Studenti koji su već danima u blokadi izašli su sa pozivom svim građanima u Srbiji da se u petak 24. januara priključe generalnom štrajku i tog dana obustave sve aktivnosti.
„Ne idemo na posao, ne idemo na predavanja, ne obavljamo svakodnevne obaveze. Uzmimo slobodu u svoje ruke! Vaše učešće čini razliku. Pod terminom ‘generalni štrajk’ ovde se misli na opštu građansku neposlušnost“, poručuju studenti i dodaju:
„Ne idi na posao u petak. Pričaj sa kolegama da organizujete obustavu rada na poslu. Šta ako se plašim poslodavca? Uzmi slobodan dan. Otvori bolovanje. Doniraj krv“, navode studenti i ističu da i poslodavci mogu da učestvuju u štrajku tako što će zaposlenima dati slobodan dan, otkazati sve sastanke i obavestiti svoje klijente zašto ne rade tog dana.
Konačno, studenti imaju poruku i za sve građane kako da se ponašaju na dan generalnog štrajka:
„Nemoj da piješ espreso u kafiću – popij tursku kod kuće. Ne idi u restoran, ne poručuj hranu – skuvaj sebi ručak. Nemoj da ideš u teretanu – uradi kućni trening. Nemoj da ideš u prodavnice, markete, tržne centre, bioskope i pozorišta. Petak je, ali – ne idi na žurke i svirke. Sve mora da stane!“, poručuju studenti koji su i u sredu održali širom Srbije akciju 15 minuta tišine za 15 poginulih prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Na sve ovo predstavnici vlasti – od predsednika Aleksandra Vučića, predsednice parlamenta Ane Brnabić do ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović nastavljaju da upućuju pretnje studentima, učenicima i njihovim nastavnicima.
„Vidim da neki najavljuju da neće da idu u teretanu, da će da kupe hleb ranije, da li će tog dana da ručaju, večeraju. Ima mnogo ludaka u našoj zemlji“, poručio je Vučić u komentaru tokom boravka u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu i istakao da je vlast spremna za dijalog sa studentima i da čuje od njih koji to zahtevi nisu ispunjeni.
Istovremeno, ministarka Slavica Đukić Dejanović smatra da blokade u prosveti nisu predviđene zakonom i da svi koji u njima učestvuju "moraju da budu svesni da one povlače posledice u skladu sa zakonom".
Ona ističe da će inspekcije nastaviti da obilaze škole koje su u blokadi, a poručuje da i druge, nadležne službe mogu da deluju protiv roditelja koji su odlučili da tokom protesta ne šalju decu u škole.
Sa druge strane, profesor FPN u penziji i nekadašnji predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković smatra da se Srbija se nalazi u jednoj rastućoj socijalnoj i političkoj krizi nakon tragičnih događaja pre gotovo tri meseca i, kako smatra, neadekvatne reakcije vlasti koja nije bila spremna da prihvati punu meru odgovornosti za to što se desilo.
Na pitanje kako on vidi poziv studenata na generalni štrajk, Stojiljković u razgovoru za Glas Amerike kaže da više nije dovoljno tražiti ispunjavanje zahteva od institucija poput tužilaštva, Ustavnog suda ili RTS-a kao javnog servisa koji ne vrši svoju funkciju – već se traži od građana, građanskih asocijacija, sindikata da učine nešto više od toga:
„Prosto se radi o tome da se sada napravi nešto što bi dovelo do situacije da režim jasno vidi da ne uživa podršku, da mora da omogući da institucije funkcionišu i da vlast stanuje na svojim, ustavom predviđenim adresama, da nemamo jednu populističku, autoritarnu i široku klijentelističku mrežu koja je praktično institucije zamenila partijskom oligarhijom i sverešavajućim liderom“, kaže Stojiljković.
U ovom trenutku se čini da je sav teret borbe svaljen na studente, učenike i nastavnike koji su stali uz njih, a Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija smatra da je teško govoriti o generalnom štrajku u pravom, sindikalnom smislu, već da je više reč o građanskoj neposlušnosti.
