi ćemo odgovoriti kontra-zastrašivanjem. Ako traži ranjivost u ruskom odbrambenom sistemu, mi ćemo tražiti ranjivosti NATO-a. To nije naš izbor, ali nemamo druge opcije ako ne preokrenemo ovaj sadašnji veoma opasan tok događaja".
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je novi međunarodni samit za okončanje krize.
"Vreme je da se suštinski dogovorimo o okončanju sukoba i spremni smo da donesemo neophodne odluke tokom novog samita lidera četiri zemlje", rekao je Zelenski u utorak u saopštenju nakon sastanka sa evropskim diplomatama.
U Vašingtonu, demokratski zakonodavci u sredu su predložili sveobuhvatan paket sankcija kako bi odvratili Rusiju od dalje agresije.
Akt o odbrani suvereniteta Ukrajine iz 2022. godine uveo bi sankcije ruskom bankarskom sektoru i visokim vojnim i vladinim zvaničnicima ako Putin eskalira neprijateljske akcije protiv Ukrajine.
Američki predsednik Džo Bajden odbacio je vojnu konfrontaciju sa Rusijom u slučaju da ona odluči da napadne Ukrajinu, ali kaže da bi SAD i njeni saveznici uveli značajne ekonomske sankcije ako Rusija izvrši invaziju.
U izveštaju su korišćene neke informacije Asošijeted presa i Rojtersa.
