Dok se delovi jugoistočne Turske oporavljaju od prošlomesečnog razornog zemljotresa – tamošnju javnost zaokupljaju pitanja o uzrocima rušenja velikog broja modernih zgrada. Pojedini stručnjaci i inženjeri upiru prstom u politiku aktuelnih turskih vlasti.
Gomile šuta i iskrivljenih armatura širom jugoistočne Turske podsećaju na posledice razornog zemljotresa u mestima i gradovima koji su najviše stradali. Neretko se u ruševinama još mogu pronaći i tela poginulih. Krš se polako raščišćava, ali pitanja o razmerama razaranja neumitno se postavljaju. Svedočenja preživelih opisuju raspadanje zgrada tokom potresa u vidu spratova koji su se obrušavali jedan na drugi.
Više od 45 hiljada ljudi poginulo je u zemljotresu u ukupno jedanaest Turskoj, dok se procenjuje da je broj žrtava u Siriji premašio 6.000.
Svedočenja preživelih opisuju raspadanje zgrada tokom potresa u vidu spratova koji su se obrušavali jedan na drugi.
Javnost traži odgovor na pitanje zašto su neke zgrade ostale gotovo netaknute, dok su druge nestajale kao kule od karata?
Hasan Aksungur, predsednik Komore građevinskih inženjera u gradu Adana u blizini zone zemljotresa, izjavio je za Glas Amerike da ključne faze izgradnje zgrada nisu poštovane.
“Činjenica da zgrade pored srušenih, koje su bile izložene istom udaru, nisu srušene, pokazuje da, bilo dizajn, implementacija ili kontrolne faze onih srušenih zgrada, nisu bile poštovane", rekao je Aksungur.
Kritičari predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana kažu da je njegova vlada više puta nudila amnestije za nezakonitu gradnju — što je Erdogan označavao pojmom "zonski mir" — omogućavajući građevinarima da zaobiđu ključne bezbednosne propise. Tako je obezbeđena upotrebna dozvola za milione zgrada. Aksesungur kaže da su se“od 1985, uzastopno dodeljivale zonske amnestije".
"U poslednjem „zonskom miru“ 2018, te zgrade su dobile potvrdu o registraciji zgrade bez ikakve kontrole, uz uplatu određenog iznosa", rekao je on.
Posle zemljotresa, više od 200 osoba uhapšeno je zbog sumnje da su prekršili građevinske propise, a izdate su još stotine naloga za hapšenje.
Međutim, pre zemljotresa, vlada je razmatrala još jednu građevinsku amnestiju uoči predsedničkih izbora u maju. Erdogan se hvalio tim amnestijama tokom izborne kampanje 2019. godine, uključujući posetu pokrajini Hataj – jednoj od najteže pogođenih poslednjim zemljotresom.
"Rešili smo probleme 205 hiljada građana Hataja “zonskim mirom", rekao je on pristalicama u Antakji 24. februara 2019. godine.
Vlada Turske nije odgovorila na zahteve Glasa Amerike za komentar.
Turski ministar za pravosuđe istakao je da su opozicione stranke takođe podržale amnestije za gradnju. A, prošlog meseca, predsednik Erdogan je optužio rivale da koriste zemljotres u političke svrhe.
“Znamo da neki trljaju ruke, čekajući da država i vlada padnu pod ruševine zajedno sa našim narodom", rekao je Erdogan zakonodavcima 1. marta.
Erdogan je potvrdio da će predsednički izbori biti pomereni sa juna na 14. maj. Nije jasno kako će se glasati u regionima pogođenim zemljotresom.
Odgovor na vanredne situacije – i ono što je uzrokovalo smrt više od 45 hiljada ljudi – izgleda da će biti ključno pitanje, u trenutku u kom aktuelni turski predsednik traži treću potvrdu svog mandata.
