Ovo je bila najsmrtonosnija godina do sada u istoriji Amerike, prvi put sa više od tri miliona smrtnih slučajeva - čemu je značajno doprinela pandemija koronavirusa.
Konačni podaci o stopi smrtnosti za ovu godinu neće biti dostupni još nekoliko meseci, ali preliminarna statistika pokazuje da su SAD na putu da imaju više od 3,2 miliona smrtnih slučajeva ove godine, ili najmanje 400.000 više nego 2019.
Broj smrtnih slučajeva u Americi se poveća skoro svake godine, ali su 2020. brojevi porasli za oko 15%, a taj rast bi mogao da bude veći nakon što se obrade podaci iz ovog meseca.
Ovo bi mogao da bude najveći procentualni skok u broju smrtnih slučajeva od 1918. godine, kada su desetine hiljada američkih vojnika nastradale u Prvom svetskom ratu a stotine hiljada Amerikanaca umrle u pandemiji gripa. Smrtni slučajevi su te godine povećani za 46%, u poređenju sa 1917.
Od Kovida-19 do sada je preminulo više od 319.000 Amerikanaca. Pre pandemije, postojao je razlog za nadu u pogledu trendova kod stope smrtnosti u SAD. Ukupna stopa smrtnosti je malo opala 2019. zbog smanjenja srčanih oboljenja i smrtnih slučajeva od kancera. Očekivani životni vek se neznatno povećao, za nekoliko nedelja, drugu godinu za redom, prema podacima koje su objavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Međutim, očekivani životni vek bi 2020. mogao da opadne za cele tri godine, kaže Robert Andersen iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Epidemija koronavirusa u SAD je, direktno i indirektno, izazvala veliki broj smrtnih slučajeva. Virus je identifikovan u Kini krajem prošle godine a prvi slučajevi u SAD su prijavljeni ove godine, međutim - postao je treći vodeći uzrok smrti posle srčanih bolesti i raka. U određenim delovima godine, Kovid-19 je bio najveći ubica u SAD.
Međutim, i neke druge vrste smrtnih slučajeva su bile u porastu. Naglo povećani broj slučajeva upale pluća početkom godine možda je bio zapravo posledica Kovida-19, ali nije tako prepoznat u ranoj fazi epidemije. Došlo je i do neočekivanog broja smrtnih slučajeva kod određene vrste kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i demencije, dodaje Anderson.
Mnogi od njih bi, takođe, mogli da budu povezani sa Kovidom. Virus je možda oslabio organizam pacijenata koji su se već nosili sa tim bolestima, ili je možda smanjio negu koju su dobili, kaže predstavnik CDC-a.
U ranim fazama pandemije, neki su izražavali optimizam da će bar broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama biti manji - pošto su ljudi prestali da voze do posla ili mesta društvenih okupljanja. Podaci o tome još nisu stigli ali prema neformalnim izveštajima do takvog pada - nije došlo.
Broj samoubistava je opao 2019. u poređenju sa 2018. ali rani podaci pokazuju da se taj pad nije nastavio i ove godine, kažu Anderson i drugi stručnjaci.
Međutim, broj smrti zbog predoziranja narkoticima se znatno povećao. I pre dolaska koronavirusa, SAD su bile u sred najsmrtonosnije epidemije predoziranja drogama u svojoj istoriji. Podaci o toj kategoriji za 2020. još nisu dostupni, ali prošle nedelje Centri za kontrolu i prevenciju bolesti prijavili su više od 81.000 smrti zbog prekomerne doze opijata u 12 meseci, zaključno sa majem, što je najveći broj ikada zabeležen u razmaku od godinu dana.
Stručnjaci veruju da je pandemija poremetila direktno lečenje i usluge pomoći zavisnicima. Ljudi su, takođe, skloniji da droge uzimaju kad su sami - što znači da nemaju prijatelja ili rođaka blizu koji bi mogao da pozove hitnu pomoć ili im da lek koji spasava život osoba koje su se predozirale.
Međutim, možda najveći faktor su - sami narkotici. Kovid-19 je izazvao probleme u snabdevanju dilera droge, zbog čega oni sve više mešaju jeftini, smrtonosni fentanil sa heroinom, kokainom i metamfetaminima, kažu stručnjaci.
“Ne mislim da je veliki broj novih ljudi iznenada počeo da uzima droge zbog Kovida. Međutim, ako išta, verujem da su narkotici koji stižu do korisnika više kontaminirani", izjavila je Šenon Monat, istraživač sa Univerziteta Sirakjuz, koja proučava trendove slučajeva prekomerne doze narkotika.
