Slovio je za umerenog konzervativca, a vodio je Ameriku kroz jako buran istorijski period koji je obeležen padom Berlinskog zida i okončanjem hladnog rata, Pustinjskom olujom, invazijom u Panami, a sve se poklopilo i sa krvavim raspadom tadašnje Jugoslavije.
Sa samo jednim mandatom, između era Ronalda Regana i Bila Klintona, Džordž Buš stariji je, po mišljenju bivšeg diplomate Zorana Milivojevića ostavio veliki trag u svetskoj istoriji:
"On je uveo svet u novi poredak u kome je dominirala Amerika kao jedina svetska sila i koji je obeležio unipolarni svet. To se sada menja, ali svejedno njegove zasluge za sve ovo su apsolutno velike, jer su njegovi naslednici - Klinton, pa zatim njegov sin Buš mlađi, i Obama, sve to Trampa sada, praktično ubirali plodove tog unipolarnog sveta i tog svetskog poretka koji je nastao za vreme njegovog mandata", ističe Milivojević.
"To jeste zanimljivo vreme i vreme koje je obeležio Hladni rat nakon Drugog svetskog rata. I on je ostao upamćen kao čovek koji je faktički zakucao poslednji ekser u taj sanduk komunizma. Ono što je započeo Regan u dva mandata je faktički završio Džordž Buš u svom mandatu", kaže u razgovoru za Glas Amerike Vladimir Milić, direktor Produkcijske grupe Mreža.
SAD su bile protiv raspada Jugoslavije
Džordža Buša seniora, građani Srbije nemaju razloga da pamte po lošem, mada je prilično izvesno da sve što je povezano sa tim vremenom izaziva loše emocije. Ostala je zapamćena Bušova pretnja vojnom intervencijom Miloševiću, ali ne treba zaboraviti ni da je Amerika najduže zagovarala ideju opstanka Jugoslavije:
"To je, ja mislim, poslednji predsednik do sada, videćemo kako će biti sa gospodinom Trampom, ali koje je bar prema nama, prema Srbima bio korektan. U tom smislu što je tada bio za očuvanje Jugoslavije, u čemu su naravno Srbi imali veliki interes da to tako ostane", podseća Milivojević.
"Mislim da je on nastavio neku politiku inercije i pokušaja očuvanja Jugoslavije. Amerika je učestvovala u uvođenju sankcija medjunarodne zajednice, ali nije imala neku značajniju solo ulogu, kada je u pitanju ratni raspad Jugoslavije. Naprotiv, mislim da je bilo pokušaja, pre svega od strane Amerike da se Jugoslavija sačuva, ali mi unutar Jugoslavije očigledno nismo to hteli", kaže Milić.
Sa fokusom u drugim delovima sveta, Sjedinjene Države su početkom devedestih godina prošlog veka nadolazeće ratove na Balkanu prepustile evropskim partnerima. Kako podseća Milivojević, tek ujedinjena Nemačka se vraćala i na međunarodnu scenu:
"Nije bio problem Amerike tada zašto se Jugoslavija raspala. To je sasvim sigurno. Da je zavisilo od Amerike - to bi bilo sve u redu. Bio je problem, pre svega, pitanje unutrašnjih odnosa u samoj Jugoslaviji, i to je bila osnovna pretpostavka za njen raspad. A onda su neki drugi na tome poradili spolja, u prvom redu Nemačka", ističe karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Procene su da je Buš stariji zbog spoljne, zapostavio unutrašnju politiku i da ga je to koštalo drugog mandata. Sa političke scene se povlačio u jeku rata u Bosni, a njegovog naslednika Bila Klintona građani Srbije smatraju jednim od najodgovornijih za ono što je usledilo na Balkanu.
