U Srbiji se danas u sektor javnih investicija izdvaja oko pet milijardi evra, odnosno oko 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali kako je istakao specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović, ono što je verovatno najvažnije za poreske obveznike je to što se ti prioriteti ulaganja ne objašnjavaju dovoljno, što se nedovoljno zna o ukupnim cenama tih investicija i u krajnjoj liniji i struktura tih planova ostaje nepoznata.
Na konferenciji "Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“, održanoj u utorak u Beogradu, Milanović je istakao da je problem u tome što se zakonski propisi zaobilaze, pa javnost nije dovoljno upoznata sa time kako i gde odlaze ogromna sredstva:
„Ogromne neefikasnosti i dalje postoje, ali ono što je država uradila praktično je iznalaženje nekoliko mehanizama da se ti domaći propisi zaobiđu. Nabrojaću samo najvažnije od njih: jedan je odavno poznat - bilateralni međudržavni ugovori koji se sklapaju, pa se onda ugovori i suma, odnosno čitav kredit i izvođač, pa onda ste imali ovaj novi blok leks specijalisa koji praktično potpuno ili u celosti derogiraju neke važne odredbe sistemskih zakona u oblasti planiranja i izgradnje, javnih nabavki, pa čak i eksproprijacije“, rekao je Milanović.
On je dodao da bi da bi zato zaobilaženje zakonske regulative trebalo da se svede na minimum.
Po njegovim rečima 2019. je doneta jedna u osnovu dobra uredba koja je propisivala strogu kontrolu projekata i spremnosti projektne dokumentacije, na kraju krajeva rangiranje da li vama danas treba fudbalski stadion ili možda lokalna kanalizacija ili tako dalje.
„Međutim, tu postoji jedna odredba koja ostavlja mogućnost da svi ti projekti koji se proglase projektima od nacionalnog značaja zapravo suspenduju ili zaobiđu ovu važnu regulativu i maltene direktno, uz vrlo mali nadzor ili kontrolu uključe u fazu izvršenja u smislu finansijske realizacije“, objasnio je Milanović.
Takođe, kako je rekao, ne mora da znači da je svako zaobilaženje propisa negativno, jer je u pojedinim slučajevima to omogućilo da se pojedini projekti koji su godinama stajali na papiru, praktično otkoče.
Kao primer on je naveo slučaj Moravskog koridora, za koji je leks specijalisom omogućeno da se iskoriste tri milijarde evra iz budžeta, ali pojavio drugi problem - cena izgradnje "Moravskog koridora" je sa početnih 800 miliona evra narasla na 1,6 milijardi, pri čemu analize Fiskalnog saveta pokazuju da će biti i veća, a da javnost nije upoznata sa detaljima.
Ako se ide u zaobilaženje procedura, to bi trebalo biti znatno transparentnije, istakao je Milanović:
„Kada je zaobilaženje procedura postalo pravilo u državi, vide se velike devijacije, jer su neki značajni projekti ostali na čekanju, poput investicija u zaštitu životne sredine, lokalne puteve i železničku mrežu, ili u obrazovanje“.
Kako je rekla državna sekretarka u Ministarstvu pravde Biljana Šćepanović, osim što rasipanje javnih resursa dovodi do velikih finansijskih gubitaka i narušavanja poverenja građana u institucije, ono je uzrok i neravnomernog socijalno-ekonomskog razvoja društva zbog korupcije i bogaćenja.
Ona je istakla da je formirana radna grupa za izradu antikorupcijske strategije u oblasti javnih finansija, koja je identifikovala 13 rizičnih oblasti u kojima se rasipaju javna sredstva - zdravstvo, obrazovanje, porezi, carine, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka i posebna oblast koja se odnosi na represivni aspekt borbe protiv korupcije, a koji obuhvata sudove, javna tužilaštva i policiju.
Javna rasprava o nacrtu strategije je održana krajem leta prošle godine, nakon čega je, po njenim rečima, inicijalni tekst dopunjen komentarima koji su pristigli upravo tokom javne rasprave, ali i komentarima koji su stigli iz Evropske komisije.
„Međutim imali smo izbore parlamentarne i formiranje nove vlade tako da smo morali da formalni postupak ponovimo i očekujemo usvajanje u najskorijoj budućnosti. Vizija nacionalne strategije jeste stvaranje demokratskog društva koje se pre svega bazira na načelima vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti i u kome sistem integriteta sprečava korupciju“, poručila je Biljana Šćepanović.
Kako je rekao programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić u tradiciji zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama kroz odredbe posebnih zakona, zapaženo mesto pripalo Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
„Radovi za izgradnju izložbenog prostora za Expo 2027, objekti za smeštaj učesnika i posetilaca, kao i Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, biće ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama“, rekao je Nenadić.
