Osim što je bilo dramatično, kao i većina ranijih obraćanja srpskoj javnosti, poslednji medijski nastup predsednika Srbije Aleksandra Vučića u ponedeljak uveče doneo je i nešto novo. Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da je da je Vučić - kako se čini - pod pritiskom zapadne petorke prihvatio francusko-nemački plan za Kosovo i da sad traži način da podeli odgovornost i da to predstavi javnosti.
Sam Vučić je najavio veće učešće parlamenta i vlade u dešavanjima oko Kosova, najavio je sastanke sa predstavnicima opozicije o razvoju situacije u odnosima sa Prištinom i Zapadom, a u nekoliko navrata je tokom obraćanja pomenuo i izjašnjavanje samih građana.
Podela odgovornosti je nešto čemu će on da pribegne kada je sateran u ćošak, kaže Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku:
“Ja mislim da posle 10 godina lične vlasti odjednom se probuditi i tražiti neku saodgovornost naroda i drugih političkih partija je prilično licemerno”, kaže Cvijić i ocenjuje da je to obraćanje bilo namenjeno pre svega unutrašnjem javnom mnenju, ali i spoljašnjem:
Šole tražio od Kurtija da prihvati predlog EU o normalizaciji
Derek Šole, savetnik u američkom Stejt departmentu, zatražio je od kosovskog premijera Aljbina Kurtija da prihvati predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
“Razgovarao sam sa premijerom Kurtijem o predlogu Evropske unije za normalizaciju odnosa sa Srbijom i zatražio od Kosova da ga prihvati. Ključna tema razgovora bila je naše partnerstvo i zajednički cilj napretka Kosova u procesu evropskih i evroatlantskih integracija”, napisao je Šole u utorak na društvenoj mreži Tviter.
Američki zvaničnik ukazao je da je sa premijerom Kurtijem razmatrao, kako je naveo, multietnički karakter Kosova.
“Kao i napredak u diskusijama u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom u kontekstu dijaloga i potrebe da se kosovski Srbi vrate na funkcije koje su napustili”, napisao je Šole.
Podsetimo, kosovski Srbi koji su obavljali funkcije u administraciji Kosova napustili su ih početkom novembra 2022. protestujući protiv odluke tamošnjih vlasti o kažnjavanju vlasnika vozila čije su registarske tablice izdate u Srbiji.
Njena primena je suspendovana krajem novembra iste godine nakon dogovora Kosova i Srbije kojem je, uz pomoć SAD-a, posredovala Evropska unija.
Kada je reč o predlogu/planu Evropske unije u vezi sa dijalogom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Srbija spremna prihvati koncept i radi na primeni tog sporazuma.
Sa druge strane, zapadne diplomate koje su nedavno posećivale Prištinu i Beograd od kosovskog premijera Aljbina Kurtija zatražile su, kako su formulisale, veće razumevanje za taj predlog.
“Mislim da se radi o tome da je Vučić sateran u ćošak zbog dugogodišnjih obećanja koje je davao međunarodnoj zajednici. I da je sa njegove tačke gledišta bio prinuđen da prihvati taj sporazum, ali da i dalje računa na to da druga strana neće prihvatiti. I ja mislim da je to sad velika kocka koja je trenutno u igri i videćemo šta će se desiti sa druge strane”.
Tokom obraćanja Vučić je rekao da mu je jasno stavljeno do znanja kakve teške posledice čekaju Srbiju u slučaju da odbije plan - od zaustavljanja evropskih integracija, svojevresnih sankcija u vidu zaustavljanja i povlačenja investicija, pa čak i ukidanja bezviznog režima putovanja.
Prema mišljenju Dejana Bursaća sa Instituta za političke studije ovo su najteži trenuci od dolaska Aleksandra Vučića na vlast i on sada traži način kako da to što je prihvatio francusko-nemački plan predstavi javnosti:
“To je vrlo teška politička pozicija za nekoga ko je prethodnih desetak godina gradio priču – setimo se pobeda 5:0, uspesi u pregovorima, Srbija čvrsto brani svoju poziciju – da odjednom javnosti kojoj ste sve to pričali dođete i kažete – pa mi smo morali da prihvatimo nešto što je praktično suverenitet Kosova”, kaže Bursać i dodaje:
“Definitivno sad Aleksandar Vučić gleda kako to da upakuje naciji, odnosno javnosti, glasačima. I na koji način to može i da se podeli odgovornost – sad se odjednom uključuje i skupština kao akter, i super je što tu ima opozicije, i vlada, i slično. Ja verujem da bi najbolji scenario svakako za Vučića bio da tu svi učestvuju, da to bude skupštinska rasprava i da na kraju taj dokument potpiše neko od koga on može u nekoj narednoj lateraciji distancira. Bila to premijerka, bio to ministar spoljnih poslova i slično”, kaže Bursać u razgovoru za Glas Amerike.
Iako danas ambasadori Nemačke i Francuske Anke Konrad i Pjer Košar demantuju da je tokom nedavnih razgovora sa predsednikom Srbije bilo pritisaka i pretnji sankcijama Srbiji, već samo ukazivanje na posledice ako se propusti prilika normalizacije odnosa, Dejana Bursaća ne čudi što je Vučić u svom obraćanju igrao na ekonomsku kartu i širenje straha od lošijeg života:
“Vučić je apsolutno siguran da je to ono što ga dugoročno održava na vlasti i Vučić ne sme to da ugrozi. A verujem svaka najava prekida strane pomoći, bezviznog režima – svaka takva najava ugrožava taj narativ o blagostanju. A sa druge strane svestan je da je Kosovo vrlo jak emotivni okidač za glasačke reakcije. Nije možda nešto što će ga skinuti sa vlasti, on gleda svoje glasače i gleda njima da pokaže da će i ovo biti dobro i da će ovo biti dobro za blagostanje, ekonomski razvoj, infrastrukturu itd. Uz neki maksimum očuvanja interesa Srba na Kosovu, što ja verujem da se pokušava kroz tu priču o ZSO”.
Srđan Cvijić ističe da je pozicija kosovskog premijera Aljbina Kurtija vrlo čvrsta među biračima upravo zbog pokazane čvrstine u pregovorima i odbijanja da prihvati formiranje ZSO:
“Ja mislim da je deo računice sa strane Vučića da oni to neće da prihvate, da će on da se pozicionira kao strana spremna na kompromis, razumna strana, a u pregovorima i da će tako dodatno da kupi vreme”.
Iz ugla Vučića ZSO je nešto što je njemu veoma važno, pre svega iz političkih razloga:
“Na osnovnu ovog narativa koji smo gledali juče meni se čini da će to biti neka vrsta trampe koja će se ponuditi javnosti da lakše svari, da lakše racionalizuje taj nemačko-francuski sporazum. Da, Srbija je potpisala, ali evo zauzvrat dobićemo ZSO, osigurali smo budućnost Srba na Kosovu, neće biti ne daj bože nove 'Oluje', proterivanja, nasilja”.
Kako na kraju kaže Bursać, matematika Zapada je vrlo jasna i ako sa jedne strane imate igrača koji je poput Kurtija praktično nepopustljiv i Vučića koji će sa druge strane da popusti pod pritiskom – jasno je kakve će poteze vući predstavnici međunarodne zajednice.
