Spasilački brodovi u četvrtak tragaju za stotinama migranata za koje se strahuje da su nestali nakon što se njihov prenatrpani brod prevrnuo i potonuo dok su pokušavali da stignu do Evrope. Najmanje 78 ljudi je stradalo.
Do sada su spašene 104 osobe koje su bile na ribarskom brodu koji je putovao iz Libije u Italiju, ali vlasti strahuju da je još mnogo njih ostalo zarobljeno ispod palube. Ako se potvrde brojke o nestalima, tragedija će biti jedna od najgorih ikada zabeleženih u centralnom Mediteranu.
"Šanse za pronalaženje još preživelih su minimalne", izjavio je admiral grčke obalske straže u penziji, Nikos Spanos državnoj televiziji ERT.
Agencija Ujedinjenih nacija za migraciju, poznata kao IOM, procenila je da je brod prevozio 700 do 750 ljudi, uključujući najmanje 40 dece, na osnovu razgovora sa preživelima. Među spašenima su uglavnom bili Egipćani, Sirijci, Pakistanci, Avganistanci i Palestinci, saopštili su grčki zvaničnici.
Vlasti su smanjile potvrđeni broj poginulih sa 79 na 78 nakon prebrojavanja leševa preko noći, a spasioci su prebacili tela mrtvih u kamione hladnjače.
"Preživeli su u veoma teškoj situaciji. Trenutno su u šoku “, izjavila je Erasmija Roumana, šefica delegacije Agencije UN-a za izbeglice, nakon sastanka sa spasiocima u hangaru u luci Kalamata.
“Žele da stupe u kontakt sa svojim porodicama i da im kažu da su dobro, i stalno pitaju za nestale. Mnogi imaju nestale prijatelje i rođake."
Mohamed Abdi Marvan, koji je govorio telefonom iz Kobanija, kurdskog grada u severoistočnoj Siriji, rekao je da je na brodu bilo pet njegovih rođaka, uključujući i jednog od 14 godina. Marvan je rekao da nije čuo ništa o svojim rođacima otkako je brod potonuo. On veruje da je njegov nećak Ali Šeiki, 29, živ, nakon što su ga članovi porodice videli na fotografijama preživelih, ali je Marvan rekao da prijatelji još putuju u privremeni kamp u Grčkoj da to potvrde.
"Ti krijumčari su trebali da imaju samo 500 na brodu, a sada čujemo da ih je bilo 750. Šta je to? Jesu li oni stoka ili ljudi? Kako to mogu da urade?, upitao je Marvan. On je dodao je da je svaki od njegovih rođaka platio 6 hiljada dolara za put.
Grčka je proglasila trodnevnu žalost, a političari su obustavili kampanju za opšte izbore 25. juna. Tužilac Vrhovnog suda je naredio istragu o okolnostima smrti migranata.
Grčke vlasti saopštile su da je brod, kako se činilo, plovio normalno do kratkog vremena pre potonuća, i odbijao ponovljene ponude za spasavanje, dok je mreža aktivista rekla da je primala neprestane pozive u pomoć sa broda u isto vreme.
Grčka obalska straža navela je da je obaveštena o prisustvu broda u utorak ujutru, i da je iz helikoptera primećeno da "plovi stabilnim kursom" u 6 sati popodne.
Malo kasnije, Grčka zajednička služba za potragu i spašavanje stupila je u kontakt sa nekim na brodu preko satelitskog telefona, ko je više puta rekao da putnicima treba hrana i voda, ali je želeo da nastavi da plovi za Italiju.
Trgovački i drugi brodovi posmatrali su brod sa migrantima do srede ujutru, kada je korisnik satelitskog telefona prijavio problem sa motorom. Oko 40 minuta nakon što je prijavljen kvar motora, prema saopštenju obalske straže, brod pun migranata je iznenada počeo da se ljulja i zatim je potonuo.
Stručnjaci obalske straže veruju da je brod potonuo nakon što mu je nestalo goriva ili su imali problem sa motorom, a kretanje putnika ga je dovelo do naginjanja i na kraju prevrnuća.
"Alarm Telefon", mreža aktivista koja pruža otvorenu telefonsku liniju za migrante u nevolji, kaže da su problemi počeli mnogo ranije tog dana. Mreža je saopštila da su je kontaktirali ljudi na brodu koji su tražili pomoć ubrzo posle 15 sati i koji su rekli da "ne mogu da prežive noć."
Oko 6 sati i 20 minuta uveče, navela je pomenuta organizacija, migranti su prijavili da se brod ne kreće i da je kapetan napustio brod na manjem brodu, prema navodima grupe. Obe tvrdnje nisu mogle odmah da se provere.
Eksperti su rekli da bi pomorski zakon zahtevao od grčkih vlasti da pokušaju da spasu brod, bez obzira da li su putnici to tražili ili ne. Pretraga i spašavanje "nije dvosmerni ugovor, ne treba vam pristanak", izjavio je za AP penzionisani admiral italijanske obalne straže Vitorio Alesandro.
Na fotografiji broda iz vazduha, pre nego što je potonuo - koju su objavile grčke vlasti - prikazani su ljudi u gomili na palubi. Većina nije nosila prsluke za spasavanje.
Prenatrpanost, nedostatak prsluka za spasavanje ili odsustvo kapetana bili bi razlozi za intervenciju, rekao je Alesandro.
Grčki privremeni ministar zadužen za civilnu zaštitu, Evangelos Turnas, pravdao je postupke obalske straže i tvrdio da su migranti više puta odbili pomoć, insistirajući na nastavku puta u Italiju.
"Obalska straža ne može da interveniše na brodu koji ne prihvata intervenciju u međunarodnim vodama“, rekao je on. "Takođe, intervencija obalske straže mogla je da dovede preopterećeni brod u opasnost. Brod je mogao da se prevrne kao rezultat intervencije."
Dvadeset devet preživelih i dalje je hospitalizovano u južnoj Grčkoj, uglavnom sa simptomima hipotermije, dok su osmoro ispitali istražitelji obalske straže. Vladini zvaničnici rekli su da će preživeli biti premešteni u prihvatilište za migrante u blizini Atine, kasnije u četvrtak ili petak.
Tela mrtvih migranata premeštena su u mrtvačnicu u blizini Atine, gde će se uzeti DNK uzorci i fotografije lica kako bi počeo proces identifikacije. Ambasade uključenih zemalja pružiće pomoć, rekli su zdravstveni zvaničnici.
Lokacija nesreće je blizu najdubljeg dela Sredozemnog mora, gde bi dubine do 5200 metara mogle da ometaju svaki napor da se pronađe potonuli brod.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da je “duboko ožalošćena” zbog tragedije i obećala da će jačati saradnju između Evropske unije i susednih zemalja u pokušaju daljeg suzbijanja krijumčara migranata.
Međutim, grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da je sprečavanje krijumčarenja nateralo migrante i izbeglice da idu dužim i opasnijim putevima da bi došli do bezbednih zemalja.
IOM je zabeležio više od 21 hiljade žrtava i nestanaka u centralnom Mediteranu od 2014. godine.
Najsmrtonosniji brodolom u istoriji Mediterana dogodio se 18. aprila 2015, kada se ribarski brod prepun migranata sudario u blizini obale Libije sa teretnjakom koji je pokušao da ga spase. Samo 28 ljudi je preživelo. Forenzičari su zaključili da je na brodu bilo 1.100 ljudi.
