Srbija će verovatno dugo pamtiti konferenciju UN o klimatskim promenama u Glazgovu (COP26). Ne po tome što je bila jedan od kopredsedavajućih ovog skupa, ili po govoru predsednika Aleksandra Vućiča. Nažalost, pamtiće je po tome što je dobila "prestižnu" antinagradu - Fosil dana, koju je zaslužila zbog odluke da se velikim zagađivačima ponovo odloži rok za pribavljanje integrisanih dozvola.
Srbija je osvojila treće mesto, iza Sjedinjenih Država i Australije, a kako kaže Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Fosil dana je jedna vrsta reakcije pre svega civilnog društva koje želi da ukaže na to koje su zemlje one koje se pretvaraju da rade nešto, a ne čine ništa ili čine vrlo malo na zaštiti okoline:
"Srbija je godinama vredno radila na tome da zasluži nagradu Fosil dana i evo konačno smo se obreli u toj grupi zemalja koje su ponosni nosioci te nagrade. Jeste, to je pokazatelj da je ono što se dešava u Srbiji došlo do očiju i međunarodnih organizacija koje se bave borbom protiv klimatskih promena i zaštitom životne sredine i zapravo taj predlog da se ponovo odloži rok za dobijanje integrisanih dozvola za još tri godine jeste bila kap koja je prelila čašu. Simbolički, Srbija je baš u trenutku kada se ceo svet okupio da razgovara o bubućnosti borbe protiv klimatskih promena, pokazala šta o tom ima da kaže, a ima da kaže grejs period za zagađivače još tri godine. Srbija je raj za zagađivače”, ističe Popović i dodaje da je za neke regione i gradove u Srbiji - kada je reč o zagađenju - već kasno.
Kako ističe sagovornik Glasa Amerike, Srbija već nekoliko meseci uvozi električnu energiju zato što nije izvršena rekonstrukcija bloka B u termoelektrani "Nikola Tesla". Sa druge strane, nedostatak političke vizije i nedostatak kapaciteta doveo je do toga da se decenijama obnavlja politika korišćenju uglja kao goriva za termoelektrane:
“Mi smo sebe doveli u naizgled bezizlaznu situaciju u kojoj su građani Srbije svaki dan ucenjeni tim pitanjem - hoćete li jeftinu struju, ili hoćete čist vazduh. Ja smatram da administracija i vlada koja politiku vodi tako što ucenjuje svoje građane nije dobra i nije sposobna vlada. I to je pokazatelj toga. Srbija je zakasnila sa instaliranjem postrojenja za odsumporavanje, ona više ne mogu proizvesti onaj efekat koja bi proizvela da su bila instalirana pre 10 godina“.
Na pitanje kako se došlo do toga da se Beograd nalazi u samom vrhu najzagađenijih gradova u svetu Popović ističe da je to posledica neambicioznog i lošeg plana o kvaliteta vazduha u Beogradu, a sada se, prema njegovim rečima nalazimo u ovoj situaciji zato što je u junu ministarstvo dalo saglasnost za jedan nezakonit plan kvaliteta vazduha koji ne sadrži adekvatne mere za sprečavanje zagađenja:
“Kada pogledate koje su to kratkoročne mere predviđene ovim planom, vi ćete videti da nema mera koje omogućavaju da se ad hok reaguje na alarmantno zagađenje koje se dešava u Beogradu svake godine. Odgovor da se isto dešava svake godine nije odgovor odgovornog čoveka i odgovornog gradonačelnika. Odgovoran gradonačelnik ne bi smeo da dozvoli sebi da na pitanje zašto je vazduh zagađen odgovori da je tako već godinama ili da je to zbog klimatskih promena. Klimatske promene nisu pojava koja je nepoznanica za Srbiju”, kaže Popović i podseća da su stručnjaci iz Srbije pre više od decenije izradili procenu ranjivosti na klimatske promene i praktično predvideli sve ovo što nam se sada dešava.
Na konferenciji u Škotskoj Srbija nije dostavila nameravane doprinose za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, niti se prihvatila obaveze da do 2030. godine prestane sa upotrebom uglja za proizvodnju električne energije i Mirko Popović ocenjuje da se aktuelna srpska vlada pokazala neodgovornom kada je u pitanju vođenje energetske politike:
"Smatram da je prvo pitanje na koje vlada mora da odgovori zašto nije urađeno ono što je trebalo da bude urađeno, zašto se ne poštuje nacionalni plan za smanjenje emisija, zašto obveznici zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja nisu dobili podneli zahteve i dobili dozvole na vreme. I ja mislim da mesto gde ćemo morati da čujemo te odgovore jeste sud. I mislim da će sudovi rešavati problem zagađenja i problem klimatskih promena u Srbiji, jer očigledno vlada to nema nameru da reši."
A dok sudove ne donesu presude, žiteljima Beograda i drugih gradova u Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da košava ove zime duvati jače nego inače, kako bi rasterala ogromno zagađenje po kome je Srbija poslednjih godina postala poznata širom sveta.
