Stavovi građana Srbije prema svemu što je u vezi sa ratom u Ukrajini uglavnom se poklapaju sa porukama i narativom koji dobijaju od medija, pokazalo je istraživanje javnog mnenja, koje je sprovela organizacija "Novi treći put".
U tom kontekstu, NATO je prema mišljenju građana Srbije, najodgovorniji za rat u Ukrajini – tako misli 41 odsto, 53 procenata krivi Zapad za rat, 18 odsto misli da su podjednako krivi Zapad i Rusija, a 23 odsto građana misli da je krivac Rusija.
Iz ugla Srbije prema sukobu u Ukrajini – 46 odsto ima stav da bi Beograd, ukoliko više ne bude mogao da spoljnopolitički balansira, trebalo da stane na stranu Rusije, dok trećina misli da bi trebalo da se opredeli za Zapad.
Oko tri četvrtine ispitanika misli da Beograd ne treba da uvodi sankcije Rusiji.
“Jedan od starijih ispitanika spomenuo je kako je naš spoljnopolitički kurs najbolje obeležen tako što je gledao jutarnji program ne nekoj državnoj televiziji i jedan od analitičara je rekao – Rusi nama mnogo zahvaljuju što smo mi neutralni i što ih podržavamo! Tako da oni tako percipiraju tu poziciju u smislu – mi ostajemo neutralni, ali smo uz Rusiju”, rekao je istraživač Dragoslav Rašeta.
Od 1.285 ispitanika najviše građana je zabrinuto zbog pozicije Srbije i 53 odsto smatra da bi mogla da ima probleme zbog svojih spojnopolitičkih stavova. Oni koji podržavaju evropski put Srbije su u manjini – na eventualnom referendumu bi 53 odsto građana glasalo protiv ulaska Srbije u EU, a 70 odsto se protivi priključenju NATO.
Analizirajući medije u martu i aprilu istraživači Novog trećeg puta ukazuju da su mediji više gravitirali ka Rusiji, da su bili dosta kritičniji ka Zapadu, da se može reći da su bili više antizapadni nego što proruski.
“Od skoro 18.000 članaka koje smo obradili nismo našli ni jedan u kojem se spominje da li uopšte postoji inflacija u Rusiji i koliko ona iznosi. Dok smo imali više stotina, ako ne možda i hiljadu članaka koji obrađuju ta pitanja u državama EU”, rekao je Rašeta.
U medijima u Srbiji tokom rata u Ukrajini, pozitivno su prikazivani samo autoritativni režimi – u Rusiji, Kini, Belorusiji i Turskoj, a jedino Francuska među zapadnim državama je pozitivno prikazana.
Prema sličnom obrascu su generalno predstavljene države u medijima – najpozitivnije se piše u medijima i misli među građanima o Rusiji, Kini, Belorusiji, Mađarskoj i Turskoj, dok se o zapadnim zemljama uglavnom piše u negativnom kontekstu – najviše o Velikoj Britaniji i SAD.
Na isti način se manje-više spominju i lideri tih država, ali je zanimljivo i to da je predsednik Rusije Vladimir Putin lošije prikazan od države Rusije i da ima više negativnih tekstova o njemu.
O Ukrajini su stavovi umereni, ali su rukovodstvo i predsednik te države Volodimir Zelenski loše prikazani i predstavljaju se kao marionete Zapada.
Osim većine koja krivi NATO za rat, 15 procenata ispitanika smatra da je razlog za rat denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, a 12 odsto smatra da Rusija želi da spreči genocide u Donbasu.
S druge strane, 13 procenata građana misli da Rusija vodi imperijalnu politiku, a po deset odsto ispitanika da Moskva hoće da spreči Ukrajinu da ode na Zapad ili da želi da širi svoju teritoriju kako bi poboljšala svoj položaj.
Svaki peti učesnik istraživanja misli da se rat u Ukrajini neće proširiti van teritorije te zemlje, a na molbu da jednom rečju opišu svoje emocije kada se pomene taj sukob građani su govorili da osećaju tugu, bes, zabrinutost, ravnodušnost, neizvesnost, strah, ali i pravdu, nadu ili radost.
