Stotinak žena u Srbiji su završile obuku za netipično ženska zanimanja u oblasti građevinarstva i informacionih tehnologija, u okviru projekta za umanjenje rodnih stereotipa i povećanje učešća ranjivih grupa žena na tržištu rada, izjavila je danas predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić. Prema njenim rečima, žene su tokom obuke, između ostalog, išle na gradilišta, vozile viljuškare i prošle obuku za keramičarke.
“Moram da kažem da smo u početku imali mali problem da regrutujemo ovoliki broj žena zbog toga što su još uvek prisutni stereotipi. Bilo je čak i situacija gde su pitale da li može i njihov suprug da prisustvuje ovim obukama i naravno mi smo dozvoljavali jer smatramo da je generalno važno da se u ovim zanimanjima koja su inače deficitarna na tržištu rada, podstiče zapošljavanje”, reči su Popović Pantić, uz napomenu da su plate u tim oblastima pristojne zbog nedostatka kadra.
“Smatramo da žene treba da budu podržane i od svojih porodica, da ovakva zanimanja biraju i da ne budu isključene iz mogućnosti da lepo zarade”, naglasila je predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.
Kako je objasnila Popović Pantić ova zanimanja su danas zbog novih tehnologija fizički manje zahtevna nego nekada i zahtevaju veliku preciznost i strpljenje, što su, po njenim rečima, osobine koje žene poseduju.
“Kad je reč o informacionim tehnologijama to je standardno opet sektor gde su žene u manjini i biraju, čak i kada se opredele za informacione tehnologije, niže plaćene poslove. Prvo je problem samopouzdanje i možda nedovoljna vera okoline u to da su one za to sposobne”, rekla je Popović Pantić.
Prema njenim rečima, cilj projekta je pre svega da se podigne svest u društvu, da se žene same informišu o prednostima, jer je to dobro za njih lično, za njihove porodice, za lokalne zajednice, kao i za privredu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je pozvala medije da učestvuju u otklanjanju predrasuda jer je, kako je rekla, previše naslova u medijima koji nagoveštavaju da je potrebna izvesna vrsta hrabrosti, neustrašivosti ili "gubitka pameti" da bi žena izabrala neko "muško zanimanje".
Po njenom mišljenju i nastavnici u školama mogu da utiču na smanjenje takvih predrasuda prilikom izbora zanimanja:
“Ne postoji ni jedan razlog da pol igra bilo kakvu ulogu u izboru zanimanja. Mislim da su žene odavno pokazale i dokazale da mogu da budu u bilo kojoj profesiji i da u njoj budu najbolje. Ne postoji razlog za bilo kakvom segregacijom u obrazovanju, niti ima mesta bilo kakvom čuđenju kada muškarci rade u nekim zanimanjima koja su se do skoro doživljavala isključivo kao ženska, poput vaspitača ili medicinskih tehničara”.
Kako je istakla Janković i pored pozitivnog trenda zahvaljujući kome je četvrtina devojaka upisala takozvane STEM profile (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) i dalje mnogo više žena radi manje plaćene poslove, kao što su poslovi u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i nege starijih i dece.
Uz podsećanje da, prema podacima Svetske banke, 52,1 odsto populacije u Srbiji čine žene, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva je rekla da su kompanije i društva koje podstiču različitost uspešniji.
Ona je istakla da je rodna segregacija na tržištu rada i dalje prisutna na tržištu rada u čitavoj Evropskoj uniji iako više žena nego muškaraca diplomira na evropskim i srpskim univerzitetima. Ekonomski gubitak vezan za rodni jaz u zapošljavanju iznosi 370 milijardi evra godišnje u EU, rekla je Halačeva.
