Sve veći broj ljudi širom sveta umire od srčanih bolesti i moždanog udara zbog prekomernog rada, kaže se u novoj studiji Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada. Studija je zasnovana na podacima iz više od 2.300 anketa prikupljenih u 154 zemlje od 1970. do 2018. godine.
Studija kaže da oni koji rade najmanje 55 sati nedeljno imaju veći rizik od umiranja od srčanih bolesti i moždanog udara. U 2016. godini podaci pokazuju da je svaki deseti čovek širom sveta, ili 450 miliona, radio prekomerno dugo, što je dovelo do 745.000 smrtnih slučajeva od srčanih i moždanih udara.
Frank Pega, tehničar u odeljenju SZO za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje, kaže da je ovo porast od 29 odsto od 2000. godine.
"Znamo da ovaj teret neproporcionalno pogađa muškarce", rekao je Pega. Prema njegovim rečima, sedamdeset posto svih smrtnih slučajeva javja se od kartiovaskularnih problema, kod muškaraca, prema našim zvaničnim procenama.
"Takođe, regioni koji su najviše pogođeni su jugoistočna Azija i zapadni Pacifik. I možemo vam reći da se čini da su radnici srednjih i starijih godina nesrazmerno opterećeni".
U studiji se kaže da je najviše zabeleženih smrtnih slučajeva među onima u dobi od 60 do 79 godina koji su radili 55 sati ili više nedeljno. Najmanji broj zabeležen je u Africi, koja ima mlado stanovništvo.
Kaže da Evropa i Severna Amerika imaju najniže stope bolesti nastalih zbog profesije. Kaže da je to zbog toga što su ljudi u tim regionima uglavnom zaštićeni pravilima zapošljavanja koja ograničava broj radnih sati.
"Imamo neke podatke koji pokazuju da se, kada su zemlje ušle u zatvaranje, broj radnih sati povećao za oko 10 odsto. Takođe imamo neku vrstu velikog povećanja digitalizacije rada, a digitalizacija rada bi u stvari mogla da oteža diskonektovanje", rekao je Pega. "Možda ćete morati da zakazujete odmore i lično vreme kada radite onlajn, jer inače biste mogli da radite veoma dugo".
Zvaničnici za zdravstvo i zaštitu na radu pozivaju države da razmotre dobrobit svog stanovništva kako svet ulazi u period oporavka nakon Kovida. Kažu da vlade moraju da obezbede da se mere oporavka ne sprovode na štetu zdravlja radnika.
Kažu da bi vlade trebalo da uvedu i sprovode zakone kojima se zabranjuje obavezno prekovremeno i osigurati ograničenje maksimalnog radnog vremena.
