Vašington se oprostio od 41. predsednika Džordža Buša starijeg na memorijalnoj službi u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, kojoj su prisustvovali najviši američki zvaničnici i svetski lideri.
Posle počasne paljbe ispred Kapitola, pogrebna povorka sa kovčegom Džordža Herberta Vokera Buša prošla je kroz centar Vašingtona, od Kapitol hila do Nacionalne katedrale. Državnoj sahrani 41. predsednika prisustvovalo je 3.400 ljudi.
Dok su domaći i svetski mediji pažljivo pratili njihova rukovanja i dalju interakciju, u istom redu u katedrali sedeli su predsednik i prva dama Donald i Melanija Tramp, bivši predsednici Barak Obama, Bil Klinton i Džimi Karter sa suprugama Mišel Obamom, Hilari Klinton i Rozalin Karter.
Od petoro dece predsednika Buša, oproštajni govor držao je 43. predsednik SAD, Džordž Buš mladji. Njegov govor bio je mešavina počasti i anegdota iz porodičnog života i politike.
Svog oca je opisao kao optimističnog i nesebičnog čoveka za koga je “karakter bio važniji od porekla”, koji je u svima video nešto dobro i delio zasluge za svaku pobedu a sam preuzimao krivicu za poraz.
“Tata me je naučio još jednu posebnu lekciju – pokazao mi je šta znači biti predsednik koji služi sa integriteom, hrabrošću i ljubavlju prema građanima svoje zemlje. Kada se budu pisale knjige istorije, reći će da je Džordž Herbert Voker Buš bio veliki predsednik, diplomata bez premca i glavnokomandujući izuzetnih dostignuća ali i džentlmen koji je svoje dužnosti izvršavao sa čašću i dostojanstvom.”
Buš je govor završio u suzama, nazivajući svog oca “velikim i plemenitim čovekom”.
Predsednički istoričar i Bušov biograf Džon Mičam opisao je Buša kao “poslednjeg američkog velikog vojnika-državnika”, rekavši da je Amerikancima taj “nesavršeni čovek ostavio savršeniju uniju”.
Bivši kanadski premijer Brajan Malruni podsetio je na politička dostignuća predsednika Buša uključujući sporazum NAFTA, zakon koji je štitio osobe sa invaliditetom i zakon o kontroli zagadjenja 1990.
"Za 50 ili 100 godina, dok istoričari budu razmatrali dostignuća svih predsednika, verujem da će se reći da u istoriji ove zemlje, Sjedinjenih Država, po mom mišljenju najveće demokratske republike na planeti, nijedan stanovnik Bele kuće nije bio hrabriji, principijelniji i časniji od Džordža Herberta Voktera Buša".
U skladu sa tradicijom, govori su sadržali i anegdote o pokojnom predsedniku. Istoričar Mičam je podsetio da javni nastup nije bio jača strana starijeg Buša koji je i sam imao izjavio da niko ne može da ga optuži za “tečno izražavanje na engleskom.”
Bivši senator Alen Simpson, lični prijatelj predsednika Buša je odmah poručio publici da ne brine, jer mu je Buš, koji je učestvovao u planiranju sopstvene sahrane, lično naredio da mu oproštajni govor traje maksimalno 10 minuta. Ispričao je kako je Buš bio uz njega u trenutku dok je, sticajem okolnosti, bio na najnižij tački u karijeri I životu.
“Džordž me je nazvao jedno jutro, rano, uvek je to bilo rano ujutru, čula se kantri muzika u pozadini. Kazao je – vidim da su te mediji dobro izrešetali, samo je to rekao još slikovitije. Dodao je – zašto ne odemo u Kemp Dejvid, dođi sa En na vikend. U to vreme njegov rejting popularnosti bio je 93%. Moj je bio 0,93.”
Državnoj sahrani predsednika Buša prisustvovali su brojni strani zvaničnici medju kojima je nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski princ Čarls, jordanski kralj Abdulah i poljski predsednik Andžej Duda.
Kovčeg je bio izložen u rotundi Kongresa od ponedeljka i hiljade građana su odale poštu bivšem predsedniku.
Posebno je bio dirljiv momenat kada je poštu došao da oda 95-godišnji bivši senator Bob Dol, koji je došao da se poslednji put pozdravi sa svojim republikanskim kolegom i ratnim veteranom.
Posle službe u Nacionalnoj katedrali kovčeg sa telom Džordža Buša starijeg će biti prebačen u vazdušnu bazu Endrjuz i avionom prevezen u Hjuston u Teksasu gde će u četvrtak biti sahrana.
41. predsednik SAD biće sahranjen u u kompleksu predsedničke biblioteke i muzeja u okviru Univerziteta A&M u Teksasu. Biće sahranjen pored svoje supruge Barbare Buš, koja je preminula u aprilu ove godine.
Otkad je preminuo u petak, u 95. godini, Džodrža Buša starijeg se svi sećaju po herojstvu koje je pokazao kao mornarički pilot u Drugom svetskom ratu, potom po tome kako je vodio svetsku politiku u trenutku raspada Sovjetskog saveza, po učešću u ujedinjenju Nemačke 1990. i po ljubaznosti i civilizovanosti koju je pokazivao i u privatnom i javnom životu.
U SAD je sreda, 5. decembar, proglašena danom žalosti.
