Žestoke borbe vode se na istoku Ukrajine - dok ruske trupe napreduju ka gradu Pokrovsk. Stanovnici Pavlovgrada, udaljenog stotinu kilometara, strahuju da bi njihovo mesto moglo biti sledeće na meti ruske vojske.
Svake dve nedelje učiteljica u penziji Ljudmila Slavinska peče punjene lepinje – poznatije kao piroške. Njena prijateljica redovno volontira, noseći pomoć na prvu liniju fronta, a Ljudmila joj se pridružuje.
"Vojnici tamo naravno nisu gladni. Ali, ovo je način da pokažemo da brinemo za njih. Štite nas, u suprotnom, ne bismo mogli da živimo ovde", kaže Slavinska.
Sagovornica Glasa Amerike kaže da želi da njen doprinos bude veći. Osim što pravi piroške, nabavlja lekove i donira delove svoje male penzije. Takođe, hekla tople prostirke za vojnike.
„U zemunicama je hladno i vlažno. Vojnici mogu da sede na njima ili ih stave ispod nogu ako stoje", kaže Slavinska za Glas Amerike.
Trojica njenih bivših učenika poginula su u ratu. Kaže da joj je teško da to prihvati. Sa druge strane, navikla se na život u gradu na prvoj liniji fronta.
„Ne spavamo dobro zbog granatiranja. To veoma zamara. Ali, ako se tokom dnevne šetnje začuje sirena za uzbunu, na to više niko ne obraća pažnju", navodi sagovornica Glasa Amerike.
Direktorki dečjeg plesnog studija Valeriji Iljušenko – prvi meseci ruske invazije bili su najteži.
„Pre invazije imali smo više od stotinu polaznika. Ostalo ih je šezdesetak. Roditelji ispisuju decu", kaže ona.
Koncerti se ne održavaju, a u gradu su zabranjena velika okupljanja. Međutim, časovi plesa se i dalje redovno održavaju.
„Ples je vrsta dečje psihoterapije. Pomaže im da skrenu pažnju sa granatiranja i eksplozija. A nama da se nosimo sa teškim životnim okolnostima", kaže Iljušenko.
Postoje i druge radionice za decu: pozorišna, muzička, kao i stranih jezika.
„Nekad smo i sami iznenađeni time koliko sve funkcioniše u gradu. Čak se stvaraju i novi poslovi", kaže ova umetnica.
Vita Ivanova upustila se u rizik i otvorila kafić u leto 2023. – usred rata.
“Razmišljala sam – čega se plašiš? Ako imaš veliku želju učini to. U to vreme ni front nije bio toliko blizu.”
Kaže da nije lako raditi, pogotovo zbog čestih prekida snadbevanja strujom. Ali, za mušterije sve mora biti potaman.
„Očigledno je da ljudi pokušavaju da uštede novac. Kafa je jeftinija, pa se češće kupuje. Međutim, potražnja je manja za skupljim desertima", navodi vlasnica kafića.
Ivanova je Pavlovgrad napustila 2022, ali je odlučila da se vrati. Priznaje da je, u trenutku dok Rusija nastavlja ofanzivu u Donbasu, uplašena – ali i dalje ostaje optimista.
Niko od građana koji su govorili za Glas Amerike nisu iskazali spremnost da napuste grad.
A Vita Ivanova, uz to, sanjari o otvaranju još jednog kafića.
