Ukrajinski vojni oficir navodno je koordinisao prošlogodišnji napad na gasovod Severni tok, navodi Vašington post, pozivajući se na anonimne izvore u Ukrajini i Evropi.
Niko nije preuzeo odgovornost za eksplozije u septembru 2022. blizu danskog ostrva Bornholm, koje su oštetile tri od četiri morska gasovoda koji prolaze ispod Baltičkog mora i isporučuju ruski gas Evropi.
Sjedinjene Države i NATO, Severnoatlantski savez, nazvali su to aktom sabotaže, dok je Moskva saopštila da je to akt međunarodnog terorizma.
Nemačka, Danska i Švedska pokrenule su istragu o eksplozijama Severnog toka, posle kojih je tokom nekoliko dana curio gas i u atmosferu ispušten metan.
Roman Červinski, odlikovani 48-godišnji pukovnik koji je služio u ukrajinskim snagama za specijalne operacije, bio je "koordinator" operacije Severni tok, prema ljudima koji su upoznati sa njegovom ulogom, objavio je u subotu dnevnik "Vašington post".
Červinski je, kažu izvori, upravljao logistikom i podrškom za tim od šest ljudi, koji je iznajmio jedrilicu pod lažnim identitetom i koristio opremu za duboko more za postavljanje eksplozivnih punjenja na gasovode, objavio je Post.
Tri eksplozije su 26. septembra 2022. izazvale veliko curenje na gasovodima Severni tok 1 i 2. Napad je ostavio netaknutom samo jednu od četiri gasne veze u mreži kako se približavala zima.
Portparol ukrajinske vojske rekao je novinskoj agenciji Rojters da "nema informacije" o toj tvrdnji. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova i kijevska domaća bezbednosna služba, SBU, nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
List je takođe objavio da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je negirao ulogu Kijeva u eksplozijama, nije znao za operaciju. Zelenski je prošle nedelje smenio šefa ukrajinskih snaga za specijalne operacije.
Červinski je negirao bilo kakvu umešanost u eksplozije gasovoda. Otvoreni kritičar administracije Zelenskog, rekao je da je slučaj protiv njega politički motivisan.
"Sve spekulacije o mojoj umešanosti u napad na Severni tok širi ruska propaganda bez ikakve osnove", rekao je Červinski u pisanoj izjavi Vašington postu i nemačkom Špigelu, koji su sproveli zajedničku istragu o njegovoj ulozi.
Červinski je trenutno uhapšen zbog pokušaja da ubedi ruskog pilota 2022. da prebegne u Ukrajinu, što je, prema istražiteljima, dovelo do smrtonosnog ruskog napada na ukrajinsku vazdušnu bazu.
Iako je optužen da je u tome delovao sam, njegov tadašnji komandant, general-major Viktor Hanuščak, rekao je ukrajinskim medijima ranije ove godine da je više vojno rukovodstvo odobrilo zaveru da se namami ruski pilot.
Post i nemački list Špigel sarađivali su na izveštavanju i pisali odvojene priče koje su se složili da objavljuju u isto vreme.
Zelenski upozava na nove ruske napade na infrastrukturu
Tokom svog noćnog video obraćanja u nedelju, predsednik Zelenski je upozorio Ukrajince da se pripreme za nove talase ruskih napada na infrastrukturu Ukrajine kako se zima približava.
"Skoro smo na polovini novembra i moramo biti spremni na činjenicu da neprijatelj može da poveća broj udara bespilotnim letelicma ili raketama na našu infrastrukturu", rekao je Zelenski, dodajući da trupe očekuju juriš na istočnom ratnom frontu.
Njegovo upozorenje dolazi dan nakon što je Rusija obnovila svoje raketne napade na Kijev.
Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko rekao je kasno u subotu da zemlja ima dovoljno energetskih resursa da prebrodi predstojeću zimu, ali očekivani porast ruskih napada mogao bi da poremeti mreže snabdevanja.
Vojni portparol rekao je da su ruski napadi na razoreni istočni grad Avdijevka ublaženi proteklog dana, ali da će se verovatno uskoro intenzivirati.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da je u eksploziji poginula najmanje tri ruska vojnika u gradu Melitopolju na jugu koji je okupirala Rusiju, što je opisala kao "čin osvete" grupe otpora.
Nemačka udvostručuje pomoć
Vladajuća koalicija nemačkog kancelara Olafa Šolca u principu se složila da udvostruči vojnu pomoć Ukrajini sledeće godine na osam milijardi evra (oko 8,5 milijardi dolara), rekao je u nedelju politički izvor u Berlinu.
Ako ga odobri parlament, gde Šolcove stranke imaju većinu, povećanje bi podiglo nemačku potrošnju za odbranu na 2,1 odsto njenog ciljanog bruto domaćeg proizvoda, iznad dva odsto koje su obećale sve članice NATO-a, dodao je izvor.
Predlog Nemačke dolazi usred sve više rezervisanog stava u brojim zemljama Evropske unije, uključujući Nemačku, u pogledu angažovanja dugoročne vojne pomoći u iznosu do pet milijardi dolara godišnje tokom četiri godine, kao deo širih bezbednosnih obaveza Zapada za jačanje odbrane Ukrajine.
Pored toga, EU se suočava sa izazovima da ispuni cilj snabdevanja Kijeva sa milion artiljerijskih granata i projektila do sledećeg marta.
