Međusobni odnosi Beograda i Tirane, odnosno - zajedno sa Kosovom - celokupni odnosi Srba i Albanaca, ključni su po stabilnost Zapadnog Balkana i ako Srbija i Albanija dobro sarađuju, region će biti stabilan. Da bi se to podržalo, neophodno je garantovati im evropsku perspektivu, a rešenje za Kosovo ne nametati, nego prepustiti da ga reše akteri tog pitanja, rečeno je u četvrtak na skupu "U medijskom ogledalu - srpske i albanske međusobne percepcije", koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji, Misija OEBS-a i Ambasada Italije.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Mihailo Crnobrnja, rekao je da je su pozitivne poluge na kojima se može zasnivati saradnja - ekonomija, kultura i turizam. Studija "Albanija u očima srpskih medija" pokazala je dosta negativnih, ali i dobre elemente gledanja na Albaniju, dok je Kosovo i dalje glavna i dominantna tema na tom polju.
Između Srba i Albanaca i dalje postoje brojne predrasude, ocenio je on, pa je važno da se ocene, odnosi i viđenja donose na bazi informacija, a ne špekulacija i hipoteza.
"Predominantan je negativan stav u medijima i percepciji naroda koji prati medije. Tema je vrlo osetljiva, čini mi se kao podloga za budućnost da je ključ u smanjivanju spoljnog uticaja i povećavanju kapaciteta za unutrašnji dogovor", rekao je Crnobrnja.
"Svaki dogovor koji je nametnut teško preživljava. Zbog toga ćemo težiti ka tome da se kosovsko pitanje reši dogovorom", naglasio je on.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio kazao je da ta organizacij podržava projekte u kojima se radi na boljoj saradnji Srba i Albanaca. "Odlučili smo da radimo najpre sa mladima i da podržavamo aktivnosti koje se tiču mladih Srba i Albanaca. Takođe, odlučili smo da podržimo razmenu između novinara tako da svaki iz svoje zemlje piše o onoj drugoj zemlji", naglasio je Oricio.
Ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Košo rekao je da su Srbi i Albanci najveće nacije na Zapadnom Balkanu i da odnosi Beograda i Tirane utiču na regionalnu stabilnosi. Zato, Srbi i Albanci treba da se upoznaju bolje, da prevaziđu stereotipe i da gledaju ka zajedničkom cilju - a to je Evropska unija, rekao je ambasador i naglasio da obe zemlje treba da dobiju jasnu evropsku perspektivu, što će poboljšati odnose na Zapadnom Balkanu.
Ilir Bočka, ambasador Albanije u Srbiji, govorio je o dobrim primerima saradnje dve zemlje i s tim u vezi spomenuo projekat u kome albanski novinar objavljuje kolumne u novinama u Srbiji, i obrnuto.
"Pozitivni primeri su prisutni, a to je i prilika da se pokažu sve sličnosti i razlike među nama", zaključio je on.
Negativnost u novinama raste tokom izbora
Kako je pokazala studija "Albanija u očima srpskih medija", u dnevnicima Blic, Danas, Politika i Tabloidu Informer, u periodu od januara do septembra 2017. godine, objavljeno 1.177 članaka u kojima se pominje Albanija. Tokom predizborne kamanje, trend pisanja postaje negativan, ali nakon izbora interesovanje za pisanje o Albancima opada, zbog čega je i izveštavanje neutralnije.
Dominantne teme su bile incident s vozom, hapšenje Ramuša Haradinaja, poseta albanskog predsednika Bujara Nišanija Preševu, kao i teme o premijeru Albanije Ediju Rami i "velikoj Albaniji".
Tema Kosova i dalje generiše najviše negativnih vesti, pisalo se o "velikoj Albaniji" i "Deklaraciji iz Tirane" u vezi s Makedonijom, a prisutna je i upotreba uvredljivog termina "Šiptar", posebno u tabloidu Informer. Ukupno je upotrebljena u 235 članka, što je skoro četvrtina ukupnog broja.
Zabeležen je pad negativnih članaka, prilozi iz kulture, ekonomije i turizma, što je ocenjeno kao pozitivno.