Kada je Donald Tramp izabran za predsednika pre skoro četiri godine, stručanjaci su očekivali da će se zbog njegove politike emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u SAD znatno povećati.
"Predsednik Tramp je ispunio to očekivanje", kaže Majkl Džerard, direktor Sabin centra za zakon o klimatskim promenama na Univerzitetu Kolumbija, u Njujorku.
U nedavnoj analizi istraživačka firma "Rodijum grupa" (Rhodium Group) izračunala je da će ukidanje najznačajnijih regulativa od strane Trampove administracije značiti da će ukupna emisija štetnih gasova u SAD biti tri procenta viša do 2035. godine, nego što bi bila da su regulative ostale na snazi.
U vreme kada naučnici kažu da bi emisije gasova morale da budu u oštrom padu, kako bi se sprečili najgori efekti klimatskiuh promena, pomenuta analiza pokazuje da Trampova politika vodi SAD u pogrešnom smeru.
Nije međutim jasno da li će njegova ublažena pravila ostati na snazi.
"Sve što je Trampova administracija uradila da ukine regulative trenutno se razmatra na sudovima", objašnjava Džerard.
Ukoliko Tramp izgubi na predstojećim izborima, dodaje Džerard, sledeća adminstracija verovatno će odustati od tih parnica.
Pravila za motorna vozila
Trampova administracija otkazala je planove njegovog prethodnika Baraka Obame da smanji ispuštanje ugljen-dioksida iz termoelektrana i zamenila ga mnogo više ublaženim pravilom.
Tramp je ublažio pravila za kompanije koje prozivode naftu i gas kada je reč o kontroli curenja metana, veoma moćnog štetnog gasa.
Međutim, stručnjaci tvrde da je ukidanje regulativa koje se odnose na automobile i kamione ono što će imati daleko najveći negativan uticaj.
Obamina administracija zahtevala je da proizvođači motornih vozila povećavaju efikasnost svojih proizvoda za oko pet odsto svake godine. Tramp je taj broj smanjio na oko 1,5 odsto.
Nova pravila "menjaju skupe, sve više nedostižne standarde potrošnje goriva i emisije ugljen-dioksida kod motornih vozila", rekla je sekretarka za saobraćaj Elejn Čao u saopštenju.
Umanjeni standardi odgovorni su za skoro četvrtinu povećanja emisija štetnih gasova pod Trampovom administracijom u izveštaju Rodijum grupe.
Međutim, još veći uticaj dolazi od poteza administracije da ukine mogućnost saveznih država da same uspostave svoje standarde.
Federalni Zakon o čistom vazduhu iz 1970. godine omogućio je Kaliforniji ida se izuzme iz uspostaveljnih standarda i postavi stoža pravila o zagađivanju vazduha u odnosu na ona prošisana na nacionalnom nivou. Više od deset drugih saveznih država usvojile su kalifronijske standarde. Pošto te države zajedno predstavljaju više od trećine nacionalnog automobilskog tržišta, proizvođači uglavnom prave vozila da zadovolje kalifornijske standarde.
Međutim, Tramp je ukinuo takozvani "vejver" koji je Kalifornija imala, kako bi "uspostavio jedinstvene standarde u potrošnji goriva za vozila širom SAD, osiguravajući da nijedna država nema pravo da se izuzme iz pravila na nacionalnom nivou i da nijedna država nema pravo da nametne svoju politiku ostatku zemlje", dodaje se u saopštenju Elejn Čao.
U izveštaju Rodijum grupe skoro trećina ukupnog Trampovog povećanja emisije štetnih gasova priprsuje se samo ovoj promeni politike.
Ali Kalifornija je odgovorila, zaobišla Trampovu adminsitraciju i postigla sporazum sa pet vodećih automobilskih kompanija da povećaju standarde efikasnosti za 3,7 odsto godišnje. Ta stopa je između onoga što je zahtevala Obamina administracija i onoga što je zahtevala Trampova, a doprinosi smanjenju povećanja koje su izazvale Trampove odluke za oko jednu četvrtinu.
Popunjavanje praznine
Taj potez Kalifronije ujedno naglašava ulogu saveznih država, lokalnih vlasti i biznisa u pokušaju da nadoknade nazadovanje federalne vlade.
Virdžinija je ove godine postala osma država, prva na američkom jugu, koja zahteva da sva struja koja se koristi, bude iz obnovljivih izvora emergije do 2050. Hjuston se priključio više od 160 gradova koji su se obavezali na korišćenje obnovljive energije. Kompanija Lift (Lyft) saopštila je da će do 2030. sva njena vozila biti na električni pogon.
Zajedno, države, gradovi i biznisi mogli bi da smanje emisiju štetnih gasova u SAD i do 37 odsto do 2030. čak i bez federalne vlade, navodi se u izveštaju čiji je jedan od koautora stručnjakinja za klimatsku politiku Devašri Saha iz Instituta za svetske resurse, mada to zahteva mnogo obimniju akciju od one koja se trenutno odigrava.
To je doduše manje od 45 do 50 odsto smanjenja koliko je potrebno da SAD ostanu na putu da ispune ciljeve postavljene u Pariskom klimatskom sporazumu Ujedinjenih nacija iz 2015, kaže Saha.
"Očigledno, moći ćemo da uradimo mnogo više, mnogo brže, ukoliko budemo imali pomoć federalne vlade", dodale je Saha.
Nije verovatano da će ta pomoć stići u drugom Trampovom mandatu, zaključila je Saha.