S obzirom da je kroz Forum beogradskih gimnazija član Sindikata radnika u prosveti, Markov kaže da se pokazalo da lideri četiri reprezentativna sindikata u prosveti, koji su sa vladom postigli dogovor o povećanju zarada u prosveti, nisu dobro shvatili poruke koje im dolaze „iz baze“:
„Mislim da su reprezentativni sindikati upravo na tome pali, da li namerno ili slučajno, nisu dovoljno dobro procenili stavove prosvetnih radnika i oni su se držali isključivo nekih svojih stavova koji su se uglavnom vezali za materijalni položaj, nisu se dotakli trenutne društveno-političke situacije. I zapravo, kada je stigao onaj predlog iz Predsedništva, bilo je vrlo jasno raspoloženje nastavnika da on može biti odbačen od strane nastavnika, što se na kraju i dogodilo“, kaže sagovornik Glasa Amerike i naglašava da sindikati po prirodi stvari treba da predstavljaju jedan korektiv u oblasti u kojoj deluju, u ovom slučaju u prosveti i da se ne bave samo materijalnim, nego i nekim društvenim putanjima.
„U ovom trenutku imamo činjenicu – društveno-političku krizu koju su sindikati svakako morali da uzmu u obzir prilikom pregovaranja i zbog toga je moj predlog svim pregovaračima bio da ako ne mogu da se izbore sa obostranom vrstom pritiska – ja verujem da su oni pod pritiskom i od strane vlasti da se prihvati, i sa druge strane su bili pod pritiskom od strane članstva da se ne prihvati, da je onda možda najčasnije da se povuku iz pregovora i da puste onima koji misle da mogu to da iznesu do kraja, ako takvi postoje“.
Uz isticanje da je važeći Zakon o štrajku "pretekao" iz daleke 1996. godine, „iz Slobinih vremena“, Zoran Stojiljković da je teško govoriti o generalnom štrajku u punom smislu te reči, s obzirom da postoje profesije koje po prirodi svog posla ne mogu da stanu – od kontrole leta, hitne medicinske službe ili komunalnih usluga.
„Treba sada videti da li možemo kao građani da 15 minuta svakoga dana stanemo i ne obavljamo nikakvu transakciju. I da izađemo ispred svojih firmi dok god se ova stvar ne reši. Mislim i da je moguće u pojedinim granama, za početak delatnostima, organizovati nešto što je štrajk upozorenja ili štrajk solidarnosti koji traje po sat ili dan. I da može da podrži većina. Možete ulaziti i u bojkote ili možete ulaziti u obustave rada, kao što je ušao sad ovaj nereprezentativni sindikat, u meri u kojoj je to masovno podržano“, kaže Stojiljković.
I Aleksandar Markov se slaže sa ocenom da su sadašnji sindikati u Srbiji ostali u nekom starom vremenu i da nisu prošli kroz promene, i da, kada se govori o sindikatima u prosveti, nisu dovoljno shvatili društveni kontekst u kojem su potpisali sporazum „i to nam se sada svima obija o glavu“, ističe on.
Takođe, Markov kaže i da je sada teško proceniti kako će proći generalni štrajk u petak, jer, po njegovom mišljenju, nedostaje vođstvo koje će stati ispred ljudi koji treba da obustave rad:
„Nijedna sindikalna ili bilo koja druga organizacija nije preuzela na sebe, nemate ni ličnost koja bi preuzela na sebe odgovornost za ovo što se sada dešava, u smislu da on preuzme mandat da organizuje, da pregovara, da učestvuje, ili neko telo, kako god. I zato je jako teško na osnovu onoga što piše na društvenim mrežama, što se pojavljuje u medijima, proceniti da li će se ići“.
Osim simbola crvenog srednjeg prsta koji je iscrtan širom Beograda, reagovanje vlasti na sve što se događa u društvu i na predstojeći generalni štrajk, po mišljenju Markova je u potpunosti očekivan:
„Malo dete kada se uplaši, ono zna da zatvori oči za sve što se oko njega dešava, misleći da će tako rešiti problem. I da će tako strah nestati. U suštini represija nikada nije dobra. Znači, ne možete vi otpustiti sve nastavnike, ne možete zatvoriti fakultete, ne možete studentima ukinuto ona prava koja im pripadaju i misliti da ćete na taj način rešiti problem. Društveno-politička liberalizacija je pravac u kojem bi trebalo ići i naravno ono što je neminovno jeste smirivanje tenzija i razgovor da svima onima koji u ovom trenutku pokazuju neko nezadovoljstvo, odnosno koji su u nekoj vrsti bunta. Iskreno se nadam da neće krenuti putem represije“, kaže na kraju Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
