Medlin Olbrajt, prva žena koja je postala američki državni sekretar, preminula je od raka, saopštila je u sredu njena porodica. Imala je 84 godine.
Tadašnji predsednik Bil Klinton izabrao je Olbrajt za poziciju najvišeg američkog diplomate 1996. i služila je u tom kapacitetu tokom poslednje četiri godine Klintonove administracije 1997-2001, a njena nominacija je jednoglasno potvrđena. Pre toga, čim je inaugurisan, Klinton ju je imenovao za ambasadorku SAD u UN.
Kao državna sekretarka, aktivno se zalagala za širenje NATO-a i vojnu intervenciju na Kosovu.
Kada je dospela na čelo Stejt departmenta, bila je žena na najvišem položaju u vladi u istoriji američke politike. Međutim, budući da je rođena u tadašnjoj Čehoslovačkoj, nije mogla da dođe do predsedničkog položaja.
2012, tadašnji predsednik Barak Obama dodelio je Olbrajtovoj Medalju slobode - najviše civilno odlikovanje u zemlji.
Medlin Olbrajt je rođena pod imenom Mari Jana Korbelova u Pragu 15. maja 1937. Dve godine kasnije njena porodica je prebegla u London kada je Nemačka okupirala Čehoslovačku. Kada je imala pet godina, njena jevrejska porodica je prešla u rimokatoličku veru. Troje od njenih deda i baka je ubijeno u koncentracionim logorima. Kada je imala 10 godina, dok se školovala u Švajcarskoj, Mari Jana je promenila ime u Medlin.
Olbrajt je bila odlučni diplomata u administraciji koja je oklevala da se uključi u dve najveće spoljnopolitičke krize 1990-ih, genocide u Ruandi i Bosni i Hercegovini.
Zalagala se za čvršći stav prema Srbima u Bosni i Hercegovini. Međutim, za vreme prvog mandata predsednika Bila Klintona, mnogi spoljnopolitički eksperti su se još živo sećali američkih problema u Vijetnamu i bili rešeni da ne ponove tu grešku na Balkanu.
SAD su odgovorile saradnjom sa NATO u sprovođenju vazdušnih udara koji su silom doveli do okončanja rata, koji je prethodno trajao tri godine.
Iskustvo Medlin Olbrajt kao izbeglice navelo ju je da se zalaže za to da Sjedinjene Države budu supersila koja koristi svoju moć i uticaj. Želela je "mišićavi internacionalizam", kako je to opisao Džejms O'Brajen, njen visoki savetnik za vreme rata u Bosni.
Jednom je iznervirala jednog šefa Pentagona pitajući ga zbog čega američka vojska ima više od milion muškaraca i žena u aktivnoj službi ako ih nikada ne koristi.
U ranim danima Klintonove administracije, dok se neuspešno zalagala za brži i jači odgovor u Bosni, Olbrajt je podržavala formiranje tribunala UN za ratne zločine koji je, na kraju sudio najodgovornijima za rat, među kojima je bio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević i lideri bosanskih Srba, rekao je O'Brajen.
Bolne lekcije naučene u Ruandi i Bosni poslužile su Sjedinjenim Državama na Kosovu, kada je Vašington zaključio da vojno nadmoćni Srbi započinju program etničkog čišćenja kosovskih Albanaca. NATO je odogovorio kampanjom vazdušnih udara 1999. koja je trajala 11 nedelja i proširila se na Beograd.
Tokom pokušaja da izvrši pritisak na Severnu Koreju da okonča program nuklearnog naoružanja, koji je na kraju bio neuspešan, Olbrajt je otputovala u Pjongjang 2000-te godine, da bi se sastala sa severnokorejskim liderom Kim Džong-ilom, i tako postala najviši američki zvaničnik koji je posetio tu zatvorenu i tajanstvenu komunističku zemlju.
"Ja sam večiti optimista", rekla je Olbrajt 1998, dok je kao državna sekretarka pokušavala da posreduju u postizanju mira na Bliskom istoku. Međutim, rekla je da je bilo veoma teško ubediti Izrael da se povuče sa Zapadne obale, kao i Palestince da iskorene teroriste.
Kada se završilo Klintonovo predsedništvo i prošle 1990-te, Olbrajt je postala ikona za generaciju mladih žena koje su tražile inspiraciju u svojoj potrazi za jednakošću i poštovanjem na radnim mestima. Olbrajt je bila poznata po izreci: "Postoji poslebno mesto u paklu za žene koje ne pomažu drugim ženama."
Olbrajt je bila upadljivi kontrast svojih prethodnicima i muškim kolegama u uniformnim odelima. Koristila je odeću i nakit da šalje političke poruke. Jedan od omiljenih joj je bio broš sa zmijom, aluzijom na izjavu iračkog lidera Sadama Huseina koji ju je nazvao "zmijom bez premca".
Napisala je knjigu o svom karakterističnom nakitu, što je jedan od nekoliko njenih bestselera, objašnjavajući da su broševi bili sredstvo diplomatije. Broševi sa cvećem su pokazivali da se oseća optimistično dok bi rak ili kornjača bili nagoveštaj frustracije.
Izjave saučešća i počasti
"Smrt Medlin Olbrajt je ogroman gubitak za svet u vreme kada je najpotrebnije naučiti pouke iz njenog života, ali znamo da će njeno nasleđe živeti kroz studente Univerziteta Džordžtaun koje je tako dobro učila, sve one koje je inspirisalo njeno neverovatno putovanje od izbeglice do državne sekretarke, i mnoge ljude širom sveta koji su danas živi i žive bolje zahvaljujući njenoj službi", saopštio je bivši predsednik Bil Klinton.
"Živela je američki san i pomogla drugima da ga ostvare", napisao je bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi. "Istakla se u službi kao najviši diplomata, rođen u stranoj zemlji, koja je iz prve ruke razumela značaj slobodnih društava za mir na svetu. Lora i ja smo zahvalni što nam je Medlin Olbrajt bila prijatelj."
Predsednik Džo Bajden i državni sekretar Entoni Blinken saznali su za smrt Medlin Olbrajt dok su bili na putu za Brisel gde prisustvuju vanrednom samitu NATO lidera o Ukrajini.
Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u UN, odala je počast Olbrajt kao "pionirki, liderki i inspiraciji" u obraćanju pred Generalnom skupštinom UN ubrzo nakon što je objavljena vest o smrti Olbrajt.
"Uticaj koji je imala na ovu zgradu oseća se svakog dana, i u skoro svakom hodniku", rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs, koji je svojevremeno držao predavanja zajedno sa Olbrajt na Školi diplomatije pri Univerzitetu Džordžtaun, gde je Olbrajt bila profesorka decenijama pre i posle svoje karijere u vladi.
“Utrla je drugima put kao prva žena - državni sekretar i doslovno otvorila vrata brojnim članovima. našeg osoblja", dodao je Prajs.
