Prebacivanje krivice između Srbije i Kosova u dijalogu je veoma kontraprodukvitno i obe strane bi trebalo da, umesto toga, pogledaju šta sve nisu ispunile od dogovorenog i da rade na njima, rekao je portparol EU Peter Stano u intervjuu za gruzijski servis Glasa Amerike. Ponovio je da bez napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa, ni Srbija ni Kosovo ne mogu da napreduju ka Evropskoj uniji.
U poslednjoj rundi dijaloga na najvišem nivou u Briselu nije bilo susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Kosova Aljbina Kurtija, a prema rečima EU Đozepa Borelja, Kosovo nije bilo spremno za taj susret. Vučić je rekao da je Kurti tražio da "Srbija prizna Kosovo".
Odgovarajući na pitanje o izjavi kosovske predsednice Vjose Osmani date albanskom servisu Glasa Amerike - da Srbija ne primenjuje svoj deo dogovorenog time što ne priznaje nezavisnost Kosova, te da Prištna traži međunarodne garancije kako bi ispunila svoje obaveze - Stano kaže da je EU posrednik i da se ne bavi priznavanjem nezavisnosti.
Ističe da obe strane imaju obaveze i da su u Ohridu u martu 2023. dogovorile kako da ih primene, ali da se to ne dešava.
"Ne učestvujemo u prebacivanju krivice, to je veoma kontradiktorno i kontraproduktivno. Jedna strana stalno krivi drugu i obrnuto. Svako treba da pogleda šta je njegov zadatak i da to ispuni. Obe strane treba mnogo toga da ispune", napominje portparol EU.
"Na primer, za Kosovo je urgentni prioritet da osnuje Zajednicu srpskih opština. To je davno preuzeta obaveza Kosova koju ne ispunjava uprkos pozivima iz EU, američkih partnera i drugih. Srbija takođe mora da počne da ispunjava svoje obaveze, i dalje postoje deficiti na srpskoj strani kada je reč o pitanjima koja proizilaze iz sporazuma. Suština je da obe strane, umesto da se međusobno okrivljuju i otvaraju nova pitanja - treba da se fokusiraju na primenu onoga što su dogovorile u Ohridu u martu 2023", kaže Peter Stano.
Budući da dijalog Srbije i Kosova u Briselu već duže vreme stoji u mestu, pitanje je kako krenuti dalje ako ni jedna strana neće da ispuni ono što druga od nje traži - priznanje nezavisnosti ili formiranje Zajedince opština sa srpskom većinom.
Stano podseća da su obe strane pristale da se njihove evropske integracije povežu sa dijalogom.
"Srbija i Kosovo su proglasili evropske integracije strateškim prioritetom. Takođe su se obavezale da vežu dijalog o normalizaciji odnosa sa napredovanjem na pristupnom putu. Ako nema napretka u dijalogu, nema napretka u pristupanju EU, veoma je jednostavno. Mi smo posrednici i pomažemo im da postignu konsenzus, ali na kraju, dve strane treba da se usaglase, postignu kompromis, normalizuju odnose jer će se jedino tako moći da napreduju i približe se EU", zaključuje portparol EU za Glas Amerike.
Srbija i Kosovo su u martu 2023. postigli Ohridski sporazum, koji definiše primenu osnovnog sporazuma - evropskog predloga - o normalizaciji odnosa. Obaveze iz tih dokumenata nisu realizovane, kao ni obaveza Kosova da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja je definisana još Briselskim sporazumom 2013. godine.
U međuvremenu, tenzije na terenu eskaliraju i kulminirale su oružanim napadom Srba na kosovsku policiju u Banjskoj u septembru 2023. godine, kada su stradale četiri osobe. Organizatori tog napada nisu privedeni pravdi, a odgovornost za napad preuzeo je biznismen Milan Radoičić, nekadašnji potpredsednik Srpske liste, političke stranke kosovskih Srba bliske zvaničnom Beogradu.
