Ujedinjene nacije zatražile su rekordnih 35 milijardi dolara kako bi pružile humanitarnu podršku i spasile živote 160 miliona ljudi sledeće godine, usled ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, koja je milione ljudi širom sveta gurnula u siromaštvo.
“Konflikti, klimatske promene i Kovid-19 stvorili su najveći humanitarni izazov od Drugog svetskog rata”, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u snimljenoj poruci, pozivajući donatore da pomognu onim najugroženijim "u ovom najmračnijem trenutku, kada im je to potrebno".
Ujedinjene nacije navode da je stvarna potreba još veća - oko 235 miliona ljudi, ili jedna od svake 33 osobe na planeti, iziskuje pomoć ili zaštitu, što je povećanje od 40 odsto u odnosu na 2020. godinu.
U svetu je registrovano 63 miliona slučajeva Kovida 19, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, koji prati širenje pandemije. Skoro milion i po ljudi je umrlo, dok su desetine miliona ostale bez posla i ugrožena im je egzistencija usled zatvaranja ekonomija, kako bi se sprečilo širenje virusa.
“Nije sama bolest, koliko god gadna ona bila... to što najviše utiče na ljude u siromašnim zemljama. Reč je o ekonomskom uticaju”, rekao je novinarima Mark Loukok, direktor Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja.
“Rastuće cene hrane, sve niža primanja, pad slanja doznaka iz bogatijih zemalja, prekinuti programi vakcinisanja, zatvaranja škola - sve te stvari najteže pogađaju najsiromašnije ljude u najsiromašnijim zemljama”.
Ujedinjene nacije već su upozorile na alarmantan nivo gladi u sedam zemalja, koje bi sledeće godine bez pomoći bile u još težoj situaciji. To su Avganistan, Burkina Faso, Demokratska Republicka Kongo, Etiopija, Nigerija, Južni Sudan i Jemen. Pre dve nedelje, UN su izdvojile 100 miliona dolara iz fonda za hitne situacije kako bi sprečile dalje urušavanje.
Međutim, desetine drugih zemalja suočavaju se sa ekstremnim izazovima i potrebna im je veća pomoć.
Loukok je rekao da će se po prvi put od 1990-ih globalni nivo siromaštva povećati i zapretiti da preokrene kurs višedecenijskog napretka.
“Ukoliko ne bude podrške za najsiromašnije zemlje, njihov oporavak od pandemije biće dug i težak, a sa sobom će doneti haos i anarhiju”, rekao je Loukok, naglašavajući da to nije u interesu bogatijih zemalja.
I dok 35 milijardi može da zvuči kao mnogo novca, treba imati u vidu da su najbogatije zemlje upumpale hiljade milijardi dolara u svoje ekonomije, kako bi ta društva opstala.
“Kako se približavamo završetku teške godine, pred nama, kao globalnom zajednicom, stoji izbor: Da li ćemo da dozvolimo da pandemija upropasti decenije napretka, ili ćemo da reagujemo sada i uradimo nešto u vezi sa tim?”, upitao je Loukok.
Ove godine, humanitarni programi Ujedinjenih nacija doprli su do skoro 100 miliona ljudi u 25 zemalja. U svom zahtevu za 2020, koji je revidiran kako bi obuhvatio sredstva za odgovor na Kovid-19, UN su od donatora tražile 39 milijardi dolara. Zaključno sa krajem novembra, dobile su 22 milijarde, zbog čega su neki programi ostali drastično slabo finansirani.
