Talibani su zadatak održavanja bezbednosti u avganistanskoj prestonici Kabulu stavili u ruke visokih članova mreže Hakani, koja ima bliske veze sa stranim džihadističkim grupama, uključujući i dugogodišnje odnose sa Al Kaidom.
Zapadni obaveštajni zvaničnici kažu da je to zabrinjavajuće i suprotno obećanju talibana da će zauzeti umereniji pristup nego u periodu kada su vladali zemljom između 1996. i 2001. godine.
Takođe se time otvara mogućnost da Al Kaida ponovo bude dobrodošla u Avganistanu, strahuju zapadni obaveštajci, što bi značilo da je prekršeno obećanje koje su talibanski lideri dali tokom diplomatskih razgovora u Kataru sa američkim zvaničnicima prošle godine - da neće dozvoliti da njihova zemlja ponovo postane utočište stranih džihadista.
U četvrtak, Abdula Abdula, predsednik avganistanskog Saveta za nacionalno pomirenje, tela koje se sastoji od istaknutih zvaničnika i plemenskih starešina uključenih u razgovore u Kataru, sastao se sa Halilom al-Rahmanom Hakanijem i njegovim saradnicima u Kabulu. Abdula je kasnije javno nagovestio da će Halil al-Rahman Hakani biti nadležan za bezbednost avganistanske prestonice, i da je pružio uveravanja da će "vredno raditi da obezbedi pravu vrstu sigurnosti građanima Kabula".
Američki sekretarijat za finansije označio je Halila al-Rahmana Hakanija globalnim teroristom u februaru 2011, kada je ponuđena nagrada od 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Takođe se nalazi na UN-ovoj listi terorista.
Sastanak između Abdule i Halila al-Rahmana Hakanija održan je nekoliko sati pre nego što su talibani proglasili formiranje Islamskog emirata Avganistana.
“Činjenica da je Haliil al-Rahman Hakani zadužen za bezbednost Kabula je veoma uznemiravajuća", izjavio je za Glas Amerike jedan britanski obaveštajni zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
“Hakani i Al-Kaida imaju dugu zajedničku istoriju, moglo bi se reći da su isprepleteni i malo je verovatno da će prekinuti te veze".
Penzionisani britanski diplomata Ajvor Roberts izjavio je za Glas Amerike da je poveriti bezbednost Kabula Hakani mreži slično tome da se "lisici da da čuva kokošinjac".
Roberts, koji je predsednik Projekta protiv ekstremizma, neprofitne mreže koja istražuje ekstremističke grupe, kaže da je iznenađen tim potezom.
"Mislio sam da su, sa stanovništa odnosa sa javnošću, talibani malo pametniji", rekao je.
“Umesto toga, stavljaju u prvi plan najgore elemente ove koalicije, čime se šalje užasan signal ženama, devojčicama i građanskom društvu. A mislim da to povećava mogućnost da Avganistan ponovo postane rasadnik međunarodnog terorizma".
"Ne mislim da su ikada presekli veze sa Al Kaidom. Duboko su povezani sa tom organizacijom i uvek su bili", dodaje Roberrts.
Prema sporazumu koji je bivši predsednik Donald Tramp postigao sa talibanima u februaru 2020, lideri grupe su se saglasili da ne dozvole "svojim članovima, drugim pojedincima ili grupama, uključujući i Al-Kaidu, da koriste tle Avganistana da bi ugrozili bezbednost SAD i njihovih saveznika.
Mreža Hakani smatra se ogrankom Talibana i ima veću autonomiju od drugih frakcija unutar ekstremističkog pokreta, ali je tokom godina od svog osnivanja 1980-ih, prvobitno kao anti-sovjetske pobunjeničke snage koje su podržavali Amerikanci i Pakistanci, mreža postala više integrisana u talibanski pokret, kažu stručnjaci za antiterorizam.
Lider mreže, Siradžudin Hakani takođe je jedan od zamenika lidera Talibana i bratanac Halila al-Rahmana Hakanija, čoveka koji je sada zadužen za nadzor nad bezbednošću avganistanske prestonice.
Porodica Hakani potiče iz jugoistočnog Avganistana, blizu granice sa Pakistanom. Mreža je optužena - ili je preuzela odgovornost - za neke od najsmrtonosnijih napada u Avganistanu - uključujući napad 2008. godine na hotel "Serena" u Kabulu, napad na američku bazu u Kostu 2012 i napad kamionom punim eksploziva blizu nemačke ambasade u Kabulu 2017. u kojee je poginulo 96 osoba. Zapadni obaveštajni zvaničnici takođe veruju da je mreža stajala iza otmice Amerikanca Dejvida Roda, reportera Njujork tajmsa koji je uspeo da pobegne posle osam meseci u njihovom zatočeništvu.
Za vreme pobune protiv ruskih snaga 1980-ih, grupa Hakani je bila prva od antisovjetskih pobunjeničkih grupa koja je primila strane muslimanske borce. Među njima je bio Osama bin Laden koji se obučavao u kampu koji je vodila mreža Hakani. Kada je Bin Laden formirao Al Kaidu 1990-ih, dve grupe su osnovale savez.
Vodili su zajedničke kampove za obuku u regionu Severni Vaziristan posle američke invazije, a prema autoru Piteru Bergenu u knjizi "Bitka za Tora Boru", mreža Hakani je pomogla Bin Ladenu da pobegne iz Avganistana kada su američke snage počele da mu se približavaju 2001. godine.
Mreža je razmatrala formiranje zajedničke jedinice sa Al Kaidom ove godine, prema izveštaju Sekretarijata za finansije iz januara, koji je ukazao na produžene veze dve grupe, uprkos uveravanjima koje su talibani izneli pred američkim diplomatama u Kataru.
Talibanski zvaničnici demantuju da su nastavili da održavaju veze sa Al Kaidom.
Ken Mekalum, direktor britanske obaveštajne agencije MI5 upozorio je prošlog meseca da, dok je infrastruktura Al Kaide u Avganistanu uništena, grupa će možda ponovo pokušati da uspostavi neke ustanove za obuku boraca u toj zemlji.
Na pitanje o mogućem ponovnom pojavljivanju Al Kaide u Avganistanu, državni sekretar Entoni Blinken izjavio je u nedelju da je u "interesu" talibana da ne neguju veze sa terorističkom grupom koja želi da naudi Zapadu.
“Znaju šta se dogodilo prošli put kada su pružili utočište terorističkoj grupi koja je napala SAD. Nije u njihovom interesu da dozvole reprizu toga", izjavio je Blinken u programu Meet the Press televizije NBC.
