Kritikujući Sekretarijat za pravosuđe zbog podizanja federalne optužnice protiv njega prošle nedelje, bivši predsednik Donald Tramp je napao demokrate i predsednika Džozefa Bajdena rečnikom koji ima prizvuk jedne ranije ere - rekavši da ga proganjaju "marksisti" i "komunisti."
Tramp te termine koristi od kada se pojavio na političkoj sceni, ali su u poslednje vreme oni postali deo stalnog arsenala i drugih republikanaca. Takva retorika je i netačna i potencijalno opasna, jer pokušava da demonizuje celu jednu stranku, opisom koji je dugo bio povezivan sa neprijateljima Amerike, navodi AP.
Eksperti koji proučavaju političke poruke i marketing kažu da povezivanje demokrata sa marksizmom samo dodatno povećava polarizaciju u zemlji, i da je jednostavno netačno - Bajden promoviše kapitalizam, a demokratski članovi Kongresa ne pokušavaju da američku demokratiju preobraze u komunistički sistem.
To, međutim, nije bitno za Trampa i druge republikance koji godinama koriste hiperbole i asocijacije na političke ideologije da bi izazvali strahove od demokrata i opasnosti koje navodno prete zbog njih.
Nekoliko sati pošto se pred federalnim sudom izjasnio da nije kriv, Tramp je rekao svojim pristalicama u golf klubu u Bedminsteru u Nju Džersiju da je Bajden "zajedno sa grupom svojih najbližih saradnika bandita i marksista, pokušao da uništi američku demokratiju."
Dodao je: "Ako komunistima to pođe za rukom, neće se zaustaviti na meni."
Tramp je ponovo upotrebio marksističku temu za vreme telefonskog razgovora sa biračima iz Ajove. Prooteklih meseci je takođe njegov izborni štab slao brojne imejlova i pisao objave na društvenim mrežama tvrdeći da bi Bajdenova Amerika uskoro mogla da postane "marksistički režim trećeg sveta" ili "tiranska marksistička nacija."
Drugi republikanci glasačima upućuju slične poruke. Članica Predstavničkog doma iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin prošle nedelje je na Tviteru oštro kritikovala "korumpirani i instrumentalizovani Sekretarijat za pravosuđe koji kontrolišu komunističke demokrate". Guverner Floride Ron Desantis, Trampov najveći rival za predsedničku nominaciju Republikanske partije, tvrdi da SAD rizikuju da postanu žrtva "vouk" ideologije, koju u intervjuima opisuje kao vrstu "kulturnog marksizma".
Eksperti kažu da postoji duga istorija u kojoj američki političari svoje protivnike nazivaju marksistima ili komunistima bez dokaza. Ozloglašen je senator Džozef Mekarti koji je predvodio inicijative da se Amerikanci optuženi da su komunisti ili simpatizeri komunista stavljaju na crne liste 1950-ih.
U zemlji koja je istorijski uvek bila pozicionirana kao suprotnost marksizmu, ukazivanje na nečije navodne komunističke tendencije je sasvim klasičan element političke komunikacije - kaže Tener Mirlis, profesor na Tehnološkom univerzitetu Ontarija u Kanadi, koji istražuje politički diskurs o "kulturnom marksizmu".
Napadi su pažljivo osmišljeni da bi glasače pogodili na emotivnoj ravni, ističe Stiv Izrael, bivši američki kongresmen iz države Njujork, koji je proučavao politički marketing kao predsedavajući Odbora za demokratsku politiku i komunikacije u Predstavničkom domu.
“Demokrate imaju tendenciju da poruke upućuju delu mozga koji je zadužen za razum i empirijske dokaze", kaže on. “Republikanske poruke udaraju na stomak, na emocije."
Za neke od Trampovih pristalaca, Hispanaca, koji su se okupili ispred federalne sudnice u Majamiju gde je bivšem predsedniku pročitana optužnica, optužbe bude uspomene na politički progon od kojeg su, u prošlosti, pobegli članovi njihovih porodica.
“To se radi u Latinskoj Americi", izjavila je 67-godišnja Madelin Munilja, koja je došla u Majami kao dete, kada su njeni roditelji pobegli iz Kube Fidela Kastra.
Nosila je poster sa fotograjama Bajdena, Kastra, venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i Venecuelanca Danijela Ortege, levičarskih lidera čije je hapšenje političkih protivnika decenijama dovodilo do imigracije u južnu Floridu.
Za razliku od Sjedinjenih Država, u kojima postoji tradicija poštovanja vladavine prava i ustavna razdvojenost tri grane vlasti, pravosuđe u mnogim delovima Latinske Amerike nema tu vrstu samostalnosti. U regionu gde korupcija cveta, slabo plaćeni tužioci i sudije rutinski sprovode želje moćnih političara koji žele da se osvete protivnicima ili spreče krivične istrage.
Rast broja imigranata iz Jugozapadne Azije posle Vijetnamskog rata takođe je doveo do nastanka biračke grupe sa snažnim anti-komunističkim stavovima, od kojih su se neki vezali za Republikansku partiju delom i zbog njene snažne poruke o tom pitanju.
Pa ipak, protivljenje nekom stvarnom režimu, koji guši lične slobode i protivi se ekonomiji slobodnog tržišta je drugačije od načina na koji mnogi republikanci danas koriste te termine - da bi lažno tvrdili kako su "marksisti postali vladajuća klasa u Americi".
“Iskreno rečeno, ne postoji nikakav empirijski osnov za republikanske tvrdnje da marksisti vladaju velikim institucijama američkog društva", ukazuje Mirlis.
Drugi republikanci, od Desantisa do senatora Teda Kruza iz Teksasa koriste drugi termin - "kulturni marksizam" - da opišu borbu za rodnu ili rasnu jednakost za koju tvrde da je ekstremno politički korektna, odnosno "vouk", i da ugrožava tradicionalni način života u Americi. Kruz je taj termin iskoristio u naslovu knjige koju je napisao.
Iako je taj termin postao popularan među mejnstrim republikancima, on ima mračniju prošlost. Eksperti kažu da su, kroz američku istoriju, ideju "pretnje kulturnog marksizma" širile antisemitske i rasističke grupe.
Za većinu birača koji čuju da kandidati za nekoga kažu da je komunista ili marksista, pravo značenje je možda manje važno od negativne konotacije tih termina, primećuje Džejms Gardner, profesor prava na Univerzitetu Bafala koji se bavi izbornim pravom.
"Taktika je, po svemu sudeći, da se izabere pridev za koji većina ljudi misli da opisuje nešto negativno, i da se pokuša da se poveže sa osobom koju želite da unizite", kaže.
Pa ipak, dok povici na komuniste i marksiste mogu da budu efikasni u animiranju birača koji čine republikansku bazu, to možda neće biti efikasna strategija na opštim izborima naredne godine", smatra Izrael.
To je zato što tvrdnje neće lako pokolebati umerene i nezavisne birače koji ne vide dokaze koji bi povezali demokrate sa takvim ideologijama.
“Umereni birači će možda prihvatiti republikanski argument da se demokrate zalažu za veću državnu potrošnju, ali neće pasti na argument da su demokrate Marksisti", zaključuje Izrael. "Mislim da su se republikanci preigrali".
