Spoljnu politiku Srbije trebalo bi da određuju interesi države i ona bi trebalo da bude definisana u Narodnoj Skupštini kao najvišem predstavničkom telu koje je i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, zaključak je debate "Srbija između Istoka i Zapada" održane u petak u Beogradu.
Istoričar Milan St. Protić rekao je da Srbija nikako ne može da odredi fokus unutrašnje politike, zbog čega je "nedosledna, nedefinisana i zbunjiva" i u spoljnim poslovima.
"Srbija je svu svoju spoljnu politiku "koncentrisala" oko pitanja Kosova, tako da ona nikakvu spoljnu politiku i nema, osim što su svi spoljnopolitički potezi na međunarodnoj sceni u službi tog jednog projektovanog cilja. Važno je to da spoljna politika ne treba da bude uslovljena jednim jedinim državnim, narodnim ili projektovanim interesom, a Srbija je upravo u tu zamku upala", smatra on.
Dodao je da je aktuelna vlast predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem "u tome otišla najdalje, ne ostvarujući ništa od tih zamišljenih ciljeva, a spoljnu politiku i status Srbije u svetu praktično bacila pod noge".
"Mi bismo u Evropsku uniju (EU) i finasijski flertujemo sa Zapadom, a istovremeno bismo da budemo dobri sa Ruskom Federacijom i da namigujemo zemljama BRIKS-a", rekao je.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković rekla je da Srbija svoju spoljnu politiku treba da gradi na osnovu podataka o tome kuda emigrira njeno stanovništvo.
"To nisu destinacije poput Moskve, Sankt Peterburga, Pekinga, Šangaja. Naši građani odlaze u Beč, Frankfurt, Čikago, a zadnjih godina sve više i u Prag, Bratislavu i druge gradove", kazala je.
Ona se slaže da je proces evropskih integracija Srbije u prošlosti bio opterećen različitim problemima, ali da se situacija u prethodnom periodu promenila.
"Sada kada je proces evrointegracija Srbije postao suštinsko, bezbednosno pitanje za EU - konačno se ukršta sa onim što su naši interesi, a to je da konačno imamo način da sprovedemo reformske procese koje ne bismo mogli da uradimo sami i da obezbedimo dugoročan i trajan mir u celom regionu", dodala je.
Direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vukosava Crnjanski rekla je da se Srbija "na papiru zalaže za članstvo u EU, a da je vlast i mediji guraju u antievropski, odnosno antizapadni narativ".
"Sve vreme se ističe šta je loše kada pričamo o EU, o povezanosti EU, Zapada i Kosova, kako nam se Kosovo otima iz srca i da je za to kriva Evropa i da je nesposobna da bilo šta dobro učini i pomogne ostvarenju srpskog interesa, a to je Kosovo u Srbiji", rekla je ona.
"Unutrašnja politika je, u suštini, refleksija političke volje ljudi na vlasti, odnosno donosilaca odluka, odnosno jednog donosioca odluka. U tom smislu, moje duboko uverenje je da je spoljna politika takođe refleksija političke volje donosilaca odluka, odnosno jednog donosioca odluka", smatra direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije Fonet Zoran Sekulić.
On misli i da je Srbija samo formalno na putu evrointegracija.
"Njima nije u interesu da se ova zemlja reformiše. Svaka vrsta suštinskog preobražaja ovog društva i zemlje direktno ugrožava njihove interese", dodao je.
Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kazala je da je Srbija imala, do početka rata u Ukrajini, "luksuz" da vodi nejasnu spoljnu politiku u kojoj nisu definisani strateški ciljevi, ali da je taj prostor danas drastično manji.
"Srbija će zato morati da redefiniše odnose sa svim svojim partnerima, htela ona to da učini ili ne. Najvažnije u svemu tome je da se jasno definiše vizija Srbije kao zemlje i da se konačno uskladi unutrašnja politika zemlje sa njenom spoljnom", rekla je ona.
Zaključila je da je zbog toga neophodno da se uradi Strategija spoljne politike Srbije i istakla da je mesto za izradu tog dokumenta u Narodnoj skupštini putem "dobro vođene, civilizovane i inkluzivne debate".
U tekstu su korišćene pojedine informacije agencije Fonet
