UN obeležavaju Svetski dan izbeglica kako bi odale počast hrabrosti i doprinosu društvu onih koji su nasilno proterani iz svojih domova ratom, progonom, kršenjem ljudskih prava, klimatskim promenama.
Ovogodišnji Svetski dan izbeglica stavlja u fokus tešku situaciju 35,4 miliona izbeglica i tražilaca azila, njihove potrebe i prava na međunarodnu zaštitu.
Zvaničnici UN pozivaju na konkretne korake za poboljšanje uslova za izbeglice i donošenje rešenja koja bi izbeglicama pružila priliku za održivu budućnost.
"Ovde sam da kažem ostatku sveta da možemo i moramo da učinimo više da ponudimo nadu, mogućnosti i rešenja izbeglicama, gde god da se nalaze i bez obzira na kontekst“, rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice.
Govoreći na ceremoniji održanoj u najvećem izbegličkom kampu na svetu, Kakuma u Keniji, Grandi je pohvalio kenijsku vladu za planove "da sprovede inovativnu i inkluzivnu politiku“ koja će omogućiti da oko pola miliona izbeglica žive i rade zajedno sa Kenijcima.
Ovogodišnja tema "Nada daleko od kuće“ fokusira se na inkluziju i rešenja za izbeglice, od kojih mnogi decenijama žive u previranjima, jer nemaju priliku da ponovo izgrade svoje živote tamo gde su pobegli.
"Izbeglice se često prikazuju kao pasivni primaoci humanitarne pomoći i dobre volje. I želimo da se odmaknemo od te percepcije“, rekao je za Glas Amerike Metju Soltmarš, šef pres kancelarije UNHCR-a.
"Kada se izbeglicama pruži šansa da rade i doprinesu društvu, uvek je rado iskoriste. Veoma su motivisani. Njihov prioritet je da stanu na noge, da izdržavaju svoje porodice, da obrazuju svoju decu, ali i da doprinesu svom novom društvu u znak zahvalnosti za pruženu pomoć", kaže Soltmarš.
Međutim, ističe da ako izbeglice ostanu u naselju ili kampu u udaljenom području i bez pristupa sredstvima za život, ostaju pasivni primaoci humanitarne pomoći.
"Ali, ako im se pruži prilika da se integrišu ili da budu uključeni u svoje novo društvo, oni tada mogu postati mnogo više i mnogo više doprineti tom društvu“, rekao je on.
U godišnjem izveštaju UNHCR-a o globalnim trendovima u prisilnom raseljavanju, utvrđeno je da je rekordnih 108,4 miliona ljudi bilo prisilno raseljeno krajem 2022. godine, pri čemu je rat u Ukrajini bio glavni pokretač raseljavanja.
Taj broj je od tada porastao na više od 110 miliona prisilno raseljenih, uglavnom zbog izbijanja sukoba u Sudanu. Borbe između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku izazvale su egzodus više od pola miliona izbeglica u susedne zemlje i prouzrokovale da 1,42 miliona bude interno raseljeno.
UNHCR izvještava da je 76 odsto svetskih izbeglica smešteno u zemljama sa niskim i srednjim standardom, a ne u bogatim zemljama, i da je podsaharska Afrika domaćin za jednu od pet svih izbeglica u svetu.
Soltmarš napominje da su anti-izbeglički i anti-imigrantski sentimenti u porastu kako se povećava i broj prisilno raseljenih, što povećava i govor mržnje i ksenofobiju.
"Izbeglice se često vide kao krivci, posebno kada unutrašnja situacija u nekoj zemlji postane lošija. Kada ekonomija krene na dole, lako je uperiti prstom i okriviti nekoga spolja".
On je rekao da je dramatičan porast broja izbeglica takođe rezultirao oštrom konkurencijom za oskudne resurse za finansiranje humanitarnih akcija, što je navelo UNHCR da smanji neke osnovne programe.
"Na primer, prošle godine kada je došlo do izbijanja ebole u Ugandi, nismo bili u mogućnosti da obezbedimo higijenske potrepštine, sapun i sredstva za čišćenje za izbeglice u toj zemlji. Moralo je biti i nekih smanjenja u osnovnoj pomoći za zdravstvenu zaštitu u Ugandi za UNHCR“.
U poruci za Svetski dan izbeglica, generalni sekretar UN Antonio Gutereš opisao je upornost izbeglica kao „inspirativnu“.
"Izbeglice pokazuju ono najbolje u ljudskom biću. Potrebna im je podrška i solidarnost, to su i zaslužili, a ne zatvorene granice. Potrebna nam je mnogo jača politička volja kako bismo uspostavili mir i omogućili im da se bezbedno vrate svojim kućama".
